Grupa "Galija", koju predvodi frontmen Nenad Neša Milosavljević, na muzičkoj sceni prisutna je već 30 godina. Iza sebe imaju 17 albuma, a zanimljivo je da za tri decenije postojanja ova niška grupa nijednom nije promijenila izdavača, pa je PGP objavio i njihov posljednji CD pod nazivom "Dobro jutro, to sam ja". Pjesme "Ti možeš sve", "Vera" i "Možda sam lud" već su našle put do slušalaca, a u iščekivanju šta nam to novo sprema "Galija" iskoristili smo njihovo gostovanje u Prijedoru i razgovarali s frontmenom grupe Nešom Milosavljevićem.
NN: Muzikom se bavite više od 30 godina. Kako Vam se danas čini muzička scena kada uporedite vrijeme Vaših početaka i sadašnji aktuelni trenutak, u miljeu nekih novih talasa?
MILOSAVLJEVIĆ: Valjda rad na muzici i kvalitet koji postižeš radeći na tome obezbeđuju nekakav večan život. Koliko radiš i kako radiš je neki parametar zbog čega si zapravo prisutan na sceni ili ne. Što se tiče intenziteta prisutnosti, kako se u narodu kaže popularnosti, to se menja u zavisnosti od aktuelnosti same muzike, ali i prilika u kojima se ta muzika interpretira. Kako se u ova vremena ne odvaja previše za kulturu, to se jednostavno oseća i u našoj branši. Ovakva vrsta umetnosti zahteva vrlo ozbiljna finansijska sredstva i bez njih se jednostavno ne može postići nikakav poseban rezultat, ali bez obzira na to, ne treba stati, to što nas nema u javnosti kao što je to nekad bilo, to ne treba da nas brine, to je jednostavno tako i nije slučaj samo sa nama. Ranije je bila drugačija situacija i bilo je mnogo bezbrižnije vreme, tako da je i sama činjenica da je postojao veliki broj grupa u stvari govorio o tom stanju koje je jednostavno pogodovalo stvaranju velikog broja izvođača i to ne samo u muzici, nego i u drugim oblastima stvaralaštva.
NN: U posljednje vrijeme posvetili ste se filmskoj muzici. Kakva su Vaša iskustva u toj oblasti?
MILOSAVLJEVIĆ: Rad na filmskoj muzici je vezan samo za mene, a preko mene i za `Galiju` jer su svi članovi grupe na neki način uključeni u tu priču. Filmska muzika je bila moja potajna želja, kao i pozorišna, dok je u prvom planu bila `Galija`. Sada kada su na sceni imena takva kakva jesu i situacija kakva jeste, na površinu isplivavaju neke stvari koje su sve vreme bile prisutne, ali ne u prvom planu.
NN: Vaši počeci su vezani za pozorište?
MILOSAVLJEVIĆ: Da, čak je i grupa osnovana za potrebe jedne pozorišne predstave, što je veoma važan deo mog života. Ja sam se pozorišnom muzikom bavio pre početka rada u `Galiji`, dok sa filmovima nisam toliko puno radio. Radio sam muziku za dva filma `Zona Zamfirova` i `Pad Trećeg rajha` i već sam ušao u još dva filmska projekta. Jedan je `Ivica i Marica`, dečji film, i to mi je veoma drago jer se posle puno godina radi film za decu i film koji je neka vrsta mog sna. Drugi je film o Jovanu Dučiću, čiji je radni naslov `Dvoboj`. Film se već uveliko radi, ali zbog glomaznosti i komplikovanosti čitavog projekta očigledno je da će još dugo da se radi. Postojali su planovi da se završi krajem prošle godine, ali kako sada stvari stoje, možda to bude tek krajem 2007. godine. Finansijska sredstva ne pristižu očekivanim tempom, tako da ni taj rok nije konačan, ali to nije jedina prepreka. Tema je, pre svega, veoma zahtevna, film se snima u čak šest zemalja, mada je i to revidirano, jer je poznato da je Dučić imao veoma bogatu diplomatsku aktivnost i njegov život je bio izuzetno interesantan. Film režiraju čak tri reditelja, glavni je Nenad č