Muzičar Aleksandar Petrović, lider grupe "Ortodox Celts", spada među one ljude koji su se najviše angažovali na proučavanju bliskosti dva naroda, naročito muzičkih dodirnih tačaka između Srba i Kelta.
Srbi i Kelti imaju više od 4.000 zajedničkih riječi, koje su ili potpuno iste, ili veoma podsjećaju jedne na druge. Melodijske forme i muzički instrumenti su im gotovo identični.
Petrović za "Nezavisne" uoči večerašnjeg koncerta u Banjaluci progovara o nekadašnjem gostovanju u gradu na Vrbasu, tradiciji, vezama koje samo muzika može da stvori, uticajima u stvaranju...
NN: Ponovo dolazite u Banjaluku. Vežu li Vas neke posebne uspomene za ovaj grad?
PETROVIĆ: Za ovaj grad me veže jedna posebna uspomena. Baš u Banjaluci smo svirali devedeset i neke u tadašnjem KSET-u, kada sam ja u kancelariji "visio" na telefonu i čekao da preko sportskih informacija iz Beograda saznam rezultat utakmice posljednjeg kola škotskog prvenstva, od koje je zavisio raspored na tabeli. Srećom, završilo se našom pobedom u gostima i Seltik, to jest MI, je osvojio titulu posle devet godina i u svoj toj katarzičnoj atmosferi održali smo jedan od najemotivnijih, možda i najboljih koncerata u karijeri. Mada, mi svaki koncert doživljavamo kao najemotivniji i najbolji, i tako će biti dok bude i nas!
NN: Nedavno ste održali tradicionalni koncert povodom Dana svetog Patrika u Domu omladine. Šta za Vas znači ovaj dan i kako ga doživljavate?
PETROVIĆ: Svakako da je za nas značenje samog ovog dana višeslojno. Prvo, ja ionako ne verujem u slučajnosti, pa tako ne verujem ni da je slučajno to što smo se mi uopšte kao toliko različite individue stekli u toj tački u vremenu i prostoru u kojoj su nastali "Orthodox Celts". Duboko verujem da je sam sveti Patrik upleo svoje prste u to i samim tim je i logično da zauzima posebno mesto u našim srcima. Drugo, 17. mart je koncertni rođendan "Orthodox Celtsa", s obzirom na to da se prvi nastup odigrao baš 17. marta 1993. godine. I treće, kako je sveti Patrik pravoslavni svetac, doživljavamo ga i kao našu slavu. A ono što je odavno poznato širom sveta, a vezano je za ovaj praznik, je čuvena rečenica koja glasi otprilike ovako: "Ako sviraš irsku muziku a ne sviraš na St. Patrick's Day, što se onda time uopšte i baviš?".
NN: Otkud Vam tolika ljubav prema tradicionalnoj irskoj muzici i da li ona ima nešto zajedničko sa tradicionalnom srpskom muzikom?
PETROVIĆ: Mislim da je, bar u mom slučaju, to nešto sasvim podsvesno. Ja volim da koristim i izraz potpražno, što će reći nešto što se nosi duboko u sebi, na najdubljim slojevima ličnosti, na nivou kolektivnog nesvesnog. To je ono za šta kažu da se nosi u genima. Samo je pitanje kada će i kod koga i kako izbiti na površinu i kojim intenzitetom. A ovim odgovorom sam, u stvari, odgovorio na drugi deo pitanja. Naravno da ima! Uostalom, kad-tad će se ona prava istorija, a koju mi Srbi zovemo Istina i Pravda, ukazati i tada će se konačno potvrditi ono što ja nekako osećam otkad znam za sebe, a to je da su Kelti samo deo slovenskog (ili srpskog, ako tako više volite) korpusa.
NN: Kad očekujete izlazak novog albuma i kojoj temi ste najviše posvetili pažnju kada su tekstovi u pitanju?
PETROVIĆ: Uhhh... To je dobro pitanje, a odgovor niko još ne zna. Novi album... Pitanje je da li će to biti album ili neki drugi format i da li će i fizički biti na nosaču zvuka ili ćemo prosto napraviti internet edition. Sve će zavisiti od trenutnih okolnosti, ali situacija u domaćem izdavaštvu je sve samo ne ružičasta, te shodno tome ne bih da budemo žrtvena jagnjad za još jednu izdavačku rokenrol prevaru. U svakom slučaju, ne bojte se, novih pesama će biti, a kao i uvek, nećemo dozvoliti da budemo ograničeni vremenom, pa će se sve to pojaviti kad budu zadovoljeni naši lični kriterijumi. Ali kako stvari trenutno stoje, nećemo čekati predugo. Većina novih stvari se bavi preispitivanjem samog sebe na više nivoa, i lično i kolektivno, sa zadiranjem i u metafizičke dimenzije i sferu kolektivno nesvesnog. Možda ovo zvuči preozbiljno i pomalo rogobatno, ali i vreme u kome živimo nije nimalo jednostavno ni lako i zahteva ovakav pristup, bar što se mene tiče.
