"Priče matorih pokvarenjaka", album novosadske pank-rok grupe "Atheist Rap" obradovao je ljubitelje žestokih gitara, oporih tekstova i dobrog humora.
Album još od novembra 2009. godine osvježava uvid u ponekad sivu svakodnevicu, donoseći na koncertnim turnejama novu količinu "svakidašnjih jadikovki praćenih žestokim bubnjarskim ritmovima i gitarističkim rifovima".
Da poruke sigurno dolaze do publike govori i to da je album do sada, kako kažu u web timu www.converse.rs, sa zvaničnog sajta besplatno downloadovalo više od 20.000 posjetilaca.
Grupa je nedavno u saradnji sa splitskim hip-hoperom Sašom Antićem Alexom iz sastava TBF objavila i singl pod nazivom "Splitski đir". Ideja o nastanku zajedničke pjesme je potekla od organizatora međunarodnog festivala urbane kulture "xSTatic 2010".
Zanimljivo je da je postoji i verzija pjesme u kojoj su "Atheisti" i Alex pojačani sa Yurijem iz benda "ST!llness".
U razgovoru za "Nezavisne", Vladimir Radusinović Radule i Aleksandar Popov Pop govore o regionalnoj muzičkoj sceni, novim projektima, generacijskim razlikama...
NN: Kakva je muzička scena u regionu?
RADUSINOVIĆ: Prilično je dobra svuda; nađe se dobrih klubova, bendova i ljudi koji rade više iz entuzijazma na sceni i za scenu.
NN: Prepoznaju li se, i pored manje medijske pokrivenosti, kvalitetni bendovi?
RADUSINOVIĆ: Mladih bendova ima koliko hoćeš; zavisi ko je za kakvu vrstu muzike opredeljen. Kao glavni problem nameću se mediji, koji nisu usmereni na to da prepoznaju vrednosti i koji uopšte ne prate alternativne i muzičke izraze. Svi se žale i govore kako treba država da reaguje na ovakvu vrstu nepravde. Ne treba država da reaguje, treba da se radi u "podzemlju" stvarajući mreže, zauzimajući Internet. Na taj način ćemo mi sami postati najjači medij. Postojeći mediji ionako sve prezentuju na drugi način, daleko od istine. Naš način zaobišao bi praznu informaciju koja sve informiše na način da se ništa ne može preduzeti u smislu poboljšanja situacije. Ne može večno da traje baljezganje idiotskih tema koje su prežvakane i od kojih će ostati govno na livadi, kao što smo mi to rekli satirično na albumu "Ja bih ako, eventualno, njega eliminišete" (1995). Naći ćemo ljude s kojima ćemo se povezati i plasirati istinu na drugačiji način. Scena će evoluirati i na alternativne načine dopreti do ljudi, pri čemu se neće izvitoperiti u virtuelnu zamenu za stvarnu scenu.
NN: U šta vjeruju ateisti?
RADUSINOVIĆ: Sve se iskompromitovalo - od ideje filozofije, religije do ekonomskih sistema. Ne mogu se svi ponašati u skladu s crkvenim kanonima i njihovim zapovestima, od kojih nije daleko ni "Manifest komunističke partije". Prema tome, ispadam licemer koji će završiti u paklu. Kao što bi otpevao američki pank bend "Bad Religion": "Kako pakao može biti gori od ovoga?"
POPOV: Samo Japan ostaje nepromenjen.
NN: Da li je to u skladu s albumom "Priče matorih pokvarenjaka"?
RADUSINOVIĆ Otprilike, ali tu se nismo dohvatili toliko društva i sistema. Više smo obrađivali teme koje nas trenutno zaokupljaju. Album govori o problemima ljudi, odnosno o krizi srednjih godina. Iskreno, ne osećamo se ni matorim ni pokvarenim, a to se čuje i na albumu.
NN: Postoji li još nešto čemu su se članovi "Atheist Rapa" posvetili osim muzike?
POPOV: Vladimir Kozbašić Pećinko repuje u predstavi.
NN: Cilj postojanja panka jeste borba protiv establišmenta i kompromisa. Da li je to danas izgubljeno?
RADUSINOVIĆ Nije! U suštini ima jako dobrog panka, ali je potpuno marginalizovan od strane medija, pa se čini da ga nema nigde, a ima ga. Evo ti dobar primer, banjalučki pank bend "Ispad".
NN: Kako izgledaju stresne scene na svirkama i neki lijep događaj kojeg se rado sjećate kada pomislite na Banjaluku?
