Muzika

Aca Seltik za "Nezavisne": Uvek smo tvrdoglavo terali našu rok priču

Aca Seltik za "Nezavisne": Uvek smo tvrdoglavo terali našu rok priču
Foto: N.N. | Aca Seltik za "Nezavisne": Uvek smo tvrdoglavo terali našu rok priču
Minja Šuković

Kao prvi irski bend u Srbiji i jugoistočnoj Evropi "Orthodox Celtsi" popularizovali su irsku muziku i kulturu, te se nezaboravnim živim svirkama, koje nose posebnu energiju, nametnuli kao jedinstveni ambasadori smaragdnog ostrva.

Sljedeće godine navršavaju se tri decenije postojanja "beogradskih Iraca", a ovi odlični performeri, pozitivna atmosfera i sjajni nastupi na koncertima doveli su njihovu vjernu publiku do stvaranja horde obožavalaca, koja ih prati gdje god da izvode tradicionalnu irsku muziku kombinovanu s rok elementima.

A publika će u nastupu popularnih "Celtsa" moći uživati na prvom "Nektar Garden Festu", koji će u prijedorskoj Ljetnoj bašti, mjestu sa dobro poznatom muzičkom tradicijom i kultnim okupljalištem mladih, biti održan od 22. do 24. jula.

Aleksandar D. Petrović, poznatiji kao Aca Seltik, frontmen benda "Orthodox Celts", za "Nezavisne" govori o predstojećem nastupu, muzičkoj pauzi uzrokovanoj pandemijom virusa korona, te planovima i željama za buduće dane.

NN: Pojavom virusa korona svijet je stao, a stala je i muzika. Kako je "Orthodox Celts" preživio godinu i po muzičke ćutnje i vrijeme bez koncerata?

ACA SELTIK:  Iskoristili smo ovo vreme da se pozabavimo, svako ponaosob, nekim stvarima za koje inače nemamo vremena. Tako sam ja napisao drugu knjigu, koja se zove "Kuća od pesama", i bavi se uplivom ličnog i porodičnog miljea u poznate rok pesme, od "Beatlesa" i "Stonesa" do Springstina i Bouvija, ali i do Džonija Keša ili Bjork i benda "Muse". Bavili smo se miksom našeg budućeg live albuma i mogu samo da kažem da je skoro spreman za prebacivanje na vinil, ali definitvno smo najviše vremena posvetili porodicama, koje ionako najviše trpe kad nismo kod kuća. Znate, postoje ljudi koji neke situacije podnose lakše od drugih, u tom smislu ja sam tip koji ume da bude i sam sa sobom, a da mu ne bude dosadno. Definitvno je najbitnije izvući maksimalne moguće benefite iz postojeće situacije, kakva god da je.

NN: Svirate na prvom "Nektar Garden Festu" u Prijedoru, vaši koncerti su uvijek nezaboravni i nose jednu posebnu energiju, no kakva su vaša očekivanja o tome kakvu ćete povratnu energiju dobiti od publike?

ACA SELTIK:  Nismo baš prečesto svirali u Prijedoru, ali i ta dva dosadašnja nastupa su bila baš ono što i čini srž "Orthodox Celtsa". Koncerti bez ikakve rezerve i zadrške, s publikom koja je integralni deo atmosfere i događaja, a to i jeste pravi rokenrol, zar ne?

NN: Postojite skoro 30 godina, sa svojom muzikom ste prošli sve i svašta, razna vremena, trendove... Da li je ikad muzika bila oštećena kao što je danas u vrijeme pandemije, da li pamtite teža vremena?

ACA SELTIK: Svako vreme je teško onoliko koliko mu dozvolite da bude teško, odnosno koliko dozvolite da sve oko vas utiče na vas lično. To se direktno nadovezuje na odgovor na prvo pitanje. Na mene lično, kao i na bend, nikada nisu uticali trendovi, prolazni momenti, dnevnopolitičke situacije, pojedinci, karijeristi, razni prolaznici i slično. Mi smo uvek tvrdoglavo i ponosno terali našu priču i nikada od nje nismo odstupali ni za milimetar. Mislim da je to ono osnovno u celoj priči i na to sam izuzetno ponosan. Da, ipak, direktnije odgovrim, da, pamtim i teža, ali i bolja i srećnija vremena.

