Ovih dana više nego ikada spas od negativnih informacija potiskujemo relaksirajući se uz dobre filmove, muziku, online sadržaje pozorišta i muzeja.
Izuzetak nije ni Ivan Otašević, violinista, direktor Banjalučke filharmonije i vanredni profesor na Akademiji umjetnosti Univerziteta u Banjaluci, koji je, pored toga što održava online nastavu studentima, u kontaktu i sa članovima Filharmonije, a u razgovoru za "Nezavisne" kaže da se nada da će pandemija virusa korona što prije biti završena, ali i da će se iz ove situacije izvući neke pozitivne i vrijedne činjenice.
NN: Kako provodite vrijeme u ovo doba izolacije?
OTAŠEVIĆ: Pored prirodne naše bojazni za lično zdravlje i zdravlje naših najbližih, ovaj period pandemije virusa korona predstavlja svojevrsni test za svakog pojedinca i za društvo u celini. Ovo su momenti kada je potrebno da svi pokažemo jasnu svest o potrebi ispunjavanja preporuka i zdravstvenih mera koje su preporučene od strane medicinskih stručnjaka. Kao i većina građana, ovo vreme provodim prateći vesti i preporuke od nadležnih službi preko medija i u potpunosti ih se pridržavam. Ovo je takođe profesionalno aktivan period ispitnih obaveza i rokova na Akademiji umjetnosti Univerziteta u Banjaluci, gde sam angažovan kao vanredni profesor na predmetu violina, kada svake godine studenti i mi profesori najviše vremena provodimo zajedno pripremajući i sprovodeći ispitne obaveze. Usled trenutnog stanja, nastava se odvija online "na daljinu", te smo se veoma brzo svi snašli u ovoj situaciji zahvaljujući ažurnim i kvalitetnim nastavnim preporukama Ministarstva za naučno-tehnološki razvoj, visoko obrazovanje i informaciono društvo koje se sprovode na Akademiji umjetnosti i Univerzitetu u Banjaluci u održavanju nastave na ovaj način, te zahvaljujući kvalitetnim nastavnim platformama i aplikacijama za video i audio komunikaciju poput Google Classrooma, Vibera, Skypea, WhatsAppa i Zooma.
NN: Kako Vi gledate na ovu pandemiju, njene uzroke, posljedice...
OTAŠEVIĆ: Pandemija virusa korona je, osim realne i kao što vidimo sveprisutne globalne zdravstvene opasnosti, neka vrsta otrežnjenja i upozorenja za čitavo čovečanstvo, stvaranje jasne perspektive o krhkosti našeg društva, spoznaje da je jedan mikroorganizam - virus, nevidljiv ljudskom oku i neprimetan, učinio da skoro ceo ovaj brzi svet, poslovan i užurban, jednostavno stane i zaustavi se. Taj sićušni virus je naterao moćne države, vlade, kompanije i čitavo svetsko društvo da zastane i da nam na neki način pokaže koliko je malo potrebno da se svi naši poslovni i privatni planovi, rokovi i strategije, pretvore samo u jednu težnju i želju - a to je da budemo zdravi. Sigurno je i verovatno da će svetska ekonomija pretrpeti velike gubitke zbog ove pandemije, no iz te situacije možemo naučiti i neke pozitivne i vredne činjenice. Najpre o potrebi za održavanjem lične higijene, održavanjem dobrog zdravlja, kvalitetnoj ishrani, zdravom načinu života te o nekim vrednostima u našim životima koje se ne tiču isključivo poslovne egzistencije, a to su one kulturne i duhovne vrednosti koje je društvo pomalo zapostavilo, poput umetnosti, duhovnog samoizgrađivanja i duševnog mira svakoga od nas te povezanosti sa ljudima oko nas, kolektivnoj zdravstvenoj odgovornosti i brizi prema ugroženim kategorijama stanovništva - deci i starijima.
NN: Sada se na pravi način pokazalo koliko nam je zapravo kultura bitna, odnosno, koliko bi još teže bilo sve ovo prolaziti bez muzike, filmova. Hoće li se ljudi sjetiti toga kad sve ovo prođe?
