Čini mi se da poslednji album "Beton" donosi neku zrelost do koje mnogi muzičari dolaze ranije. Nama je trebalo toliko vremena. A i sa zvukom smo došli do tačke kojom smo skoro zadovoljni. I to spada u tu zrelost. Ne kažem da je ovo jedini album koji ima tu komponentu, ali siguran sam da je najzreliji do sada, rekao je za "Nezavisne" Oliver Nektarijević, frontmen benda "Kanda, Kodža i Nebojša" povodom izlaska njihovog novog albuma.
Sastav koji, uz jedan manji prekid, aktivno radi od davne 1991. godine sprema se za veliki beogradski koncert koji će biti održan 3. marta. Na istom će predstaviti studijsko izdanje "Beton", koje su izdali krajem 2022. godine. Na ovom albumu se smjenjuju mračni i svijetli motivi. Čini se da je ipak više onih mračnih. Nektarijević kaže da ni sam ne zna zašto je to tako.
NN: Šta za Vas znači beton kao pojam? Je li to sinonim za grad i urbani duh, ono što nas vraća u stvaran svijet oko nas ili nešto treće?
NEKTARIJEVIĆ: Pa da, beton je suočavanje sa izvesnim činjenicama. Tu gde živimo je fizički najprisutniji element posle vazduha i svetlosti, to nam ponekad dopre do svesti. Takođe, naš poslednji korak nam deluje kao betoniranje svega što smo radili dosad. A i kombinacija pića koja se sve vreme provlači kroz naš život i rad se u žargonu zove "beton".
NN: Za pjesmu "Tu i tamo, tamo, tamo" nedavno je izašao spot za koji je idejni tvorac bila Sandra Rančić, a režirao ga je Radislav Jovanov Gonzo. Kako je protekla ta saradnja i koliko su Vam prijemčive tuđe ideje kad stvarate nešto svoje?
NEKTARIJEVIĆ: Saradnja je bila sjajna, tuđe ideje su oduvek dobrodošle u svemu što se dešava van muzike i tekstova ili smera u kom se krećemo idejno i žanrovski. Naravno da ne bismo mogli da radimo bilo šta sa bilo kim. Možemo da radimo samo ono što nam odgovara sa ljudima sličnog senzibiliteta i srodne idejne orijentacije.
NN: Kakav je svijet u kojem danas živimo?
NEKTARIJEVIĆ: Veliki deo čovečanstva je daleko odmakao u radu na prilagođavanju sveta sebi. To ima svoje prednosti i mane. Ali, svet nije homogen. Mnogo različitih, malih svetova čine svet, tako da za svet i o svetu možemo da kažemo svašta - od toga da je užasno, pa do toga da je divno mesto.
NN: Bend "Kanda, Kodža i Nebojša" postoji već 32 godine. Dođe li do stvaralačkih kriza i zamora? Koliko je teško stalno izlaziti na bine u različitim gradovima i nositi dobru energiju publici?
NEKTARIJEVIĆ: Da, dolazi do svačega, u nekim trenucima je sve teško. Kreativne krize postoje, posebno u mom slučaju. Dolazi do zamora, prezasićenja, zdravstvenih komplikacija, ispadanja iz dnevnog ritma na duže staze. Vreme leti, teško ti dopire do svesti koliko sve zapravo traje, ponekad stvarno osećaš kako te melje ta mašina.
NN: Jednom ste i prekidali s radom benda. Koliko Vam je sve to nedostajalo tada i zašto ste se vratili?
NEKTARIJEVIĆ: Pa većina ljudi mora nešto da radi, a mi smo imali mogućnost da radimo ono što volimo. Ne postoji mnogo stvari kojima bih voleo da se bavim. Naprotiv! Dešava se da ne volim ni ovim da se bavim. Neki segmenti ovog posla mi teško padaju, ali su njegov sastavni deo.
NN: Zašto je sve manje mladih bendova danas, ima li interesa publike za nešto novo u rokenrolu?
NEKTARIJEVIĆ: Ne znam. Videćemo. Uvek su postojali žanrovi koji su većini ljudi bili privlačniji od rokenrola. Mada i u rokenrolu ima svakakvih gluposti. Kao klinac sam spadao u manjinu koja mašta o avanturama na nekom drugom kraju sveta, dok je većina maštala o roleksu i dobrim kolima. Danas po istom principu postoje žanrovi u kojima su pesnički lajtmotivi taksativna nabrajanja poznatih marki modne, tehničke i auto-industrije u kojima se pronalaze klinci koji maštaju o roleksu ili mercedesu ili nekom mobilnom telefonu. Misle da je imati nešto od toga vrhunac života. To je oduvek postojalo. Isto kao i prodavanje suza. Uvek je većina volela te stvari, a ne dobar rokenrol. Njima je potreban konkretan materijalni okvir, kalup. Mnogo im je apstraktno ili strano to što im nudi dobar rokenrol. O nekoj ozbiljnijoj umetnosti da ne govorimo.
NN: Može li da se živi od muzike u našem regionu, koliko je to teško?
NEKTARIJEVIĆ: Zavisi šta te zanima, šta ti je važno, kojom muzikom se baviš. Od neke muzike može baš dobro da se živi, to je valjda jasno. Ovo što mi radimo nam omogućava da sastavimo krajeve.
NN: Kakvi su Vam planovi za budućnost, radite li na nekim novim projektima?
NEKTARIJEVIĆ: Budućnost je neizvesna.
NN: Kada možemo da Vas očekujemo u Banjaluci ili nekom drugom gradu u BiH?
NEKTARIJEVIĆ: Mislim uskoro, u martu ili aprilu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.