"Identitet je nešto što nije za svagda određeno, on je uvek u nastajanju. Identitet je proces i sve moje knjige se time bave. 'Islednik' je roman koji je suma mog životnog iskustva i čitalačkog i životnog i bez čitanja", kazao je Dragan Velikić.
Ovom uglednom srpskom piscu u ponedjeljak je uručena NIN-ova nagrada kritike za najbolji roman na srpskom jeziku objavljen u 2015. godini.
On je nakon osam godina i nagrade za "Ruski prozor" drugi put osvojio ovo prestižno priznanje i na listi laureata se sa po dva NIN-a pridružio Dobrici Ćosiću i Živojinu Pavloviću, dok Oskar Davičo drži prvo mjesto sa tri NIN-ove nagrade.
Od izlaska iz štampe prošlog ljeta Velikićev ispovjedni roman o djetinjstvu, uspomenama, majci, porodici, selidbama, putovanjima i vremenu koje više ne postoji dobijao je pozitivne ocjene i kritike i čitalaca.
Jedan je od trenutno najprevođenijih pisaca sa naših prostora, s obzirom na to da su mu djela prevedena na 15 evropskih jezika.
Velikić je rođen u Beogradu 1953. godine, odrastao je u Puli, a književnost je završio na beogradskom Filološkom fakultetu. Tokom svoje karijere, između ostalog, bio je urednik izdavačke djelatnosti Radija B92, pisao je kolumne za NIN, "Vreme", "Danas" i "Reporter". U razgovoru za "Nezavisne" otkriva da li je očekivao i koliko mu znači ovo priznanje, te pojašnjava zašto ono uživa toliku reputaciju u književnom svijetu.
NN: Drugi put Vam je pripalo najprestižnije književno priznanje na našim prostorima. Kakav je danas osjećaj ponovo imati ovu nagradu u rukama?
VELIKIĆ: Različita su to iskustva. Prvi put sam dobio nagradu 2007. godine za knjigu "Ruski prozor", a sada je ovo nešto opet drugačije. Ne mogu reći da se nisam nadao nagradi zato što je roman "Islednik" nepodeljeno i kod publike i kod kritičara od samog početka zaokupio pažnju. Sve se nekako dešavalo veoma brzo, išlo je prvo, drugo, treće izdanje, a onda su usledile i nagrade. Prva koja je nekako otvorila taj niz bila je nagrada Zadužbine "Petar Kočić" Banjaluka - Beograd, onda je došla "Kočićeva knjiga", a potom i "Vitalova" nagrada.
NN: Da li su te nagrade na neki način bile i putokaz ka NIN-u?
VELIKIĆ: Znam da to nema veze, ali mnogi su mi tada govorili: "Preduhitrili su NIN, sad nema šanse da ćeš dobiti i tu nagradu". Međutim, eto, dodelili su mi i NIN, dobio sam tri glasa, a druge dve knjige koje su bile u poslednjem krugu su dobile po jedan glas. I u tom smislu mnogo mi je drago. Evo, sad ide i to peto izdanje, gde će "Laguna" objaviti 30.000 knjiga i to su zaista ozbiljni tiraži. Znao sam odmah da je "Islednik" takva knjiga koja će imati široku čitalačku publiku. I bez neke lažne skromnosti kad sam završio tu knjigu rekao sam: "Ovo je moj 'Lovac u žitu'". Taj Selindžerov roman jako volim i, eto, predosetio sam mu dobru sudbinu.
NN: Posljednjih dana o "Isledniku" se dosta priča i u Republici Srpskoj, a dnevni listovi objavljuju kako je ovu knjigu gotovo nemoguće naći u bibliotekama.
VELIKIĆ: Sretan sam da je to tako. U distriktu Brčko sam imao književno veče baš u vreme Sajma knjige i oni su uzeli najviše mojih knjiga, ali biće još prilike za promociju i u gradovima gde nisam bio. Znam da će sada direktor "Laguninog" marketinga malo da grupiše promocije, prosto da olakšamo putovanja i da ne bude jedan dan u Subotici, a drugi u Vranju.
NN: Tradicija duga 62 godine je ono što NIN-ovu nagradu čini prepoznatljivom i važnijom od ostalih, ali zbog čega je ona još u tolikoj mjeri mamac za čitaoce?
VELIKIĆ: Teško da u kulturi imamo toliko događaja koji traju toliko godina koliko se dodeljuje NIN-ova nagrada. Otkako su društvene mreže preuzele stvarnost, o NIN-ovoj nagradi govore i oni koji nisu zaista čitaoci, ali kao što komentarišu fudbalsku utakmicu tako komentarišu i ovu nagradu. Ne znam šta čini taj fenomen, ali verovatno i lista laureata koji nisu bili promašeni. Mislim da je to institucija i drago mi je da ju je preuzelo Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, jer ona to, na kraju krajeva, i zaslužuje.