Pjevačica i kantautorka Lena Kovačević u banjalučkom Banskom dvoru gostuje 11. marta u 20 časova sa koncertom "Naše vreme", koji je dio njene velike regionalne turneje.
Publika će moći da čuje hitove sa njenog novog albuma "9", koji predstavlja omaž zvuku devedesetih godina, a kako sama autorka navodi, ideja i jeste bila povratak specifičnom i emotivnom densu.
"Ovo je zapravo moj treći koncert u Banskom dvoru i neizmerno se radujem što ću se ponovo susresti sa vašom publikom, koja je meni jedna od omiljenih, a Banjaluka zaista ima posebno mesto u mom srcu i životu", rekla je Lena Kovačević za "Nezavisne" uoči koncerta u gradu na Vrbasu.
Album "9" izuzetno je zapažen od strane radio-stanica i publike regiona, te je naišao na iskreno oduševljenje i predstavio Kovačevićevu u posebnom autorskom svjetlu, budući da je autor većine novih pjesama.
Više o koncertu, autorskom radu i devedesetim godinama prošlog vijeka kao inspiraciji za novu muziku umjetnica je govorila u intervjuu za naš list.
NN: Ovaj koncert je dio Vaše regionalne turneje pod nazivom "Naše vreme". Šta simboliše ova sintagma "naše vreme" i kako ljudi iz različitih regiona reaguju na poznati dens zvuk devedesetih koji se osjeća kroz Vaš posljednji album?
KOVAČEVIĆ: Uzbuđena sam što imamo nov materijal i nekoliko pesama koje su već na radio-stanicama širom regiona, a obeležile su album, ali i ovu našu turneju. Od našeg poslednjeg koncerta u Banjaluci desilo se mnogo toga, nova muzika, nova energija, ali i činjenica da sam počela da pišem puno muzike i za sebe i za druge. To je nekako energija ovog albuma i koncerata. Devedesete živimo sada i muzički, ali i kao zemlja. Kada sam pisala album, nisam ni sanjala da će devedesete biti u mojim pesmama i na ulicama naših gradova.
NN: Šta je za Vas inspirativno kada je riječ o muzici ovog vremenskog perioda i zbog čega ste odlučili da joj date omaž kroz svoj novi album?
KOVAČEVIĆ: Volim emotivne - dens pesme, brze a tužne, to je nekako moj fah postao kroz ovaj album poput pesama "Nismo hteli to", "Moj najdraži", "Najgora". Ta nostalgija u melodijama i tekstu su nešto što volim i osećam. Pamtim Beograd i te dane, i mada sam zaista bila dete, neke pesme su nam ostale u podsvesti.
NN: Koliko je za muzičara značajno da konstantno istražuje nova polja, žanrove i time obogaćuje svoj izražaj? Koliko je Vama u karijeri značilo da se upustite u nove vode i isprobate nešto novo?
KOVAČEVIĆ: Dobro je, a i nije dobro jer onda i publiku malo zbunjujete. Radoznala sam i volim i pop i džez i tradicionalnu muziku pa mi nije baš uvek bilo lako da to spakujem u jedno.
NN: Vi ste i većinski autor ovog albuma. Koje prednosti donosi rad i sa "druge strane mikrofona" i koji su najveći izazovi sa kojima ste se susreli?
KOVAČEVIĆ: Pisanje ove muzike je bilo tako spasonosno za mene, radila sam to za sebe, da pomognem sebi jer sam početkom 2024. godine ostala bez majke i neverovatna je tuga koja me je gutala, morala sam da se bacim na rad i u muziku da se spasavam na dnevnoj bazi.
NN: Diplomirali ste džez pjevanje u Amsterdamu, ali ste ipak odlučili da karijeru gradite ovdje. Šta je razlog tome i koliko se evropska muzička scena razlikuje od domaće?
KOVAČEVIĆ: Upravo zbog porodice, želela sam da budem blizu roditelja i brata, prijatelja. Zatim sam srela supruga sa kojim sam 16 godina i dobila sam hvala Bogu dvoje dece, moje srce je želelo da bude u svojoj zemlji, a da nastavim da radim i nastupam i u inostranstvu. Krajem maja imam veliki koncert u Nemačkoj, ako Bog da, sa simfonijskim orkestrom i 30 članova hora na bini, pišem takođe za strance muziku, trudim se da sada kada su deca sve veća pravim sve više posla i van regiona.
NN: Znamo da ste ljubitelj obrada, a Vaša verzija Đoganijeve pjesme "Leto je" postigla je veliki uspjeh. Na koji način vršite selekciju pjesama kojima ćete "dati novi život" i šta po Vašem mišljenju čini dobru obradu?
KOVAČEVIĆ: Jednostavno idem za pesmama koje me privlače toliko da ne mogu da zamislim da ih ne pevam, "Leto je" zatim "Vejte snegovi", to su pesme koje toliko volim da sviramo.
NN: Dolazite iz porodice poznatog i priznatog dramskog pisca Dušana Kovačevića, a i sami se bavite komponovanjem i pisanjem tekstova pjesama. Da li ste ikad razmišljali da se uputite u svijet pisanja, a ne pjevanja?
KOVAČEVIĆ: Nisam, zaista. Osećala sam potrebu da budem u muzici i to me je kao malu već opredelilo sasvim.
NN: Kakvi su Vam planovi za budućnost u profesionalnom segmentu?
KOVAČEVIĆ: Radujem se koncertima, nakon Banjaluke slede i Srbija i Crna Gora, Nemačka, a na leto ako Bog da i Hrvatska na festivalu u Zadru. Popunjavamo kalendar koncertima, ali sve više radim pesme i za druge pevače i mnogo se radujem da čujete šta sam "skuvala". Verujem da će vam se dopasti i da nas čeka dobro muzičko leto.