Beogradski pank-rok bend "Dža ili Bu" postoji 35 godina, nedavno su objavili osmi studijski album "Jasno i glasno" i video-singl za pjesmu "Poslednji pijun" koje trenutno predstavljaju na turneji povodom navedenog jubileja.
Ostali su vjerni tome da kroz muziku govore o stanju društva u kojem žive, zbog čega su često imali problema sa režimima i bili zapostavljeni od strane medija u bivšoj Jugoslaviji i današnjoj Srbiji. O zgodama i nezgodama koje su se desile tokom 35 godina postojanja sastava, novom studijskom izdanju i svijesti ljudi u regionu za "Nezavisne" je govorio Nebojša Simeunović Sabljar, gitarista i vokal benda.
Nakon izlaska novog albuma bend je svirao u Zrenjaninu, Nišu, Kruševcu, očekuju se novi nastupi u Požarevcu, Smederevskoj Palanci i drugim gradovima.
"Mi smo prvi singl sa albuma 'Jasno i glasno' za pesmu 'Ja se smejem' izbacili pre tri godine, kada je album realno i trebalo da izađe. Ta pesma i pesma 'Revolucija' su sjajno prošle kod publike. Nažalost, zbog pandemije virusa korona izlazak albuma je odgođen i napokon je ugledao svetlost dana tek 6. oktobra 2022 godine. Takođe, tada smo za pesmu 'Poslednji pijun' izbacili video", rekao je Simeunović.
NN: Na albumu ima više pjesama koje u aranžmanu imaju trubu. Kako je došlo do obogaćivanja zvuka ovim instrumentom i da li je to smjer kojim ćete ići u budućnosti?
SIMEUNOVIĆ: Ne, nije nikakav smer, već je to samo bila želja da se studijski snimak obogati još nekim instrumentima. Kada sam pravio te pesme, jednostavno sam čuo da su neke teme koje sam svirao na gitari idealne za duvačku sekciju. Onda sam odlučio da pozovemo nekog da to odsvira. Mislim da je dobro da na studijskom snimku postoje neke stvari kojih nema uživo ili dovesti druge muzičare kao goste na albumu. To smo imali na prethodnom albumu "Sedma sila", gde su gostovali Nikola Vranjković i Zoran Marinković (Bjesovi).
NN: U pjesmi "Ja se smejem" govorite: "Vreme je da se probudimo/ Vreme je da se dignemo/ Vreme je da se probudimo/ i na zlo svi složno da zgazimo". Koliko smo kao ljudi zaboravili da dignemo glas protiv stvari koje nam smetaju, gledamo li na zlo kao na nešto nužno?
SIMEUNOVIĆ: Upravo to i jeste najveći problem. Otuđenost kod mlađih generacija, a manjak empatije i letargičnost kod starijih. Kada posle bezbroj pokušaja ne dođe do suštinske promene, ljudi odustaju i prepuštaju se kolotečini. Na kraju naslovne pesme sa novog albuma "Jasno i glasno" ide poruka "Jasno i glasno, hrabro i časno, za to nikada nije kasno". Verujte mi da stvarno nikada nije kasno.
NN: Pjesma "Poslednji pijun" puštena je na Radio-televiziji Srbije. Kakav je to utisak ostavilo na Vas, da li ste iznenađeni?
SIMEUNOVIĆ: Iskreno, nadali smo se da će je pustiti, jer pesma nije eksplicitno problematična za naše medije poput prva dva singla. U svakom slučaju, za bend je dobro što nešto sa ovog albuma može da dopre do mejnstrim medija.
NN: Koji su periodi u radu benda bili najbolji, a koji najteži ?
