Kultni beogradski bend "Električni orgazam" jedan je od najbitnijih bendova novog vala s prostora bivše Jugoslavije.
U svojoj 28 godina dugoj karijeri bend je izdao više od deset singlova i albuma, a učestovao je sa drugim bendovima na više od 25 diskografskih izdanja. Poznati rifovi "Električnog orgazma" oživjeli su nedavno duh osamdesetih u Sarajevu.
Srđan Gojković Gile, frontmen benda, tvrdi da i danas sviraju kao što su svirali na svojim počecima i da ne vole praviti poređenja. Kaže da su članovi benda i dalje odlučni da sviraju i prave dobru muziku.
NN: Već duže vrijeme pripremate novi album. Da li će uskoro biti završen?
GOJKOVIĆ: Radimo dve i po godine na novom albumu. Pravimo velike pauze ali nemamo presije da moramo zbog nekog ili nečeg da uradimo album. Trudimo se da ne snimamo šablonske albume nego da stvorimo nešto novo i zato dajemo sebi više vremena. Nadam se da će album biti gotov do kraja godine. Ideja je da se trudimo da napravimo neki pomak, da muzika bude u skladu s vremenom u kojem živimo.
NN: Prošle godine ste imali prvu turneju u Americi. Kako je prošlo?
GOJKOVIĆ: Dobro je bilo. To je organizovala jedna ekipa iz Sarajeva i na koncertima su uglavnom bili naši ljudi. Bilo je dobro, samo je meni bio čudan izbor bendova. Hteli su za svačiju dušu po nešto i tako su zajedno nastupali "Van Gogh", Vlada Divjan, "Divlje jagode", Zijo Valentino, "Atomsko sklonište" i mi. Bilo je zanimljivo iskustvo ali je bilo naporno jer smo prešli na točkovima 6.500 kilometara za deset dana. To su užasno velike relacije među gradovima. Odradili smo šest koncerata.
NN: Kako danas gledate na vrijeme novog vala?
GOJKOVIĆ: To je bio definitivno najbolji i najkvalitetniji period popularne muzike bivše države. Bilo je tu još zanimljivih perioda ali se nikad nije desilo da se pojavilo toliko dobrih bendova u različitim gradovima, a da su svi nastali u rasponu od godinu, dvije. Međutim, ja ne osećam nostalgiju. To nije moja furka. To je za penzionere, a pošto ja nisam penzioner nemam vremena da se bavim prošlošću.
NN: Da li je jugoslovenski novi val zaista mogao u to vrijeme parirati svjetskoj muzičkoj sceni?
GOJKOVIĆ: Istina je. To je potvrđeno činjenicama, pozitivnim kritikama našeg prvog albuma u "Nju mjuzik ekspresu" 1981. godine, koji je bio novina broj jedan na planeti Zemlji što se tiče rokenrola. Takođe, iz čuvenog magazina "Parimač" iz Francuske dolazili su novinari koji su radili reportažu o beogradskom novom talasu u to vreme. Svi ti bendovi su zaista bili na nekom svetskom nivou u tom trenutku. Jugoslavija je imala najjaču scenu u istočnoj Evropi.
NN: Šta je uticalo na to?
GOJKOVIĆ: Na to je uticala situacija da je Jugoslavija bila spona između Zapada i Istoka, jer mi nismo imali onaj tvrdi komunizam kao u drugim komunističkim zemljama. Mi smo imali dodira sa zapadnom kulturom i mogli smo da putujemo. Ja sam kao klinac sa 15, 16 godina odlazio u London i ostajao po mesec dana da bih gledao koncerte. Nisam bio jedini sigurno. Rokenrol je bio zastupljeniji u medijima. Ali, tada si imao dva televizijska kanala za celu Jugoslaviju pa je bilo dovoljno da se pojaviš jednom na tri minuta i onda te mnogo ljudi vidi. Sad svako ima kablovsku televiziju sa 157 kanala i vrlo je teško da napraviš tu vrstu medijskog udara. Međutim, daleko od toga da je rokenrol bio dominantan u to vreme. Narodnjaci su uvek bili dominantni. Današnji klinci imaju zabludu da je prva polovina osamdesetih bilo samo rokenrol vreme.
NN: Kako danas izgledaju vaši koncerti?
GOJKOVIĆ: Teško je porediti danas sa onim vremenom ali rok koncert je rok koncert. Ako postoji neka sprega publike i benda i ako se desi neka magija, onda je to dobar rok koncert. Nije bitno da li je to 1963. ili 2069. godina. Tu nema neke filozofije - ili se desi neka interakcija ili ne.
NN: Kako se osjećate kao jedini bend iz Srbije koji je svirao kao predgrupa "Rolingstonsima"?
GOJKOVIĆ: To je jedan od vrhunaca naše karijere, pre svega na ličnom nivou, jer je to većini članova "Električnog orgazma" omiljeni bend iz detinjstva. Bilo je fenomenalno iskustvo. Meni bi bilo super da me je neko pustio samo da se popnem na tu binu na tonskoj probi, a kamoli da sviram. To je u svetu roka vrh vrhova. Uskoro sviramo u Beogradu s još jednim bendom koji je jako uticao na nas i kojeg smo jako voljeli, a to je "Iggy Pop & The Stooges".
NN: Da li vam je ikad bilo žao što ste život posvetili rokenrolu?
GOJKOVIĆ: Ne, nije mi nikad bilo žao. Ja sam počeo da sviram jako rano. Od dvanaeste godine muzika je ono što me najviše zanima u životu.