Bilja Krstić za "Nezavisne": "Bistrik" je uspeo da ostane deo nezamućene vode

Biljana Bilja Krstić, poznata srpska pjevačica etno i popularne muzike, sredinom ovog mjeseca s "Bistrik orkestrom" objavila je novi album pod nazivom "Biljur" u izdanju "Croatia recordsa" iz Zagreba.

Album donosi devet tradicionalnih pjesama, među kojima su "Niška banja", "Mlada Jelka ljubi Janka", "Kaleš Angja", "Bolna ljuba, bolna leži", "Kad ja pođoh na Bembašu" i druge.

Album je producirao Pavle Bogdanović, a po riječima Bilje Krstić, donosi pjesme koje su rado pjevane, vesele, sjetne, jednostavne, zahtjevne, zaboravljene, a  koje su bile izazov za izvođenje i aranžiranje u stilu "Bistrika". Više o albumu, ali i muzici uopšte, ovim povodom govorila je za "Nezavisne".

NN: Album "Biljur" najavili ste spotom "Niška banja" prošle godine. Dugo se za ovu pjesmu vjerovalo da je starogradska, a po novim saznanjima napisao ju je niški glumac Dušan Cvetković - Čika Duca davne 1927. godine. Kako je javnost došla do ovih saznanja i šta nam možete još otkriti o ovoj pjesmi?

KRSTIĆ: Dugo sam i ja živela u uverenju da je pesma "Niška banja" tradicional i da ne beleži autora. Prijatno sam se iznenadila kada mi je starija rođena sestra objasnila da  su  Čika Ducini unuci bili moje komšije u Nišu, živeli su sprat ispod moga stana i s njima sam provela par divnih godina u detinjstvu. Imam i fotografiju s Mišom, mojim najboljim drugom iz tog vremena, kada sam imala možda dve ili tri godine. O samoj pesmi koja je simbol, pa može se reći i himna, mog rodnog grada, više sam saznala kada sam pripremala pesme za novi album. Došla sam do originalnog teksta pesme koji se dosta razlikuje od teksta koji se danas peva, dok je melodija ista. Dugo sam razmišljala da nešto prekrajam tekst koji ima dosta strofa i na kraju sam odlučila da Čika Ducin originalni tekst snimim nekom drugom prilikom. Tako se na albumu "Biljur" našla pesma s klasičnim strofama koje znamo iz raznih verzija, koje godinama slušamo.

NN: "Mi Nišlije meraklije/ne možemo bez rakije", kaže distih pomenute pjesme. Koliko je zapravo istine u ovom distihu, odnosno da li je jug Srbije po veselju, meraku, po boemštini, znatno drugačija sredina od ostalih u regiji?

KRSTIĆ: Nišlije su poznate po veselju i meraku, kao što rekoste, u mom gradu žive sigurno najduhovitiji ljudi, tamo se najglasnije smeje, najlepše peva, igra, veseli i popije koja dobra rakija. Ljudi su srdačni, emotivni, druželjubivi, vole dobar provod.

NN: Kakve još zanimljive priče iz naše tradicije kriju pjesme s albuma "Biljur"?

KRSTIĆ: "Biljur" je pun uzbudljivih i potresnih priča, nađe se i poneka vesela, ali uglavnom su sve setne. Glavne junakinje ovih priča bile su divne bezvremene mlade žene Donka, Jelka, Bonka, Anđa i mnoge druge, koje su se uprkos mogućem tragičnom ishodu opirale ustaljenim društvenim normama u to vreme i borile su se za pravo izbora. Biljur je gorski kristal i ima dosta još zanimljivih značenja, a na ovom albumu u biljuru, u najraskošnijem ogledalu, ogleda se sva nesrećna ljubav ovih mladih žena.

NN: Interesantno je da su autori narodnih pjesama zaboravljeni, a da neke od njihovih pjesama u narodu traju i vijekovima, dok u novije vrijeme zbog agresivnog marketinga, neminovno, čujemo za imena i prezimena određenih pjevača, da ne kažem autora, a da ne poznajemo nijednu njihovu pjesmu. Kako objašnjavate ovaj fenomen, odnosno na koji način istinske vrijednosti u muzici, pored ovih drugih marketingom nemetnutih, preživljavaju doba kapitalizma?

KRSTIĆ: Tačno je da su autori narodnih pesama zaboravljeni već dugo, poslednjih godina se polako ispravlja ta nepravda, javljaju se naslednici autora. Istinske vrednosti u muzici, kada govorimo o tradicionalnim pesmama, mogu preživeti tako što ćemo im dati više medijskog prostora da se čuju, vide, zavole, nauče i prenose dalje. To je već posao države i državnih institucija.

NN: Da li je, poput Vaše muzike, sve "bistro" teklo u proteklih dvadeset i više godina karijere grupe - koliko je tu bilo, uslovno rečeno, uspona i padova?

