Muzika

Marko Louis za "Nezavisne": Jedva čekam da zajedno zapevamo "Vranjanku"

Marko Louis za "Nezavisne": Jedva čekam da zajedno zapevamo "Vranjanku"
Foto: N.N. | Marko Louis za "Nezavisne": Jedva čekam da zajedno zapevamo "Vranjanku"
Nevena Maksimović

Marko Louis važi za jednog od najomiljenijih autora, ali i saradnika na regionalnoj sceni. Njegova muzika prepoznaje se već od prvih taktova neke numere, s obzirom na to da kombinuje takozvanu zapadnu pop kulturu sa tradicionalnim zvukom ovih prostora.

Zahvaljujući tome, ali i nastupima uživo, na kojima publika pjeva, pleše, plače... postao je jedinstven muzičar, čiji nastupi se sa oduševljenjem iščekuju. Drugačije neće biti ni na njegovom nastupu na festivalu "Banjalučki dani muzike", koji se u prostoru Vodenog parka "Aquana" održava 30. i 31. jula.

Louis u intervjuu za "Nezavisne" govori o ovom nastupu, povezanosti sa banjalučkom publikom, "Slobodi", ali i novom albumu za djecu koji je završio.

NN: Sudeći po pozivima za nastupe u Banjaluci, može se reći da ste zasigurno jedan od omiljenih izvođača ovdašnje publike. Uskoro ćete nastupiti i na "Banjalučkim danima muzike", koliko Vama znači ta podrška ovdašnje publike, ali i prilika da nastupate?

LOUIS: Od početka moje karijere, odnosno još sa bendom "Marakuja", u Banjaluci sam imao jedan od prvih autorskih nastupa. Kako su stvari išle napred i sa mojom solo karijerom, saznao sam da je taj grad jedan od gradova gde je posebna publika i publika koja voli muziku. Svaki koncert koji je bio u Banjaluci, da li je bio na "Demofestu" ili dupli koncert u Narodnom pozorištu RS, bio je poseban. Publika je luda i koncerti su svaki put jedinstveni. Zato mi nastupi tu znače sve u životu. Banjaluka je grad poput Podgorice, Novog Sada, Niša, to su gradovi gde znam da će biti puno i da ćemo da se provedemo jedinstveno.

NN: Jedan od posljednjih singlova koje ste objavili nosi naziv "Ćutaću". Zbog koga ili čega Marko ćuti ili sve što želite da kažete zapravo opjevate?

LOUIS: Ja ne ćutim, ja sve izbacim iz sebe. To je tekst koji je napisao Slavko Milovanović, i to je bila naša prva saradnja, radimo sada na novim pesmama i naše energije se super slažu. Pesmu na neki način možeš površno da shvatiš, nešto je što svako od nas doživi, raskid, nesreća, neostvarena ljubav i to su stvari koje ljudi gutaju u sebi, ne žele da to dele sa ljudima i onda ih to pojede iznutra. Stvarno neplanirano može i svakako drugačije da se prihvati. Dobijao sam poruke da su se ljudi pronašli u toj pesmi u potpuno različitim stvarima, kako su izašli iz svog ćoška u kojem su se zabarikadirali i rekli su da neće više da ćute.

NN: Krajem prošle godine objavili ste i novi album "Sloboda", koji je pored te Vaše autorske slobode u miješanju žanrova svakako donio tekstove koji natjeraju čovjeka da postavlja sebi razna pitanja. Ne bježite od toga da pjevate o tome što nas u datom trenutku kao narod muči.

LOUIS: Volim da me inspiriše i trenutno vreme, i metafora, i poezija. Dopuštam da mi ljudi pišu tekstove, da ja napravim muziku i da neko drugi primi tu inspiraciju, sinergiju i da moju energiju pretvori u tekst. Volim o različitim stvarima da pevam, ali volim da svako na svoj način interpretira neki tekst. Volim da pevam o realnim, ali i o nerealnim stvarima, i važno je samo da je to moje mišljenje, a ne da prenosim nečije tuđe.

NN: Na istom albumu su i Vaše obrade pjesme "Vranjanka" i pjesme Vašeg oca "Neverno plavo oko". Pored toga što ste za iste, pretpostavljam, emotivno vezani, lijepo je i kada se tim numerama udahne neki novi život.

LOUIS: Imao sam tu sreću da obradim jednu od najpoznatijih narodnih pesama, dakle, nije tradicionalna i može da bude himna grada Vranja, ali i ljubavna. "Vranjanku" je puno izvođača otpevalo, i mnogo mi je drago da sam s autorom aranžmana Tihomirom Radićem napravio tu verziju i jedva čekam da je u Banjaluci svi zajedno zapevamo. "Neverno plavo oko" je jedna od mojih omiljenih pesama iako mislim da za nju ne zna mnogo ljudi. Drago mi je da obradim neku očevu pesmu koja nije dobila posebnu pažnju.

NN: Period za nama pokazao nam je da veoma lako možemo ostati bez dragih ljudi, ali i da sve što smo gradili godinama može veoma lako nestati. Smatrate li da smo uspjeli nešto naučiti?

LOUIS: Uvek je površno da posle ovakvih situacija čovek kaže: "Sad sam prvi put shvatio da moram da cenim male stvari." Okej, hajde manje da pričamo, hajde da se bavimo svojim stvarima, greškama, a ne da razmišljamo šta je loše ovde, šta komšija radi loše, nego svako svoje navike i sitnice da sredi i mislim da, kada bi to svako od nas uradio, ne treba nam pandemija ili rat da se dese da bismo se mi osvestili.

Svako ima svoje probleme i oni su mu najteži, ali kada bismo sebi samo malo dozvolili da znamo da ima i gorih stvari, možda bi bilo lakše.

NN: Negdje sam pronašla informaciju da ste završili album za djecu. Možete li za našu publiku otkriti šta se nalazi na njemu i kada će biti objavljen?

LOUIS: Album za decu je gotov, nemam još naziv. Plan je bio da jedan singl izbacimo u junu, ali ipak planiram da sa tim počnem krajem godine ili na jesen. Na albumu je sedam pesama inspirisanih "Disneyevim" filmovima i taj pristup muzike prema deci. Napravio sam neki cross over sa mojom muzikom, moja muzika, moji aranžmani, moja estetika, ali za decu.

NN: Kad Marko ne stvara novu muziku, čime se bavi?

LOUIS: Uglavnom sam sa familijom, igram košarku, u poslednje dve godine nisam zbog pandemije, ali košarka je važan deo mog života. Imam sina od tri godine i kćerkicu od četiri, pa su to šetnje, parkovi, bazeni. Sada sam opet dete i uživam u svemu tome.

NN: Kakvi su planovi nakon festivala u Banjaluci, da li će ljeto biti radno ili ćete biti posvećeni studijskom radu?

LOUIS: Radim puno u studiju i završavam novi album koji planiram početkom sledeće godine da počnem predstavljati. Počeli smo radno na "Exitu" i čekaju nas brojni nastupi po gradovima Srbije i Crne Gore, nakon Banjaluke naravno. Biće divno muzičko leto.

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Najčitanije