Poznati beogradski rokenrol muzičar Dejan Cukić posjetio je Banjaluku i u ponedjeljak uveče u Kulturnom centru Banski dvor nastupio zajedno s orkestorm "Rock simfonija".
U razgovoru za "Nezavisne" govorio je o saradnji s ovim banjalučkim orkestrom, kao i položaju rokenrol scene danas.
NN: Nastupili ste zajedno s orkestrom "Rock simfonija". Šta ste predstavili publici i kako je to izgledalo iz Vaše perspektive?
Cukić: Jedna od mojih omiljenih deviza je "Kad si poslednji put uradio nešto prvi put u životu". Ja, eto, nisam prvi put s orkestrom "Rock simfonija". Jednom sam nastupao s njima. Svirali smo tada pesmu "Pink Floyda", to smo ponovo uradili, ali su mi oni spremili u međuvremenu dve pesme koje nikada u životu nisam pevao, a u pitanju su numere "Live and let Die", pa sam se psihički pripremio unapred, kao i numeru "Still got the blues" Gerija Mura.
NN: Kako ste stupili u kontakt s orkestrom "Rock simfonija"?
Cukić: S ovom ekipom me spojio moj dobar prijatelj, Banjalučanin Siniša Tomić. Tada se radilo o dobrotvornom koncertu, kojem sam se rado odazvao, i od tada mi je jako lepo s ovim društvom.
NN: Spoj rokenrola i simfonijskog orkestra je odavno poznat u svijetu. Da li je ovo što ova mlada ekipa radi zapravo pionirski korak u tom pravcu kada su u pitanju naši krajevi?
Cukić: Ovo je jako skupa igra i divno je što su oni okupili mlade ljude koji žele da sviraju. U ovakvim projektima obično se ljudi zalete u varijantu da angažuju velike poznate orkestre. Ja sam dovoljno star da se sećam simfo-roka sedamdesetih godina. Pratio sam to dosta i, iskreno govoreći, najviše sam voleo kada neki roker sa svojim rokerskim mozgom i talentom piše specijalno za simfonijski orkestar i ako ljudi vole simfonijski orkestar ja bih im preporučio albume Frenka Zape.
NN: Koliko je prema Vašem mišljenju teško pripremiti se za jedan ovakav nastup kada bend i orkestar broje mnogo članova?
Cukić: Teoretski je mnogo komplikovanije pripremiti se s orkestrom. Ja ne mogu da kažem iz prve ruke jer nisam ja organizovao, ovde sam došao na sami kraj. Moram reći da mi je jako drago što sam tu s njima, jer odavno nisam svirao u Banjaluci, što mi je mnogo žao. Nadam se da ćemo ovim nastupom zainteresovati publiku te da ćemo biti u prilici da i nakon ovog koncerta ponovimo nastupe.
NN: Kako biste opisali sliku rokenrola danas? Svjetskim top-listama dominiraju reperi i pop muzičari, da li rokerol pada u drugi plan?
Cukić: Marginalizacija rokenrola je jedna vrlo smišljena stvar. Rokenrol po svojoj prirodi označava iskazivanje iskrenosti i stava, koji je najčešće protiv vlasti.
Reperi su, takođe, isto nosili jednu vrstu bunta, pa je ta grupacija ljudi koja se bavi repom marginalizovana, a na top-listama su ostali oni koji pevaju o zlatnim lancima i skupim kolima, a ne oni koji iznose u javnost prave probleme. Establišment na Zapadu je shvatio da se ta igra otima kontroli nakon uspeha "Beatlesa". Ovde se radi o tome da rokenrol nosi duh slobode i onima koji vole da upravljaju ljudima to se nikako ne dopada. Prosto, polako i sigurno je ta stvar pripitomljavana sve dok nije svedena na margine. To se i tehnološki podržava jer se masovno odustaje od albuma, pa su se ponovo vratili singlovi i ne postoje albumi kao kreativno i ozbiljno delo, već se samo prave pesme koje će neko kliktati na YouTube kanalu. Šta je od toga prirodno, a šta instruisano, ja ne znam, ali možda zvučim kao paranoičan teoeretičar zavere jer znam da kad je rokenrol bio to što je bio milioni ljudi su protestovali protiv rata u Vijetnamu. Danas kada Amerika vodi mnogo više ratova niko se ne buni. Odnosno, bune se neki ljudi, ali oni nisu na prvim mestima top-lista. Rokenrol je jednostavno marginalizovan. Postoji mnogo mladih i talentovanih ljudi koji imaju šta da kažu, ali to više nikoga ne zanima.
NN: Da li ta slika važi i za naš region?
Cukić: Kod nas je to zlatno doba rokernola bilo u kontrolisanom društvu. Ne mogu da budem siguran koliko su nas puštali. Kod nas je taj osećaj slobode bio to nešto što je nosilo našu generaciju, a ne eksplicitne poruke. Meni je glupo da pričam o buntu u ovim godinama, ali mislim da to treba da rade mlađi, oni koji tek treba da se dokažu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.