KRSTIĆ: Bilo je svega, i lepih i teških momenata, kao i kod većine mojih kolega muzičara. Važno je da je "Bistrik" živ i zdrav, uprkos raznim preprekama koje su nas pratile, bilo je i onih koje su nas dobro ojačale. Ono što je veoma važno za ovih 20 godina, "Bistrik" je uspeo da ostane deo nezamućene vode kroz koju roni sunce, da bi dotakao onaj deo života omeđen radošću. Često se setim divnog teksta novinara kritičara D. Kremera kad je u naslovu teksta u časopisu "Vreme" izdvojio: "Folklor je živ i zdrav u glasnim žicama Biljane Krstić i pod prstima orkestra 'Bistrik', savremen i kreativan; nema ko da vam oduzme kulturni identitet dok ga ovakvi čuvaju...", svakako je još jedan dobar vetar u leđa da idemo dalje i jedan od najlepših komplimenata za sveukupni rad i istrajnost.

NN: "Bistrik" je, u najkraćem, nastupao širom planete. Gdje ste, van srpskog govornog područja, naišli na najbolji prijem srpske tradicionalne pjesme?

KRSTIĆ: Dugo bih mogla da nabrajam gradove i predele Zemljine kugle u kojima sam s mojim "Bistrikom" nastupala. Izdvojila bih Salvador u brazilskoj državi Baija, koji me je kupio već na prvi pogled. Bili smo na čuvenom festivalu "Merkado" gde je učestvovalo 60 izvođača iz Južne Amerike i Afrike. Mi i Kristina Branko, poznata fado pevačica iz Portugalije, bili smo gosti festivala i jedini predstavnici Starog kontinenta. Bio je to defile najuspešnijih, svetski poznatih muzičara. Ono što je važno reći jeste da je svako govorio na svom jeziku, razumeli smo se savršeno kroz muziku, tako da nam prevodioci nisu bili potrebni. Ostvarili smo fantastičan kontakt s publikom u čuvenom Kastro Alvez pozorištu, gde smo imali koncert. Dočekali su nas i ispratili ovacijama. Veoma pažljivo slušali svaku pesmu, pokušavali da nas ritmički prate, mada su neparni ritmovi njima nepoznati, pokušavali smo da ih naučimo Kalajdžijsko kolo da pevaju i još poneku pesmu. A najveći kompliment koji smo dobili u karijeri dobili smo na pres-konferenciji posle koncerta gde su izjavili da muzika Brazila udara u noge (sve je u pokretu), a muzika "Bistrika" udara direktno u srce.

NN: Nakon što ste osnovali "Bistrik" i počeli se baviti tradicionalnom muzikom i pjesmom, koliko Vam je pomoglo to što ste već bili poznati i priznati u svijetu popularne muzike?

KRSTIĆ: Verovatno je lakše ići dalje kada vas već ljudi znaju iz neke dobre muzičke priče. Imala sam tu sreću da sam pevala u velikim i važnim grupama "Suncokret", koju je vodio Bora Đorđević, i "Rani mraz" Đoleta Balaševića, to su svakako najznačajnija imena pop i rok muzike. Bio je to dobar polaz. Napravila sam i par mudrih odluka, a jedna je sakupila sjajne muzičare, moje kolege sa FMU i iz  muzičke redakcije RB1, ali pre svega divne ljude, s kojima sam evo više od 20 godina i koje obožavam i čuvam, a to je i uzajmno.

NN: Ostali ste dobri prijetelji s kolegama iz "Suncokreta". Bora Đorđević Vam je rođak, Gorica Popović kuma. Da li danas muzički sarađujete s njima i drugim bivšim članovima ove grupe?

KRSTIĆ: Da, imamo na Viberu grupu i stalno smo u kontaktu. S Borom i Goricom sam baš često sarađivala poslednjih godina, najviše vezano za humanitarni rad. Snimili smo dva spota za osobe s invaliditetom, Bora je pisao tekstove, a Miki iz "Bistrika" muziku. S kumom Goricom se svakodnevno čujem, idem na njene predstave, evo pre neki dan bila sam na sjajnoj predstavi "Obraćanje naciji", gde pored Gorice igraju sve odlični glumci Gordan Kičić, Jovana Gavrilović, Katarina Žutić… Sa Sneškom Jandrlić takođe sam stalno u kontaktu, s Batom Sokićem i Nenadom Božićem, koji je jedno vreme svirao u "Bistriku". To su ta prijateljstva za ceo život.

NN: S Đorđem Balaševićem i "Ranim mrazom" ste snimili dva albuma i na njegov nagovor je započela Vaša solo karijera. Mislite li da je popularna muzika danas u Srbiji i zemljama bivše Jugoslavije u određenoj krizi autorstva ili da ipak postoje nasljednici Đorđa Balaševića i Bore Đorđevića?

KRSTIĆ: Sigurno ima dobrih mladih autora, trebalo bi ih podržati, možda nisu u rangu Bore i Đoleta, Bajage… U Srbiji mi se dopadaju Kralj Čačka, "Buč Kesidi", Marčelo, mlada grupa "Vreme čuda" sigurno zaslužuje pažnju, a ima ih još.

NN: U Banjaluci ste nastupili posljednji put u novembru prošle i u januaru tekuće godine kada ste i najavili album "Biljur". Možemo li uskoro očekivati novi koncert i promociju albuma?

KRSTIĆ: Mnogo se radujem svaki put kada gostujem u gradu koji je među prvima podržao "Bistrik" na samom početku karijere. To su stvari koje se ne zaboravljaju. Nadam se da ćemo se sresti, ako ne ove, onda sigurno sledeće godine i pevati pesme s našeg novog albuma "Biljur".

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.