NN: Apsolutni ste majstori živog nastupa, kako uspijevate da tolike godine održite takvu energiju i kako postižete to da vas publika može gledati iznova s istim žarom?

ACA SELTIK: Lako! Ono u šta ja duboko verujem, kada je rokenrol, u najširem smislu, u pitanju, je da publika mora da veruje bendu, a posebno frontmenu, 100 odsto. Da veruje u svaki odsviran ton i svaku otpevanu reč. A, ja bespogovorno i apsolutno verujem u svaku reč koju otpevam. Mislim da publika to prepoznaje i samim tim, identifikujući se s nama, postaje deo cele priče. Nema tu neke velike tajne, ili jesi pravi ili nisi.

NN: Da li radite na novim stvarima i šta publika može da očekuje od "Celtsa" u narednom periodu?

ACA SELTIK: Svakako! Iako pojma nemamo šta će se dešavati u bliskoj budućnosti, to, naravno, nije razlog da budemo besposleni. Kratkoročni planovi su, pre svega, vezani, za koncerte, što više i što žešće, a dugoročni za izlazak live albuma. Naravno, biće novih pesama, ali kad za to dođe vreme. Dotle, uživajte u svakom koncertu kao da je poslednji!

NN: Da imate priliku da izaberete jedno posebno mjesto na svijetu na kojem biste da svirate, a niste dosad uspjeli, gdje bi to bilo i zašto?

ACA SELTIK: Ima ih nekoliko. Moji lični izbori su Helsinki, San Antonio i Tokio. Helsinki, zato što je svetska prijestonica hevi metala, San Antonio je moj lični trip i vezan je za poseban doživljaj zasnovan na utiscima nastalim posle čitanja romana "I'll Never Get Out of This World Alive" Stiva Erla, a želim da vidim i doživim taj sudar kantrija i Tex Mex muzike. Tokio je posebna priča. Ko svira u Japanu, taj je uspeo u životu!

NN: Vaša muzika je posebna i drugačija, da li mislite da je važno da živite muziku koju stvarate te da ona tako postaje prava stvar?

ACA SELTIK: Apsolutno! To je jedino važno! Nikada u životu nisam, niti ću, da pevam nešto što ja lično ne osećam kao svoje, reči, stav, nešto. Ja lično moram da verujem u to što izgovaram. Tu se opet vraćamo na ono pitanje poverenja publike u bend. Bez ovoga je sve besmisleno.

NN: Vi ste pisac, muzičar, navijač Fudbalskog kluba Seltik, otac, muž, radio-voditelj... Šta ste još, šta biste još željeli da budete i u kojoj od ovih ljubavi najviše uživate?

ACA SELTIK: Ha… Moja mama ume da pomisli i da sam električar ili vodoinstalater kad zatreba. To, naravno, nema veze s mozgom. Da, ja sam sve to i u svemu uživam podjednako, jedino što neke ljubavi imaju drugačiju specifičnu težinu i hijerarhija mora da postoji. U svakom slučaju, prvo porodica, pa onda sve ostalo.

NN: Kada pogledate na svoju karijeru unazad skoro 30 godina, da li postoji nešto što biste promijenili?

ACA SELTIK:  Ništa! Baš ništa! Ni za jotu, što bi rekli naši stari. To sam ja, to smo mi, i takvi smo baš zato što smo i pojedinačno i zajedno proživeli i preživeli sve ovo dosad. Promeniti nešto bi značilo i da sada ne bismo bili ovakvi, a to onda ne bismo bili mi. Ne, takvi smo, kakvi smo, i takvi ćemo i ostati, bez kompromisa! Do kraja punom snagom! A vi, uživajte zajedno sa nama u svakom koncertu jer ćemo svaki svirati kao da nam je poslednji! The Celts Strike Again!

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Najčitanije