Zemunski "Duo Moderato", neobičan spoj violončela i gitare, kao osnovnu ideju svog djelovanja ističe novi i originalni pristup srpskom muzičkom nasljeđu. Solo dionice odsvirane virtuoznom preciznošću Tanje Jeremić na violončelu, u pratnji akustične gitare Milana Ignjatovića balkanski melos kombinuju u maniru najboljih world music izvođača. Iza sebe imaju dva albuma, a nedavno su gostovali i u Prijedoru, što je bila prilika da saznamo nešto više o njima, njihovim planovima i projektima na kojima rade.
NN: Nakon albuma `Milkano`, koji je privukao pažnju kako stručne kritike tako i šire javnosti, drugim CD-om `Igra za dvoje` ne odstupate od umjetničkog koncepta zasnovanog na obradama starih narodnih pjesama iz Srbije i melodija sa šireg prostora Balkana.
MILAN IGNJATOVIĆ: Šumadija, centralna Srbija, Vranje, Kosovo i svi vetrovi koji kroz Srbiju duvaju iz Mađarske, Rumunije, Bugarske, sve su to mesta u kojima leži naša inspiracija i to je ono po čemu smo prepoznatljivi. To je veoma dramatičan prostor, prostor stalne borbe ljubavi i mržnje, dobra i zla, a ispostavilo se da violončelo ima tu vrstu emotivnost da u svom zvuku dočara svu dramatiku tog prostora. Suština ovog dua nije puko izvođenje etnomuzike izabrane sa prostora u kome živimo. Sa druge strane, mi ne želimo da narušimo suštinu melodija koje izvodimo, već su naša izvođenja svojevrsna stilizacija osnovne ideje, a u stvari pričamo neku svoju priču.
NN: Moderato je u muzici oznaka za tempo i znači umjereno. Da li ste i vi takvi, u smislu da umjereno, bez agresivnosti osvajate publiku jednim novim čitanjem etnomuzike?
TANJA JEREMIĆ: Sve je to na početku išlo dosta sporo. Često mislim da naš narod i ne zna šta je violončelo. Oni koji nas nisu slušali i ne znaju kako zvučimo, to ne mogu da zamisle jer se to ne može objasniti, već se mora čuti. Ko nas jednom čuje, to je kraj, jer uglavnom nailazimo na veliko odobravanje one publike koja voli etnozvuk. I ovdje smo stekli publiku, gostovali smo u Trebinju, u Banjaluci, čiji je Kulturni centar Banski dvor na neki način Kolarac za Republiku Srpsku, i bila nam je velika čast da tamo sviramo. Često sviramo i u inostranstvu gdje smo veoma dobro primljeni. Bili smo u Danskoj, Švedskoj, Grčkoj, na Kipru, a uskoro treba da putujemo u Tiranu. Interesantno je da zapravo u Beogradu još nismo imali nijedan veliki koncert. Imali smo manje nastupe, u Zemunu na Gardašu, bili gosti na mnogim koncertima, ali samostalno još nismo napravili veliki koncert. Znate kako se kaže, najteže je biti prorok u svom selu. Namjeravano na proleće da organizujemo koncert u sali Kolarčevog narodnog univerziteta u Beogradu, jer nam je veoma stalo da dobijemo aplauz i u svom gradu.
NN: Na albumu `Igra za dvoje` imali ste i brojne goste?
TANJA JEREMIĆ: To je jedna o lepših strana našeg posla, upoznajemo različite ljude, razmenjujemo ideje i pri tom utičemo jedni na druge. Sarađivali smo sa Radom Šerbedžijom, Branislavom Lečićem i operskim pevačem Oliverom Njegom. Tu su i dve operske dive Jadranka Jovanović i Dragana del Monako, koja, svaka na svoj način, daje kompoziciji koju zajedno izvodimo neko svoje obeležje, neku svoju snagu. To nas obogaćuje. Razmena energije dok svirate je veoma bitna i to je ono u čemu se sada pronalazimo i mi kao duet, kao i svi koji sarađuju sa nama.
NN: Učestvovali ste na nekoliko festivala, kakve utiske nosite sa tih nastupa?
MILAN IGNJATOVIĆ: Učestvovali smo na festivalu Beogradsko proleće 2000. godine, Budva 2003. mediteranski festival, a prošle godine u Negotinu na Mokranjčevim danima. Veliko priznanje za nas bio je poziv kompozitora Zorana Hristića, selektora Mokranjčevih dana, da učestvujemo u pratećem programu te manifestacije. To su događaji za pamćenje, jer se mi razlikujemo od drugih, a opet smo tako slični i mislim da to najviše zaintrigira publiku.
NN: U publici na vašim nastupima često bude mnogo mladih ljudi. Da li vam je to i bio cilj, da pridobijete publiku raznih uzrasta?
MILAN IGNJATOVIĆ: Naš cilj je da sačuvamo od zaborava te stare pesme, tako da činjenica da smo mladima približili etnozvuk i da je naša publika i ona koja se ne drži samo tog žanra, veoma raduje.
NN: Koji su vaši dalji planovi?
TANJA JEREMIĆ: Mnogi ne znaju da je Milan profesor likovne kulture i član Udruženja likovnih umetnika Srbije, ali je sada više vezan za muziku. Ja sam član ansambla `Kolo`, često sarađujem i sa drugim orkestrima, ali ovaj duo mi je, pored moje porodice, ipak osnovna preokupacija, tako da su za sada svi naši planovi vezani za `Duo Moderato`. Za nekoliko dana ulazimo u studio i snimamo materijal za treći CD koji će se najverovatnije zvati `Intima`. To je za sada radni naslov, ali ako se naslov i promeni stil neće, ostajemo verni dosadašnjem stilu.