SIMEUNOVIĆ: Najbolji period bio je posle izlaska albuma "Strašni sud". Tada su pesme "Ustani i kreni" i "Večna lovišta", koje su se nalazile na tom albumu, postale hitovi. Nakon toga smo održali koncert u Beogradu u bašti Studentskog kulturnog centra, koji je bio prepun. Tokom te godine odsvirali smo i mnogo koncerata na prostoru bivše Jugoslavije. Sledeći album "Kao da ničeg nije ni bilo" izašao je tik pred bombardovanje. Diskovi koji su štampani u Nemačkoj su ostali zaplenjeni, a svi koncerti su bili otkazani. To je bio i najteži period, posle koga je bend na jedan period prestao aktivno da svira i radi na novim pesmama.
NN: Na šta se ponosite u ovih 35 godina?
SIMEUNOVIĆ: Ponosimo se time što smo ipak opstali i nastavili s radom uprkos tome što smo bili zabranjivani i hapšeni, omalovažavani i ignorisani od strane medija. Time što nikada nismo pripadali nekom od muzičkih klanova, što nikada nismo bili pod šapom menadžera i što smo ostali istrajni u svom kritičkom stavu prema negativnim pojavama u okruženju ovih 35 godina.
NN: Gdje se svijest ljudi danas nalazi, koliko smo u regionu napredovali ili nazadovali u posljednje tri i po decenije?
SIMEUNOVIĆ: Neke stvari su napredovale, a neke nazadovale. Što se tiče rokenrola, sigurno je da su nazadovale, jer je mnogo manje publike nego devedesetih godina prošlog vijeka. Takođe, današnja mlađa generacija je manje zainteresovana kako za rokenrol tako i za bilo koji vid izražavanja stava i bunta prema negativnim stvarima u društvu. Formiranje muzičkog ukusa i stava putem medija je ogromno. Podložnost mlađe publike uticaju medija je takva da danas, ako uradite figurativno "najbolji album na svetu", on može proći potpuno nezapaženo, dok će neka potpuna glupost forsirana od strane medija postići neverovatan uspeh.
NN: Tokom karijere često ste bili protiv režima u Jugoslaviji i danas Srbiji. Koliko ste zbog toga imali problema, da li ste se suočavali ili se sada suočavate sa zabranama?
SIMEUNOVIĆ: Zabrane naših pesama i ignorisanje medija su nas stalno pratili. Sećam se da, kada bih išao na radio, uvek bih dobijao naš CD na kome su bile precrtane pesme koje ne smeju da se emituju, kako bih odabrao šta da se pusti tokom gostovanja. Svojevremeno, bio sam uhapšen, kako piše u optužnici "zbog ugrožavanja bezbednosti premijera" i visokotehnološkog kriminala. Po izlasku pesme "Diktatore", koja je bila moja reakcija na sve ovo, došli smo na crnu listu. Od tada više ne sviramo velike muzičke festivale, jer smo uvek odbijeni. Najbolji primer su festivali poput "Exita", "Lake festa", "Beer festa" ili "NS koncerta godine", gde se godinama smenjuju isti bendovi, a svi naši pokušaji da uđemo ostaju neuspešni.
NN: Kakvi su Vam planovi za budućnost?
SIMEUNOVIĆ: Praviti planove u ovakvim vremenima sa bendom je sulud posao i zato je jedino što mogu da vam kažem da ćemo svirati gde god nam se pruži prilika.
NN: Kada možemo da očekujemo "Dža ili Bu" u Banjaluci ili nekom drugom gradu u BiH?
SIMEUNOVIĆ: U Banjaluci smo na crnoj listi, te u ovom grad ne sviramo već dugi niz godina. Što se tiče drugih gradova, dolazimo na proleće.
Ne može da se živi samo od muzike
NN: Možete li danas da živite od muzike ili članovi benda moraju da rade i druge poslove?
SIMEUNOVIĆ: Naravno da ne može da se živi samo od muzike. Možda bismo i mogli da živimo od muzike da smo dobili medijsku pažnju poput drugih bendova. Nažalost, i posle 35 godina i osam studijskih albuma naša aktivnost se uglavnom svodi na manje svirke po klubovima širom bivše Jugoslavije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.
