Muzikom je počeo da se bavi sa 14 godina, a ozbiljno je zagazio u vode jugoslovenskog roka kada je počeo da svira s grupom "Riblja čorba". Najveću popularnost stekao je kao frontmen "Instruktora", s kojima radi već 25 godina. Ova "skromna", kako sam Momčilo Bajagić Bajaga kaže, godišnjica, upravo je bila i povod da na svojoj slavljeničkoj turneji posjeti i Banjaluku. Bajaga za "Nezavisne" progovara o karijeri, poeziji, pirateriji, rok sceni u regionu...
NN: Kako sada, poslije 25 godina na sceni, gledate na svoju karijeru?
BAJAGIĆ: Pa moram da budem zadovoljan. Ispraviću vas. Preko 30 godina sam na sceni, a 25 godina sam u grupi "Bajaga i instruktori". Volim to što radim i dobro se osećam zbog toga. I zaista, ne znam šta bih radio kada ne bih svirao koncerte.
NN: U kojoj koži se najbolje osjećate - kao kompozitor, tekstopisac, pjevač ili možda gitarista?
BAJAGIĆ: Ja sve to posmatram kao zajednički posao. U suštini, nije mi mnogo bitno da li radim muziku ili tekst. Mada, ako je nešto baš karakteristično za mene, mislim da su to tekstovi. Volim poeziju i volim dobre tekstove, ali svakako da mi je najveća ljubav gitara. Na svim koncertima imam pored sebe bar dvojicu gitarista, ali i ja sam odsviram tri-četiri sola. To mi je prva ljubav. Počeo sam da sviram gitaru 1978. godine u "Ribljoj čorbi" i ostao sam joj veran dan-danas.
NN: Koja Vam je pjesma od Vaših pjesama najdraža?
BAJAGIĆ: Skoro sam vodio neku evidenciju i sračunao da imam preko 300 pesama, tako da je veoma teško da sada izdvojim neku koja mi je draga. U nekom različitom trenutku mi je draga određena pesma. Na primer, volim nekada da čujem neku pesmu koju dugo nisam čuo više od nekih koje slušam svaki dan. Stvarno mislim da imam puno lepih pesama i nemoguće je da izdvojim jednu od njih.
NN: Da li možda planirate neki novi projekat?
BAJAGIĆ: Trenutno smo u fazi snimanja novog albuma i do sada je odabrano pola pesama. Očekujem da ćemo do kraja godine izdati novi album i zaista se radujem, iako volim raditi za druge, da "konačno" radim za sebe.
NN: Mnogi muzičari koji su dugo u poslu slažu se da je trenutno u Srbiji rok scena u lošem stanju. Šta uraditi da se to promijeni?
BAJAGIĆ: U Srbiji nema neke scene uopšte. Mislim da je sada svugde tako. Ne mislim da je negde bolje. Rok muzika je kao i džez. Za vreme i pred kraj drugog Svetskog rata džez muzika je bila najpopularnija muzika za igranke i klubove, a onda je džez otišao u nekom drugom pravcu. Tako je i rok muzika imala svoje uspone i padove i samom promenom tih "nosača zvuka" i tog svega rok scena se izgubila. Sada ne postoji scena u smislu izdavanja albuma. Sada se sve svelo na to da ljudi žive od koncerata. I ako ćete tako, onda je dovoljno da napravite dobar koncert jer je to jedino što još ne može da se piratizuje.
A možemo to da posmatramo i ovako. Nekada je u Americi album koštao 20 dolara i cijena ulaznica za koncert je bila isto toliko, dok je danas album u SAD oko devet dolara, a cijena karte za koncerte je preko 100 dolara. A poenta je u tome da CD možete da skinete s Interneta i da ga uopšte ne platite, a da biste nekoga videli, morate kupiti kartu.
Evo, ja, na primer, nikada nisam gledao Princa uživo i sada sam čuo da dolazi u Austriju i svakako ću ići da ga gledam. To je nešto što narod voli. Ako imaš želju nekoga videti, neće biti problem platiti za tu kartu, a Princa kao osobu ne mogu narezati (smijeh). Znači, drugačije je vreme. Rok muzika je opstala, ali u kojoj meri - to je upitno. Ja predlažem da mladi bendovi koji nemaju uslova okupe oko sebe još nekoliko bendova i snime zajednički CD sa nekoliko dobrih pesama. Možda bi tako mogli uspešno da se promovišu kod publike.
NN: Snimili ste i himnu Crvene zvezde. Kako sada gledate na taj projekat?
