Moje uverenje je da smo svi rođeni i predodređeni za neke stvari. Da se ne bavim muzikom, veliko je pitanje čime bih se tačno bavio, kazao je Željko Joksimović.
Pjevač čija karijera sa svakim novim albumom ide uzlaznom putanjom još jednom je pokazao da je izuzetno talentovan, na svim muzičkim poljima. Njegov novi album pod nazivom "Zvezda" objavljen je prije nekoliko dana, a pjesme polako zauzimaju prva mjesta svih top lista u zemljama regiona.
Popularni pjevač u intervjuu za "Nezavisne" navodi da je novi album za njega malo umjetničko djelo, otkriva zašto i dalje objavljuje CD-ove, te zašto bi se pokajao da je numeru "Nerado" dao Knezu.
NN: Novi album žanrovski je jedno šaroliko izdanje koje odlikuju i nešto sporije numere, čiji će se tekstovi i melodija slušati mnogo godina. Tu su takođe i brže pjesme, modernijeg zvuka. Koliko je danas bitno ići u skladu s muzičkim trendovima, a opet ostati dosljedan sebi?
JOKSIMOVIĆ: Jednim citatom ću vam odgovoriti na ovo pitanje: "Sve se može povinovati većini - osim savesti." U prevodu, doslednost sebi je apsolutni imperativ kada radim i ne bih nikada ništa objavio što se meni ne dopada. Ni sada, niti na prošlim albumima nisam komponovao i stvarao muziku da bi neka pesma bila hit. Stvarao sam ono što mi se sviđalo, što je mene ispunjavalo, nešto čijim sam kvalitetom bio jako zadovoljan. Postavlja se i pitanje šta je danas trend? Na albumu imam dve pesme koje su potpuno retro, i kada sam ih čuo, bio sam oduševljen što zvuče kao da smo u Makarskoj osamdesetih. Poslednjih godina opseda me retro zvuk i kupio sam čak i stare instrumente da bi pesme na albumu zvučale onako kako su tad, samo sa boljim aranžmanom. Sa druge strane "Zvezda" ili "Ludak kao ja" zvuče potpuno drugačije, "Nerado" je tango, "Isto je" - je pesma koju ću sigurno otpevati i na grčkom jer je takva muzika. A sve to zajedno - sam ja. Komponovao sam slušajući sebe i svoje saradnike i album je bio gotov onog trenutka kada sam bio zadovoljan svakom pesmom, notom, stihom, aranžmanom. Trajalo je malo duže, ali ja sada stalno govorim da je on za mene - malo umetničko delo.
NN: Mnogo pjevača odustaje od obljavljivanja albuma s obzirom na to da njihovo izdavanje danas više gotovo da ne donosi nikakvu finansijsku korist. Vi ste se ipak odlučili da nove pjesme budu u prodaji na CD-u?
JOKSIMOVIĆ: I prvi pokazatelji su demantovali ono što vi pitate i što sam i sam mislio. I mi smo bili u trenutku zbunjeni kada je planuo prvi tiraž. Ovo je moj posao i ja osećam dužnost prema publici da izdam CD. Današnji trendovi su takvi da sve je online, da je sve brzo dostupno i to svakako otežava komercijalizaciju onog što radimo. Mi smo se trudili i da na tržištima ponudimo još nešto osim CD-a, da bude pristupačna cena i zasad sam više nego zadovoljan.
NN: Banjalučka publika ima čast da koncertnu promociju Vašeg novog albuma započnete upravo u našem gradu. Nije Vas dugo bilo, ali ćete sada sve to nadoknaditi i iskupiti se za malo duži period nedolaska.
JOKSIMOVIĆ: Zato što me nije bilo dugo, odlučio sam da se publici u Banjaluci odužim time što ću prvi veliki koncert u ovoj turneji posle albuma krenuti baš iz vašeg grada. U Banjaluci imam puno prijatelja i svaki put kada sam imao koncert bilo je za pamćenje. Iskreno, jedva čekam da izađem na stadion i čujem huk hiljada ljudi, koliko očekujemo.
