Knjiga detetu pruža jedan drugačiji način života, smireniji, staloženiji, ali uvek šalje i jednu dobru poruku. Ono što je najvažnije da bi deca kvalitetno odrastala je da knjiga dođe do njih, kaže Tode Nikoletić dječji književnik iz Crvenke.
Nikoletićev književni opus sadržan je od velikog broja knjiga poezije za djecu, mnoštva drama i igrokaza za predškolske uzraste. Neka od njegovih djela uvrštena su u školske lektire, a njegove komponovane pjesme pjevaju velike muzičke zvijezde.
U intervjuu za "Nezavisne" govori o susretu djece sa pjesnicima, njegovoj ljubavi prema pisanju, ali i umjetničkom kvalitetu današnjih pjesnika na ovim prostorima.
NN: Banjalučki mališani, zahvaljujući Vašim čestim gostovanjima u gradu na Vrbasu, imaju priliku da se upoznaju s Vašim bogatim pjesničkim opusom. Ali, kako djeca reaguju u susretu sa pjesnicima?
NIKOLETIĆ: Sama njihova reakcija ovaploćena kroz aplauze i kroz osmijehe govori nam da nije sve propalo, odnosno da su deca najveći kapacitet u koji moramo ulagati ako želimo dobro društvo. U svakom slučaju, oni će nam uzvraćati svojom darovitošću, inovativnošću i, pre svega, dobrim i etičkim stavom o životu i svemu što taj život okružuje i što ga tišti. Činjenica je da Banjaluka ima kapacitete i, koliko vidim, u poslednjih nekoliko godina, grad sve više ulaže u programe i projekte za najmlađe.
NN: Šta je to što je najviše uticalo da se počnete baviti pisanjem za djecu?
NIKOLETIĆ: Pre svega jedno zdravo detinjstvo, a zdravo detinjstvo je temelj dobrog društva. Ono je prostor i jedna duhovna krčevina odakle će dete ili čovek izaći sa pravilnim stavom o svemu, sa razvijenom etikom i estetikom, a ono što je najvažnije je da usvajanjem svega toga, dete, koje će sutra postati izgrađen čovek sa porodicom, postavlja isti takav odnos prema svom detetu. Dakle, to je jedan čarobni krug koji se vrti, a svi smo deo tog kruga.
NN: Pored pisanja poezije za djecu, bavite se i pisanjem za pozorište. Šta je Vama lakše ili draže pisati? Koliko jedan žanr pisanja utiče na drugi?
NIKOLETIĆ: Drama je simulacija života i svega onoga što nam se dešava i iz čega izvlačimo najlepšu poentu života. Interesantna je činjenica da je pisac u toj priči sekundaran, a primarni su akteri, glumci, odnosno oni koji će sebe predstaviti sa svojim darom i umešnošću za umetnost. Mislim da je to, u stvari, i vrlo važno, jer kada pogledam unazad koji su sve poznati glumci izrastali kroz te drame, drago mi je da smo im mi pisci dali prostor da se iskažu. U dramu sam se zaljubio kao dete, jer smo organizovano odlazili u pozorište, gledali velike glumce, uzore, a uzori su vrlo važni, ako hoćete da društvo bude dobro.
NN: Da li je u vremenu hiperprodukcije čitanje u krizi i koliko danas naši mališani čitaju knjige?
NIKOLETIĆ: I najgori pesnik, bolji je, po mom mišljenju, od najboljeg političara. Hvatao me strah od ekspanzije tih perfidnih emisija za decu. Međutim, nema bojazni, jer imamo susrete sa decom i po nekoliko hiljada mališana bude sa nama. Neopisivo je oduševljenje kada vidm da oko 3.000 dece peva "Nema sveta ni planete". Deca prihvataju i usvajaju sve ono što im saopštavamo i umeju da svojim slušnim aparatima i ukusom uzvrate dobrim aplauzima, umeju da kupe knjigu i da se zainteresuju. Ono što je najvažnije da bi deca kvalitetno odrastala je da knjiga dođe do njih. Trenutno nam je, u modernoj tehnologiji, ponuđeno sve ono što je toliko brzo, da ne možemo da pohvatamo sve što se nudi. Knjiga detetu pruža jedan drugačiji način života, smireniji, staloženiji, ali i uvek šalje jednu dobru poruku. Moja preporuka za roditelje i škole jeste da kupuju deci časopise, jer je to prostor gde dete može da sazna i o slikarstvu i o svetu životinja, muzici, dakle, jedna nadgradnja na udžbenike.
