Bend WD40 je dobro poznat u gradu na Vrbasu. Banjalučki džezeri važe za jedne od najboljih kada je svirka uživo u pitanju i svaki put ponovo opravdaju laskavu titulu. Igra sa muzikom i ritmom uz malo improvizacije njihov je zaštitni znak. Nastupom na festivalu "BL Stage" grupa WD40 je uvela i neke novitete, pa je predstavila Biljanu Milić, koja je, otpjevavši jednu pjesmu s njima, pokazala da je zasluženo izabrana za bendov vokal.
Razgovarali smo sa Branislavom Stuparom, bubnjarom i jednim od osnivača džez benda.
NN: Kako je sve počelo?
STUPAR: Bend je počeo sa radom prije dvije i po godine kad sam upoznao Nikšu (Dalibor Popović), saksofonistu, gitaristu i frontmena prijedorske grupe `Tatoo`. Tada smo došli do ideje da napravimo džez bend. Međutim, on je je svirao saksofon, a ja bubanj, pa nam je trebalo još ljudi. Ja sam ranije imao nekog iskustva s banjalučkim džez bendom, ali sam i s njim naučio neke stvari o džezu. Nakon nekog vremena, Nikša i ja smo upoznali Miroslava Tovirca iz Šamca i tu smo se nevjerovatno dobro našli kad je muzika u pitanju. Problem je što smo iz tri različita grada i nemamo mogućnosti da održavamo probe redovno. Miroslav je došao na ideju da se preseli ovdje, Nikša je sve više bio ovdje, a našli smo i klavijaturistu Miroslava Gaćešu. Posljednji u kvintetu je Nenad Mičić, saksofonista. Sada imamo više proba i kvalitetnije obavljamo posao.
NN: Da li ste snimili neki materijal?
STUPAR: Snimali smo više iz zabave, ništa ozbiljno - niti demo niti album, kako bismo čuli kako to zvuči. Sviramo gdje god se ukaže prilika. Banjaluka nema nešto specijalno da ponudi, osim festivala kojih je jako malo.
NN: Kako Banjalučani prihvataju džez muziku?
STUPAR: Iako se banjalučka scena s vremenom dosta popravila, džez nema neko svoje mjesto u gradu. Nikog osim nas ovdje, ni u BiH, nema da svira ovakvu muziku, nema publike koja ovo traži. Naravno, da ima publike, bilo bi i više svirki. Bilo je par dobrih festivala poput `Neo festa`, a sad se trudimo da ga organizujemo i ove godine. Nedavno je održan i `Gitar fest` na kojem je sedam gitarista odmjerilo snage. Kada je rok u pitanju, nema brige, ali džez je totalno nezastupljen.
NN: Da li svirate isključivo džez ili ubacujete i neke druge muzičke pravce?
STUPAR: Da, isključivo džez. Svaki džez bend ima motive etnomuzike, a mi nosimo dušu sa ovih prostora i sviramo je u džez muzici. Džez je toliko kompleksan da u njemu možeš da sviraš šta god hoćeš.
NN: Kakvi su planovi za budućnost?
STUPAR: Pojavila se prilika za gostovanje u Beču, za masu nekih festivala, jer su mnogi čuli to što sviramo i kako sviramo. Miroslav i ja trenutno radimo sa Igorom Vukojevićem. Ukazala nam se prilika da radimo sa jako dobrim muzičarem i jakom estradnom ličnošću. Taj čovjek zna šta radi, ima kvalitetne kompozicije, svira sve instrumente i čudno je kako ovdje nije popularniji. Ljudi jednostavno ne cijene ono što dolazi odavde, više se poštuju ljudi sa strane.
Blagotvoran uticaj
`WD40 je čudotvorni sprej koji je došao kao metafora. Ovaj sprej pruža ti nešto posebno, kao što to radi bend WD40. On utiče na svoju neposrednu okolinu, blagotvoran je i pokreće stvari, daje ti energiju. Tako mi dajemo tu energiju, nudimo nešto više od onog što ljudi mogu da čuju ili što mogu da vide na TV-u`, kaže Stupar.