BAJAGIĆ: Imao sam želju da snimim neku navijačku pesmu jer sam vatreni zvezdaš. U to vreme, kada sam pravio ovu pesmu, najvatrenija snimljena pesma bila je pesma koja se pevala već 20 godina. U isto vreme kada sam pravio pesmu sniman je i film "Ona voli Zvezdu" i kontaktirali su me i pitali da li bi mogli pesmu koristiti u filmu, na šta sam ja pristao. Zanimljivo je da nam publika tu pesmu traži na koncertima u Sloveniji, Austriji i mnogim drugim zemljama i gradovima gde uopšte nema zvezdaša.
NN: Koliko je gitara u Vašoj kolekciji?
BAJAGIĆ: Imam dve akustične i dve električne gitare, a te dve električne su mi jako drage. Jednu od njih dve ja sviram od 1978, a godina proizvodnje joj je 1976. Prošla je sa mnom sve kontinente osim Južne Amerike. Evo, sad ću drugi put da joj menjam pragove pošto su se izlizali. To se teško kome desi jedanput, a meni se dešava već drugi put. I imam telekastera crvenog, s kojim sviram na zadnjih 10 koncerata i nekako volim te dve gitare, a možda ću da nabavim još jednu.
NN: Koji je Vaš životni moto?
BAJAGIĆ: Sve će da bude u redu!
NN: U čemu je tajna Vašeg uspjeha?
BAJAGIĆ: Kada bih znao tajnu, ja bih bio stalno uspešan, a ovako sam samo povremeno uspešan.
NN: Bliži se početak Mundijala. Da li ćete ga gledati?
BAJAGIĆ: Naravno. Ja obožavam fudbal, a i Srbija igra pa ću da navijam. Verovatno ću da gledam sve utakmice koje budem mogao, ne samo kada igra Srbija. Moram vam reći i da imam neki dobar osećaj kada je naša reprezentacija u pitanju, ali neću da baksuziram.
NN: U srećnom ste braku s Emilijom, svojom gimnazijskom ljubavi, s kojom imate sina Marka i kćer Anđelu. Šta je tajna uspjeha u braku?
BAJAGIĆ: Morate da izaberete pravu osobu, da se volite i prije svega da budete tolerantni jedno prema drugom.
Najviše mladih na koncertu
"Bajaga i instruktori" su u subotu naveče velikim koncertom obilježili početak ljetne sezone bazena "Aquana" u Banjaluci.
Od publike je najviše bilo osnovaca i srednjoškolaca koji su sa strpljenjem iščekivali početak koncerta koji je predviđen u 21 čas, međutim, "Bajaga i instruktori" su se pojavili u 22.15.
Prva numera koja je pokrenula uglavnom mladu populaciju bila je "Ovo je strašno veliki grad", koju je Bajagić s ljubavlju prepjevao sa značenjem koje se odnosilo na Banjaluku.
Nebojša Kosić je došao u pratnji svoje supruge Jelene i, prema njegovim riječima, oduševljenju nema kraja upravo zato što i nakon 25 godina od postojanja ovog benda sviraju s velikom količinom energije koja se osjeti prilikom svakog nastupa.
"Slušam rok muziku i smatram da bi turbo folk trebalo zakonski ukinuti prije nego pušenje cigareta", kazao je Radislav Žarić, jedan od prisutnih na koncertu.
Aleksandar - Saša Lokner, klavijaturista "Instruktora", poslije 24 časa proslavio je svečano rođendan, pjevajući zajedno s publikom.
Istorijat gupe:
"Bajagu i instruktore" je osnovao kompozitor, tekstopisac i gitarista Momčilo Bajagić Bajaga u Beogradu 1984. godine. Niz albuma i nagrada od polovine do kraja osamdesetih simbolizuje zlatno doba jugoslovenskog pop-roka. Album "Sa druge strane jastuka" smatra se jednim od najboljih jugoslovenskih/srpskih pop-rok albuma svih vremena.
Beograđani su posebno privrženi Bajaginim pjesmama iz osamdesetih i početka devedesetih, za koje smatraju da u velikoj mjeri simbolišu ovaj grad. Nedavni koncerti "Bajage i instruktora" u bivšim jugoslovenskim republikama, kao i u ostatku Evrope, Kanade i Sjedinjenih Američkih Država, dokazali su da grupa još uživa veliku popularnost.
Članovi grupe:
- Momčilo Bajagić Bajaga - (glavni vokal, gitara)
- Žika Milenković - (gitara)
- Saša Lokner - (klavijature)
- Miroslav Cvetković - (bas gitara)
- Čeda Mačura - (bubnjevi)
25 godina traju "Bajaga i instruktori"
- 30 godina Bajaga je na sceni
- 300 pjesama napisao Bajaga
- 14 godina imao kada se počeo baviti muzikom