NN: S obzirom da mnogo radite sa djecom, imate priliku i da otkrivate nove talente. Možete li izdvojiti neke od onih kojima predstoji svijetla pjesnička budućnost?
NIKOLETIĆ: Naravno, s obzirom na to da sam umetnički direktor 12 festivala uglavnom literarnog sadržaja, imam priliku da mnogo komuniciram sa talentovanom decom, a trenutno sam mentor grupi koju čini 30 talentovanih mladih pesnika. Izdvojio bih Dejanu Bačko, devojčicu koja se rodila bez ruku i slika i piše levom nogom, potom Sonju Škorić, koja je bila treća na "Evroviziji za decu", tu je i Nevena Stošić sa kojom radim već dugo godina i na svim festivalima je promovišem, ne kao dete u telu pesnika, već kao pesnika u telu deteta. Tu su i talentovane i sve poznatije Kristina Ivanović Kiki i Milica Tomanović. Postoje prave diplomate Banjaluke, možda to Banjalučani ni ne znaju, ali oni kulturu ovog grada pronose na velika zvona.
NN: Stvaralaštvo pisaca iz Srbije je veoma zastupljeno u školama RS i djeca znaju i prate rad mnogih od njih. Koliko su pisci iz BiH zastupljeni u Srbiji?
NIKOLETIĆ: Kad god sam u prilici da predsedavam nekim festivalom, trudim se, kada su pisci u pitanju, da predstavim najbolje sa balkanskog govornog područja. Banjaluka ima izuzetno dobre pesnike koji uživaju popularnost van granica ove države. Među njima su Jovo Čulić, Boro Kapetanović, Ranko Pavlovića, Predrag Bjelošević, koji odlično piše pesme i drame za decu. Takođe, Federacija BiH ima kvalitetnih pesnika, a redovni gosti na našim manifestacijama su Ismet Bekrić, Željko Pržulj... Uopšteno, mislim da BiH ima mnogo bolje pesnike nego što ih danas ima Slovenija, Hrvatska, Crna Gora i Makedonija. Uz pesnike iz Srbije, prednjačimo i drugima smo i dalje jedna, da tako kažem, čudna pojava i ne mogu da shvate da se toliko naših pesnika preselilo u zvezdane prostore, a da ih, opet, isto toliko kvalitetnih dolazi. Jedna plejada pisaca na kojima ostaje ono što se zove "mrvica slave".
NN: Pomenuli ste da trenutno i ne stižete pisati, no to ne znači da odustajete od pisanja?
NIKOLETIĆ: Čini mi se da me snašlo ono što je snašlo klasike pisce, jer kada napravite jedan književni opus, nekako ste stalno prisutni na tribinama, festivalima i malo prostora ostaje za pisanje. Međutim, više pišem scenarija za serije, za pozorišta, za manifestacije, jubileje, a napisao sam i 50 himni za škole. Imam već iz ranije periodike pet rukopisa koje bih sada mogao da objavim, u svakom slučaju, doći će vreme kada ću se posvetiti samo pisanju, a manje ću putovati.
Novi projekti
NN: Angažovani ste i na nekoliko televizijskih projekata koji su posvećeni djeci, rado se odazivate svakom obliku saradnje s najmlađima.
NIKOLETIĆ: Vrlo rado se odazivam takvim projektima, gde su deca srž, a mi samo koncentrični krugovi oko srži, odnosno oko tog prvog goda.
Televizije su, nažalost, ostale bez sredstava za ulaganje u projekte kada je u pitanju produkcija za decu. Vidim i da se Radio-televizija Republike Srpske veoma trudi kada je u pitanju dečji program, a trenutno smo u pregovorima za stvaranje jedne nove i, nadam se, sjajne emisije koja će oduševiti mališane.