OTAŠEVIĆ: Kulturni i umetnički sadržaji su, kako se sada pokazalo u svim segmentima našeg društva, neophodni i važni delovi naših života. I naravno, kada nam je najteže i kada se čitavo društvo oko nas menja i prilagođava različitim i teškim situacijama, mi se držimo pravih vrednosti i okrećemo se kulturi, slušamo muziku, gledamo filmove, pratimo predstave koje se prikazuju online… Jednom rečju, ispunjavamo naš život. Svakako da je razvoj informacione tehnologije i upotreba interneta neophodna da ovi sadržaji dođu u dom svih građana kako bi društvo nastavilo civilizacijske potrebe i oplemenilo svoj život. Bez kulturnih sadržaja u normalnim situacijama, ali i u ovakvim, vanrednim okolnostima, naš život bi se pretvorio u puko preživljavanje. Sada se ta potreba najjasnije vidi i ja bih konzumiranje kulturnih sadržaja apsolutno svim građanima preporučio i kao vid zdravstvene preporuke u uspešnom savladavanju izolacije, poboljšavanju psihičkog i duhovnog zdravlja. Nadam se da će nakon prestanka restriktivnih zdravstvenih mera društvo i nadležni prepoznati kulturne sadržaje kao neophodni segment našeg života i da ćemo zajedno raditi na njihovom razvoju u budućnosti.
NN: Pretpostavljam da ste u kontaktu sa muzičarima koji čine Banjalučku filharmoniju, kako oni provode ovo vrijeme i nadate li se mogućnosti da probu uskoro održite uživo?
OTAŠEVIĆ: Muzičari Banjalučke filharmonije se, poput svih građana, nalaze kod kuće i pridržavaju se u potpunosti zdravstvenih preporuka. Sada je prilika da se individualno usavršavamo i zato svi vredno vežbaju svoje instrumente i pripremaju se za nastavak koncertnih aktivnosti kada to bude bilo moguće. Nadamo se da će posle ovog stanja Banjalučka filharmonija, kao jedan od neospornih činilaca kulturnog života Banjaluke i Republike Srpske, biti prepoznata kao javna institucija i da će nastaviti svoj koncertni život u ozbiljnijim institucionalnim okvirima.
NN: Kolike će posljedice sve ovo ostaviti na sektor muzike, ne samo u smislu finansija, nego i tog momenta živih nastupa, koliko to može biti pogubno za jedan orkestar?
OTAŠEVIĆ: Nažalost, odsustvo proba i zajedničkih priprema je, kao svim djelatnostima koje podrazumevaju timski rad, pogubno i loše za usklađenost orkestra i zajedničke nastupe. Bojim se da ćemo nakon prestanka vanrednog stanja na prvim početnim probama orkestra morati da radimo na zajedničkom tonu orkestra kojem smo težili do sada, ali i na usklađenosti izvođenja naših članova. U ovim aktivnostima simfonijski orkestar liči na jedan fudbalski tim koji dugo nije trenirao i koji se nalazi na početku sezone. Zato ćemo veoma ozbiljno shvatiti i pristupiti nastavku sezone Banjalučke filharmonije. U smislu finansija će verovatno i kulturne institucije osetiti stagnaciju, ali mislim da ćemo svi zajedno, radeći vredno na promociji kvalitetnih kulturnih sadržaja i pravih vrednosti, uspešno prebroditi ovu krizu i da ćemo napredovati kao društvo u celini.
NN: Šta biste poručili publici, čitaocima, ljudima...
OTAŠEVIĆ: Publici, čitaocima i svim ljudima u Republici Srpskoj poručio bih da nastave da konzumiraju kulturne sadržaje koji oplemenjuju život svih nas i nakon prestanka pandemije. Takođe, da nastave da podržavaju rad Banjalučke filharmonije te da u ovim teškim momentima poštuju preporuke i zdravstvene mere nadležnih.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.