Ne bih da budem kao "Šem 69". Oni umeju da prave "oproštajne" svirke svake dve godine. Kakva je trenutno naša situacija, ovo je kraj. Ali ako nam se u budućnosti opet ukaže šansa da možemo da odsviramo nekoliko koncerata, siguran sam da ćemo to najaviti ljudima i da ćemo ih odsvirati. Ostavljam vrata otvorena, istakao je Branko Golubović, frontmen šabačkog sastava "Goblini".
Deset godina je bila pauza između posljednjeg i pretposljednjeg koncerta u Banjaluci, ali i nastupa ovog šabačkog benda uopšte jer je svaki član krenuo svojim putem. Šta se u međuvremenu dešavalo, šta znači pomoći drugom, jesu li pankeri kao "stari" pankeri, govori Golubović za "Nezavisne".
NN: Otkud ideja za ponovno okupljanje "Goblina" i kakvo raspoloženje vlada među članovima benda?
GOLUBOVIĆ: Dobio sam nešto slobodnog vremena i rešio sam da prekinem svoj ugovor, te da sebi dam oduška šest meseci. Ni mi, ni naši fanovi nismo zaslužili da ne dobijemo neku poruku. Od hotelske sobe u Sloveniji smo napravili "mini-studio" i snimali smo ovih dana novu pesmu "U odbrani od zla". Pratimo naš unutrašnji filing. Ljudi za deset godina sazrevaju ili ne. Slična je stvar kao kod Lenjina "korak napred, dva nazad". Ljudi se menjaju, to je dijalektika. Menjaju se ideje, a dobijamo neke koje utiču na naš rad i život.
NN: Kakvi su "Goblini" bili prije deset godina i kakvi su sad?
GOLUBOVIĆ: To je na ljudima da kažu. Po meni je najbitnija energija. To će se videti na svirci. Ta cela generacija u zadnjih deset godina su postali tate i mame. Kad postaneš roditelj, dobijaš i sitnu čeljad, postaješ ozbiljniji, moraš da vodiš računa o tome kako ćeš da prehraniš svoju porodicu. Rokenrol u Srbiji nikad nije bio zanimanje od kojeg se zida kuća i kupuju kola. Bar ne znam nikog ko je to uspeo da uradi, a da se bavi pravim rokenrolom. Ljudi su morali da se fokusiraju na neke stvari da bi preživeli. Ne pričam o bogaćenju, nego o preživljavanju. Nije lako trenutno živeti ni ovde ni tamo, znate to bolje nego ja. Možda je najbolji reper upoređivanje tog perioda i scene sa novim talasom osamdesetih, gde su se prodavale ogromne količine ploča i ljudi su živeli od toga. U devedesetim su se mnoge stvari promenile, toga više nema, to sad rade zvezde "Granda". Za rokenrol tu još nema mesta.
NN: Veliko interesovanje vlada za vašim nastupima, s obzirom na to da niste svirali deset godina. Kako to komentarišete?
GOLUBOVIĆ: Iznenadila me cela ta priča gde smo mi trenutno. Zaista sam se trudio da u svojoj glavi presečem celu priču o "Goblinima", jer to nije lako uraditi. Trudio sam se da ne idem na blogove, na četove, da ne idem na YouTube i da me ne interesuje koliko je ljudi gledalo naš spot ili šta ljudi komentarišu da bih se lakše sam sa sobom izborio. Mogu reći, zaista, ako je neko bio iznenađen, bio sam ja, ali i momci iz benda koji takođe žive u Srbiji. Nismo očekivali da će takav odjek da se desi na ovim koncertima koje smo radili sada. Izgleda da smo trebali odraditi dve svirke u Banjaluci da bi svi ljudi mogli da uđu u "Demofest klub". Nije mi jasno o čemu se radi, ali mi je drago. Tu su bili oni "klinci" koji su tada nas slušali, a koji su sad već odrasli, i generacija novih klinaca - zajedno su tu, krljaju se u prvom redu i pevaju naše pesme. To je velika stvar.
NN: Panker znači imati duh pobune za nepravdu, odnosno reagovati na nju. Do kojih granica je danas došao i kako ga objašnjavate?
GOLUBOVIĆ: Nekad smo bili u potpunom smislu te reči pankeri. Nama je bitno da ne želimo uzeti prostor klincima koji dolaze, koji grade novu scenu. Revoluciju dižu klinci. Ja imam 42 godine. Sa 42 godine postaješ političar. Revolucija ne voli političare i svi revolucionari su bili mladi ljudi. Vidimo sebe u drugom svetlu. Treba da damo prostor mladima, da ih podržimo što više i da s našim iskustvom budemo cement novih cigli koje se pojavljuju u našim životima. Imam utisak da smo se svi primili na to da je sad neka demokratija, pa je glupo pljuvati establišment. Mislim da ti demokratija upravo daje šansu ne da "pljuješ", da budeš kritičan. E sad, ako je ta kritika negativna, onda bi establišment trebalo da je prihvati kao takvu i da neke stvari menja. Imam utisak da se ljudi osećaju nelagodno baš zbog toga. Sad smo dobili demokratiju i glupo je "pljuvati". Ne, ima mnogo stvari da se menja, pričam o Srbiji, a pank bendovi su uvek bili ti koji treba nešto da kažu po tom pitanju. To mi fali. Mnogo se priča o nekom krkanju, rakijama... Daj malo kritike i samokritike. Toga nema.
