Za 13 godina trajanja na muzičkoj sceni beogradska pop grupa "Lexington" može se pohvaliti da je prošla sve segmente muzičkog života - od svirki u malim lokalima, do snimanja albuma i punjenja velikih dvorana na solističkim koncertima.
Nakon objavljivanja prvog albuma "Kako je tako je" otvorila su im se vrata prema široj publici, a ove godine objavili su i svoj četvrti album "Noć pod zvijezdama". U novogodišnjoj noći priliku da ih sluša na Trgu Krajine imaće publika u Banjaluci. O tom nastupu, godini koja je na izmaku, inspiraciji i pokretaču za njihove pjesme u intervjuu za "Nezavisne" govorio je Bojan Vasković, frontmen benda.
NN: Već imate iskustva sa banjalučkom publikom, ali je ovo prvi put da održavate koncert na otvorenom. Koliko je za Vas značajan ovaj nastup?
VASKOVIĆ: Banjaluku osjećam kao svoj grad s obzirom na to da smo posljednjih godina veoma često tu. Imali smo dva koncerta za Dan zaljubljenih u sportskoj dvorani "Borik" i bilo je klupskih nastupa, tako da vrlo dobro znam kako banjalučka publika diše i drago mi je da cijene prave stvari i pravu muziku. To je naš narod koji zna da se veseli i tu je lako pjevati. Mogu samo da kažem da ćemo tog 31. zajedno ući u 2018. godinu veselo. Spremili smo dobar program, kvalitetan za tu noć, i zaista se radujem i jedva čekam da se popnemo na binu. Svima preporučujem da se dobro obuku, ponesu koju čašicu rakije sa sobom i provod je zagarantovan.
NN: Ove godine ste objavili i novi album, imali dosta nastupa... Kako biste je Vi ocijenili?
VASKOVIĆ: Kao izuzetno uspješnu godinu na svim poljima i što se tiče privatnog života i što se tiče posla. Album je izašao u februaru i zaista mogu samo da kažem da sam zbog toga srećan jer kada od 17 pjesama, koliko ih ima na ovom albumu, devet ili 10 bude veoma slušano, čovjek mora biti srećan jer je uradio pravu stvar. S tim albumom je i krenulo sve da se dešava jer smo imali dosta nastupa i dosta se lijepih stvari desilo. Nadam se da će takva da bude i sljedeća godina, što želim i svim dobrim ljudima, da bude samo mira, sloge i zdravlja.
NN: Sudeći po tekstovima vaših pjesama, ljubav je osnovni pokretač muzike "Lexington banda". Da li je tako i u životu?
VASKOVIĆ: Mislim da jeste i mislim da je ljubav neiscrpna tema - dok je svijeta i vijeka o njoj će se pisati. Ona je nekako uvijek ta škakljiva tema koja je svima interesantna. Svako od nas je bio i zaljubljen i patio i može se pronaći u našim pjesmama.
NN: Pronašla sam informaciju da je u planu i snimanje dokumentarnog filma o vašem bendu. U kojoj je fazi trenutno taj projekat i šta će publika imati priliku da sazna o "Lexingtonu"?
VASKOVIĆ: Postoje snimci i kadrovi koji su rađeni tokom prethodnih godina koliko postojimo i radimo. To su, da tako kažem, neki sirovi snimci koji će biti upakovani u jedan dokumentarni film na čelu sa našim poznatim rediteljem Milošem Popovićem. Mislim da će to biti uskoro.
NN: Ipak, nema mnogo muzičara na našim prostorima koji se mogu pohvaliti dokumentarnim filmom?
VASKOVIĆ: Mi to gledamo kao neki poklon svim ljudima koji vole našu muziku. Ne znam da li će to da određuje neki uspjeh ili ne, ali ljudi vole da vide i onu drugu stranu, kako je u stvari sve nastajalo i šta se dešavalo iza onoga što vide na spotovima ili našim koncertima. Mislim da će to da bude interesantno.
NN: Dosta muzičara kao otežavajuću okolnost svog posla navode brojna putovanja, pres-konferencije, susrete sa fanovima... Kako vi doživljavate tu drugu stranu posla?
VASKOVIĆ: Svakome će predstavljati problem ko sebi kaže da mu je teško bilo šta u životu. Ja ovo shvatam kao dio posla i moj zadatak je da kada se popnem na binu razveselim sve te ljude koji su ispred mene i ispred nas kao benda. Ne mogu da kažem da sam svaki put raspoložen za neka duga snimanja, ali to sve shvatam kao dio posla i znam da to publika od nas traži i očekuje. Uvijek se trudim da svakom izađem u susret na ovaj ili onaj način. Do sada nisam ništa radio na silu, pratim neku svoju intuiciju tako da kad neko poželi da se slika sa mnom - ja mu zahvalim što je odabrao baš mene.