NN: Kakva je razlika između muzike koju vi svirate i muzike koju sviraju irski bendovi, a koji su po muzičkom žanru bliski vama?
PETROVIĆ: Pre svega, drago mi je da kod nas ima još irskih bendova i da je naš rad nekoga motivisao da se oproba u nečemu sličnom a, Bogu hvala, irska muzika je toliko raznovrsna da dozvoljava egzistenciju velikom broju i bendova i pojedinaca koji na ovaj način mogu da se izraze, a da čak ni ne liče jedni na druge, pa da, ipak, sve bude u okvirima žanra. Mnogo šta, naravno, zavisi i od drugih uticaja van same irske muzike, te u tom smislu svi mi sviramo još ponešto što se u našim izrazima može prepoznati pored nje same. Nekoga posebno zaista ne bih izdvajao, premalo nas je da bismo se na taj način razjedinjavali, a i svaki trud zaslužuje da bude cenjen i svi oni zaslužuju poštovanje. Pretpostavljam da nas u odnosu na bendove iz Irske izdvaja energičnost i mnogo veća doza iskrenosti u tome što radimo, jer nikada ne smijemo zaboraviti da se kod nas ovom vrstom muzike možete početi baviti isključivo iz čistog entuzijazma i ljubavi, ma koliko mi to osećali u sebi. Tamo je ipak ta vrsta muzike prisutna na svakom koraku odmalena, a ovde je prvo trebalo doći u bilo kakav dodir sa njom, prepoznati je kao svoju, pa tek onda krenuti dalje. A, ruku na srce, stvarno ne vidim trenutno nikakvu konkurenciju koja dolazi sa ostrva. Mnogo više mi se dopadaju bendovi iz Nemačke, Norveške i Kanade koji sviraju irsku muziku. I, naravno, srpski bendovi!
NN: Na koji način doživljavate veliki broj mladih ljudi na vašim koncertima i koja je to poruka koju želite da im pošaljete?
PETROVIĆ: Pa oni su "Orthodox Celts"!
NN: Smatrate li da je muzika veoma važna i da ona treba da formira, odnosno uči ljude ljubavi, prijateljstvu i kolektivnom duhu? Servantes kaže da je muzika iznad poezije i iznad ostalih oblika umjetnosti, da je ona izvor inspiracije za ostale.
PETROVIĆ: I u pravu je. Ali, prvenstveno treba da posluži za pronalaženje samog sebe. Uostalom, muzika je i definitivno najprobojniji i, istovremeno, najzloupotrebljavaniji medij. Nažalost, ono što mene izrazito nervira je to što se muzika sve manje sluša, a sve više gleda, te i ovom prilikom apelujem da što manje gledate spotove, a što više slušate ono što dolazi iz zvučnika, bilo u vidu teksta, bilo samo muzički. Neki tekstovi su čista poezija. A posebno me izluđuje kad pod pojam muzika ubrajaju i stvari koje sa muzikom veze nemaju, počev od antisluhističkih zapevanja u falšu, čime posebno obiluje ona odvratna sadomazohistička turbo scena, pa do potpuno idiotskih numera u pokušaju. Takve su suvišne u sferi bilo kakve egzistencije, pa čak i virtuelne. Muzika je filozofija i kroz nju je moguće predstaviti sve drugo, od postanka sveta do danas, nije fer da se to traći tek tako.
Biografija
"Ortodox Celts" je bend iz Beograda koji izvodi tradicionalnu irsku muziku. Uticali su na njenu popularizaciju u Srbiji i jugoistočnoj Evropi.
Osnovani su 1993, a prvi album su izdali 1994. godine. Dok se prvi album sastojao isključivo od standarda irske folk muzike, već od drugog albuma počeli su da uređuju i sopstvene pjesme pisane i komponovane u tom stilu. Većina članova se deklarišu kao navijači Fudbalskog kluba Seltik.
Koncert
Srpski Irci ili irski Srbi "Orthodox Celts" večeras, sa početkom u 21 čas, nastupaju u Rafting centru "Kanjon" u Karanovcu.
Prema riječima Đorđa Đurđevića, organizatora manifestacije "Ljeto u Rafting centru 'Kanjon'", ulaznice u pretprodaji koštaju 10 KM.