NN: Objavili ste knjigu "Pisma iz Avganistana". Recite nešto o boravku u toj zemlji?
GOLUBOVIĆ: Mislim da je to neverovatno iskustvo. Čovek širi svoje vidike u trenucima kada se nalazi u tim zemljama gde postoje ogromne kulturološke i ostale razlike. Meni je rad u pank-rok bendu pomogao da se lakše prilagodim nego nekim drugima. Muzika je samo jedan od načina na koji se izražavaš. Mogu reći da sam mnogo bogatiji nakon svih tih godina iskustva. Sad sam trenutno u Gruziji, vraćam se za Pakistan zbog poplave. To je neverovatno iskustvo koje se ne može platiti ničim, nešto meni veoma bitno. Kad radiš posao kojim pomažeš ljudima, naročito deci i ženama, to te baš ispunjava.
NN: Kako ste se odlučili da radite kao humanitarac?
GOLUBOVIĆ: U Srbiji sam počeo da radim kao humanitarac. To je krenulo 2000. godine. Prve dve godine mog rada u Srbiji shvatio sam da mogu uraditi i doprineti u poslu kojim se bave ljudi koji rade u humanitarnim misijama. Ukazala mi se šansa da se oprobam u Avganistanu sa prvim međunarodnim ugovorom. Iskoristio sam tu priliku i shvatio da je to nešto što me ispunjava u ovom trenutku. Ovo što mi radimo ovde je nešto drugo. To je moja prva i najveća ljubav i to se ne zaboravlja. Ali me posao humanitarnog radnika ispunjava.
NN: Pank i humanost! Koliko toga imaju zajedničkog?
GOLUBOVIĆ: Pankeri su uvek bili humani (smijeh), ljudi koji su se borili protiv svetske nepravde. Baviti se humanitarnim poslom, ukoliko nije ispolitizovan, je izuzetno humano. Uvek sam pokušavao da se ogradim, da ogradim politiku od onog što radim, da to što radim bude isključivo zarad pomoći ljudima kojima je ta pomoć potrebna.
NN: Postoji li neka zemlja u kojoj biste voljeli da živite?
GOLUBOVIĆ: Trenutno živim u Italiji, to mi se vodi kao zvanična adresa. Provodimo neko vreme godišnje, bar mesec-dva u Australiji. E onda, da li smo u Pakistanu, Šri Lanci ili Gruziji... Sebe smatram kosmopolitom. To može da zvuči kao ofucana fraza, ali kosmopolit ne u smislu da živim u Njujorku, Londonu, nego snalazim se i uvek nađem deo sebe i deo svog doma gde god da me baciš. Da bi ostao čiste glave u celoj ovoj priči, bitno je da imaš svoju bazu, a meni je baza trenutno u Italiji, u Firenci. Da ne spominjem Srbiju. Porodica mi je u Šapcu. Za mene je Šabac izuzetno bitan grad, u kojem sam odrastao, gde su mi prijatelji, ljudi sa kojima sviram. Imam nekih pet-šest tačaka koje su mi bitne i ne mogu da izdvojim nijednu od njih koja mi je bitnija.
NN: Koliko se Vaše mišljenje promijenilo od 1996. godine kada ste tvrdili da "peace" i anarhija posjeduju istu ideju? Smatrate li da današnji anarhistički pokreti imaju snagu da mijenjaju i utiču na društvo?
GOLUBOVIĆ: Sve je teže delovati pokretima, zato što se u svetu desila globalizacija, a ona nije samo globalizacija ekonomije, već svega. U celoj toj priči teško je uticati na određenu vladu i promeniti sve to na pozitivan način kod ljudi. Problem pokreta koje smo pominjali je što su svi oni centralizovani, te poprilično vezani za određene zemlje. Pokreti pokušavaju da izazovu određeni influens na tim prostorima. Isto kao što postoji globalizacija svega pobrojanog, tako treba da se desi i globalizacija takve vrste pokreta. Neprijatelja moraš da tučeš njegovom taktikom. Ako se stvari globalizuju, globalizuju se i ideologije. Pokreti pokušavaju da se održe čistim, ali postoje i predrasude ako se oni prošire da će to biti "prodaja", a u stvari nije prodaja već je trenutna situacija i način da se pokušaju menjati neke stvari. Treba da se tuče globalno.
Opet Banjaluka
Nedavno je, poslije deset godina, šabački pank-rok bend "Goblini" ponovo svirao u Banjaluci. "Goblini" su se sa muzičke scene povukli 2001. godine, a svoj posljednji koncert odsvirali su upravo u Banjaluci.
Okupili su se u staroj postavi: Branko Golubović (vokal), Alen Jovanović (gitara), Vladislav Kokotović (bas), Saša Šetka (gitara) i Milan Arnautović (bubnjevi). Stav "Goblina" je da se prestane s radom, kao što su i oni uradili na vrhuncu karijere, kada ponestane ideja. Smatraju da se nisu na pravi način oprostili od publike. Njihov muzički moto je da ne treba praviti kompromise.