NN: Mnogo godina karijere je iza Vas. Pretpostavljam da taj put nije bio nimalo jednostavan, pogotovo njegovi počeci. Jeste li ikada poželjeli da odustanete i da se bavite nekim drugim poslom?
JOKSIMOVIĆ: Nikada. Moje uverenje je da smo svi rođeni i predodređeni za neke stvari. Da se ne bavim muzikom, veliko je pitanje čime bih se tačno bavio. Ja sam u muzici odmalena, sve što sam radio ticalo se samo muzike i ne postoji toliko teška okolnost da prestanem njom da se bavim. Sa druge strane, recite mi jedan posao na svetu koji nije nekada težak ili bilo koji lak početak. Ali suština je u tome da voliš ono što radiš, da živiš to. Tada nijedno odricanje nije veliko i tada sve ima smisla, svoje zašto ili kako.
NN: Pišete i za druge izvođače, koliko je zapravo teško rastati se od neke pjesme i da li ste se pokajali zato što ste pjesmu dali drugom pjevaču, a kasnije shvatili da ste mogli i Vi da je otpjevate?
JOKSIMOVIĆ: Naučio sam da pišem i za sebe i za druge. Ponekad se toliko vežem za pesmu da razmišljam da li da je dam. Ali svaka pesma ima svoj put, svaka na kraju pronđe izvođača. Kada se osvrnem, siguran sam da sam u razmeni energije i ja dobio divne melodije i reči, kao što sam i sam za druge pisao nešto što i danas traje. I to je magija. Ima zanimljiva priča o tome kako je nastala pesma "Nerado" sa novog albuma. Napisao sam je za duet sa Anom Visi pre skoro 10 godina. Ana je trebalo da napiše tekst, ali nekako dan po dan, njene obaveze, pa moje i mi to nikada ne završimo. I ta melodija je ostala da čeka. U međuvremenu sam je preradio, hteo sam sa njom da idem na "Evroviziju" 2012. godine. Napravio sam neki tango, specifičnu mešavinu argetinskog, grčkog i balkanskog zvuka. I opet niko nije mogao da napiše tekst. Slao sam čak i Marini Tucaković. Ja je uvrstim na "Balkan bazaar", svirali smo je onako kao melodiju. I onda se desi "Evrovizija" ove godine. Dođe Knez, čuje je i oduševi se. Uzme nju i još jednu. Ja ponovo pozovem Marinu i kažem: "Aj probaj da napišeš tekst". Sad je to već drugi njen pokušaj. Knez me zove sutradan - predomislio se, traži da mu pošaljem još neku pesmu. Dvadeset minuta kasnije zove me Marina: "Bato, kako ćeš ti ovaj tekst da daš nekom drugom da peva?" "Koji?" I ona mi pročita tekst. Kako sve Bog uredi u 20 minuta. I sad razmišljam i da nije Knez odustao, kada sam dobio tekst, nisam siguran da bih mu dao. Toliko dugo sam čekao tekst i ovu pesmu da je pitanje da li bih mogao. To je možda jedini put da bih se pokajao da sam je dao nekom kolegi.
Žuta štampa
NN: U medijima se ponekad mnogo više provlače vijesti o Vašem privatnom životu nego o muzici. Smeta li Vam kada pročitate neke neistine o sebi, kako se nosite s tim?
JOKSIMOVIĆ: Posle ovoliko godina na estradi mnogo manje me pogađaju neistine, ali niko na njih nije neosetljiv. Pa bilo koji čovek kada čuje da o njemu neko priča neistine se potrese, a ne kada to objave mediji i pročitaju hiljade ljudi. Trudim se da svojim ponašanjem ne dajem povoda medijima i to je sve što mogu da preduzmem.