Koncert jednog od najzapaženijih domaćih rok bendova devedesetih godina prošlog vijeka, "Familije", očekuje se 30. maja na banjalučkoj tvrđavi Kastel u okviru osmog "Moto-festa Banjaluka 2025", koji organizuje Moto klub "Stršljen".
Vlasnici hitova "Paranoja", "Nije mi ništa", "Baltazar", "Mala, mala" i brojnih drugih će pod sloganom "Feel The Fire" publiku u gradu na Vrbasu podsjetiti zašto su se ponovo okupili nakon skoro 30 godina pauze.
"Narodno pozorište" i "Seljačka buna" nazivi su albuma pod etiketom "Familije", a trenutni sastav benda čine Aleksandar Lukić Luka, Dejan Pejović Peja, Dejan Petrović Diksi i Ratko Ljubičić Rale.
Detaljnije o predstojećem koncertu i svom radu članovi grupe su govorili u intervjuu za "Nezavisne".
NN: Kakav repertoar pripremate za "Moto-fest" u Banjaluci i da li ste se "usvirali", budući da ste relativno skoro počeli zajedno raditi nakon skoro 30 godina pauze?
FAMILIJA: Mi, nažalost, imamo samo dva albuma i cela plej-lista našeg nastupa je spisak pesama sa ta dva nosača zvuka. Tako da tu neće biti nekih iznenađenja, ali na neki način te pesme sada zvuče još bolje, energičnije. Bez obzira na to što nismo svirali zajedno skoro 30 godina, svi smo pojedinačno napredovali i to je doprinelo da, iako nekompletni, ne samo regenerišemo bend, već i da dobijemo kompaktniji zvuk.
NN: Šta je bio presudni momenat da "Familija" ponovo zvanično počne zajedno stvarati?
FAMILIJA: Želja za obnovom grupe je tinjala sve ovo vreme i bilo je pokušaja da se to ostvari. Ovoga puta povod je bio poziv Miše Relića da za početak odsviramo koncert u klubu "Biterarcafe", ali presudna je bila unutrašnja odluka da ponovo sviramo zajedno, bez obzira na to što gitarista Vasa nije hteo da učestvuje u tome.
NN: Koliko je odluka Aleksandra Vasiljevića Vase da se penzioniše kada je bendovski rad u pitanju uticala na rad benda?
FAMILIJA: To je bio najteži zadatak, kako svirati kao četvorka iako smo na samom početku bili sekstet. Peja je na rame okačio gitaru koju inače svira i prvi put, pored pevačke, preuzeo i ulogu gitariste na bini. Basista Luka svira instrument koji je kombinacija basa i gitare u donjoj lagi i to je donelo jedan potpuno novi i originalan zvuk.
NN: Da li Vam je u planu stvaranje nove zajedničke muzike, kako stoje stvari na tom polju?
FAMILIJA: To je komplikovan proces koji se već odvija u svojoj prvoj fazi. Za sada nabacujemo osnovne ideje i zajednički osluškujemo i procenjujemo aktuelnu muziku, svetsku i domaću, maštajući o nekom našem zvuku koji bi se uklapao u sadašnja moderna kretanja, a istovremeno bi bio originalan i jedinstven na naš način.
NN: Pratite li domaću rok scenu, kako vam se čine današnji mladi bendovi?
FAMILIJA: Svaki bend je dobar bend! Jedino što su ukusi različiti i kao što znamo, o tome ne vredi i ne bi trebalo raspravljati.
NN: Neke vaše pjesme sadrže riječi koje su danas promjenom društvenih okolnosti doživjele određenu vrstu cenzure. Kako gledate na cenzuru u našem području, koliko je zastupljena i koliku ulogu igra autocenzura u toj priči?
FAMILIJA: Ne vidimo da danas postoji bilo kakva cenzura, osim političke. Tekstovi su puni svega i svačega. Čega nema na TV-u ili radiju, ima na internetu. U naše vreme je bilo mnogo teže. Sa jedne strane, imali smo sreću da izbacimo albume u vreme kad je kulturološka cenzura prestala da funkcioniše, tako da smo mnogima bili zanimljivi baš zato što smo ubacili ulični rečnik u mejnstrim pesme. Postoje dve vrste autocenzure. Jedna je iz straha od posledica, a druga vrsta je iz poštovanja ili uvažavanja sagovornika ili slušaoca zbog kulturoloških, religioznih ili nekih sličnih razlika. Ko kaže da u sebi nema autocenzuru, taj kleveće i laže.
NN: Rad "Familije" se, između ostalog, vezuje i za ratne godine u Srbiji, a danas na ulici imamo studentske proteste koji traju već mjesecima. Kako gledate na aktuelne proteste?
FAMILIJA: To nije bio naš rat. Mi ga nismo ni želeli ni prihvatali i, koliko smo mogli, protivili smo mu se. Mi smo bili vođeni krilaticom: "Ko peva zlo ne misli." Aktuelni studentski protesti zapravo nisu ništa novo. Protestovalo se po fakultetima i oko njih 1968, 1992, 1996. godine, pa i kasnije. Ovo su deveti studenski protesti u Srbiji od Drugog svetskog rata. Bilo ih je i u Kraljevini, ali su ovo najintenzivniji po obimu, trajanju i zahtevima do sada. Ceo svet je u previranjima zbog političko-ekonomske nestabilnosti i prirodno je da se to na neki način odrazi i na naše krajeve.
NN: Intervjue često završavate rečenicom "Budite dobri ljudi i volite se, jer ljubav pobeđuje sve". Ima li u današnjem svijetu mjesta za ovakve poruke?
FAMILIJA: Današnji svet definitivno ima potrebu za takvim porukama. Svi vide da sa ovakvim stanjem na planeti nešto debelo nije u redu, ali rešenja nema ni na vidiku. Previše je mržnje i netrpeljivosti oko nas tako da, koliko god takve poruke izgledale banalne i prvoloptaške, one su suštinske.