RADUSINOVIĆ Banjaluka nam je kao Novi Sad. Mahom poznajemo ljude koji su više ili manje poput nas, pa je većinom prijatno. Možda samo imamo sreće.
POPOV: Ipak, ima koncerata na kojima se dese tuče. To bi mogao biti fenomen kako se uvek nešto zgovna pred kraj koncerta. Tuče verovatno izbiju zbog toga što nas neko više voli od drugoga, a ovaj drugi od trećega koji to ne može da podnese, pa se u trenutku ljubavi pobiju.
NN: Kako se snalazite sa Zemljanima?
RADUSINOVIĆ: Ja imam problem što nemam pola mozga pa ne mogu pamtiti sve. Ta polovina mi služi da hvatam tonove i držim prste na gitari.
NN: Da li je to jedan od razloga za poticanje kreativnog?
RADUSINOVIĆ: Inspiraciju možeš naći za bilo koju temu i bilo gde. Živimo Makondo (Markesov mitski grad iz romana "Sto godina samoće") i svašta možeš naći: realno, nadrealno, subrealno...
POPOV: Volimo svoju domovinu, porodicu, mahom smo oženjeni i imamo decu. To ti je priča matorih pokvarenjaka.
NN: Na koji način se razumiju generacije naših roditelja i nas?
RADUSINOVIĆ: Koncept razmišljanja je apsolutno drugačiji, upravo jer su naši roditelji živeli u sistemu koj nije nimalo sličan ovome u kome mi živimo. Samim tim što sam s roditeljima živeo u istom stanu do svoje 30. godine. Oni su živeli lepše, mi smo u goroj poziciji. Oni su detinjstvo i mladost provodili u zemlji koja je bila razjebana ratom i radili su sve u cilju opšteg boljitka. Imali su cilj: ono što su njihovi roditelji započeli oni su nastavili zbog blagodeti. Verovatno su smatrali da će i njihova deca doprineti poboljšanju društva. Kad je trebalo da mi nastupimo živote su nam uništili ratovima, tako da je taj ciklus presečen. Sad mi trebamo da preuzmeno ulogu naših dedova.
NN: Vjerujete li u ideju utopije, nekog budućeg komunizma?
RADUSINOVIĆ: Da nije toga ne znam kako bih disao, živeo, razmišljao i nadao se. Ima misao s kojom se ne slažem: liberal u mladosti, konzervativan u starosti. Polaziš od stanovišta da svi ljudi trebaju jednaka prava na život. Moja utopija nema veze s parlamentarnom demokratijom i ostalim prevarama. Mislim na totalno drugačije uređenje života.
NN: Kada se bude desila potpuna svjesnost ljudi, parafraziram Marksa, moći će se govoriti o ostvarenju pojedinaca i društva. Šta Vi mislite o tome?
RADUSINOVIĆ: Kada prevlada istina i dođe do ukidanja materijalnog, kao krajnjeg cilja i kapitala, koje treba da bude sredstvo može se govoriti o dobrom društvu. Ja sam zamišljao, nemoj mi reći da nisi i ti kad si bila dete, kako će tehnika toliko napredovati da će sve prljave poslove raditi mašine. Mislio sam, upotrebljavaće se samo za dobro ljudi. Zapitajte se koliko izdvojenih sredstava u svetu puni vojne budžete u svrhu uništenja čoveka. Stalno se potencira kako se ne može skupiti hrane i vode za gladne. Celu planetu drže organizovane kriminalne grupe, mafija... pod firmom rada za viši interes čovečanstva. Ti me pitaš da li verujem u utopiju. Ne mogu da verujem, ali je sanjam.
POPOV: Ja sam previše realan da ne verujem.
Počeci
"Atheist Rap" je počeo s radom 29. novembra 1988. godine, a osnovali su ga Aleksandar Popov Pop i Vladimir Kozbašić Pećinko. U bend potom dolaze Vladimir Radusinović Radule (gitara) i ostatak benda, koji se povremeno mijenjao. Prvi koncert bend je održao 22. maja 1989. i ovaj datum se vodi kao zvanični datum kada je bend osnovan.
Početak i uspon "Atheist Rapa" vezan je za novosadski klub "Žuta kuća" gdje su, kako sami kažu, svirali, izlazili, pili i živjeli.
Najteže im je pala smrt Zorana Zarića Zareta koji je svirao bas gitaru. Tada nisu imali predstavu šta, kako i da li svirati dalje. Ipak, shvatili su da jedino sami sebe mogu zaustaviti, pa "sviraju iz unutrašnje potrebe".