Tri decenije postojanja na regionalnoj black metal sceni bend The Stone iz Beograda dočekao je objavljivanjem jubilarnog desetog albuma "Kletva", izdanja koje već sada izaziva veliku pažnju među fanovima ekstremnog zvuka.
U razgovoru za "Nezavisne novine" gitarista, osnivač i jedini originalni član u postavi benda, Marko "Kozeljnik" Jerković govori o stvaranju novog albuma, promjenama koje je donio vokal Glad, ali i o tome kako The Stone danas vidi svoju poziciju na domaćoj i regionalnoj metal sceni.
Intervju otkriva i koliko su nihilizam i estetika devedesetih i dalje ključni dio identiteta benda koji već 30 godina ostaje dosljedan svom prepoznatljivom zvuku.
NN: "Kletva" je vaš deseti album i dolazi u okviru 30 godina postojanja benda - da li ga doživljavate više kao krunu dosadašnjeg rada ili kao novu početnu tačku?
MJ: Da, posmatrano iz tog ugla album predstavlja svojevrsnu uvertiru u pomenuti jubilej, 30 godina postojanja, iako je njegovo objavljivanje prvobitno bilo planirano za kraj 2024. godine, ali iz više razloga to se nije dogodilo. Sa druge strane, album sam po sebi nosi epitet, jubilarni, jer je deseti po redu, a to je već bio dovoljan razlog da, makar podsvesno mobilišemo kreativnost u nameri da tu poziciju u diskografskom nizu opravdamo na najbolji mogući način. Smatram da smo u toj nameri bili uspešni, objavivši album koji sublimira sve kreativne elemente prisutne još od samih početaka, a opet odeven u neko novo ruho koji, kao i svi njegovi prethodnici, stoji sam za sebe, pričajući priču kamena.
NN: Iako je on odavno sa vama, kako prijatelj benda tako i na mjestu vokala - koliko je promjena frontmena i Gladov lik kao vokala uticao na identitet i zvuk "Kletve"?
MJ: Naravno da ima uticaj, različiti ljudi, različite energije unesu novu kreativnost i estetiku svojom ekspresivnošću i samim tim obogate karakter benda. U našem slučaju to ne podrazumeva radikalni zaokret ili promenu kursa, već donosi slojevitiju atmosferu, prožimajući muziku mračnijim i rekao bih, okultnijim tonom, što se posebno ogleda na novom albumu, gde smo uspeli da oblikujemo karakter koji do sada nismo uspevali. Na to je primarni uticaj imao Glad sa svojim tekstovima i vokalom.
NN: Zvuk na "Kletvi" djeluje oštrije i direktnije nego na "Kosturnicama" - da li je to bila svjesna odluka ili prirodan razvoj?
MJ: Osetili smo da je pesmama potreban oštriji i agresivniji ton u odnosu na ono što je bio slučaj sa "Kosturnicama", iako smatram da ni taj album ne zvuči ništa manje agresivno ali jasno je da odiše drugačijom atmosferom nego što je to slučaj sa "Kletvom". Ovog puta želeli smo da što vernije evociramo ton koji nas je pratio s početka karijere, a koji referira na taj prepoznatljivi zvuk devedesetih i sve to, naravno, kroz neku savremeniju prizmu koja, na bendu svojstven način tretira zadatu temu albuma. Smatram da smo u tome poprilično bili uspešni, a utisak mi je i da smo otišli korak dalje, podarivši zvuku svojevrsnu okultnu supstancu koja nije zauzimala veliki deo našeg stvaralaštva u prošlosti. To se posebno ogleda u pesmama kao što su "Besi" ili "Sveća je dogorela", gde se ta alhemijska reakcija između okultnog i agresivnog sublimira u jednu tačku, stvarajući jedinstven ton.
NN: Vaša muzika često balansira između sirove agresije i atmosferične, introspektivne dimenzije - kako pronalazite taj balans u procesu komponovanja?
MJ: Ne postoji agenda koju striktno pratimo, niti imamo unapred zacrtanu šemu po kojoj stvaramo muziku. Pre bih rekao da je to deo prirodnih procesa gde osećaj i iskustvo imaju presudnu ulogu, kao i veština anticipacije da zadatu temu pretvorimo u gotovu pesmu. Muzika ima tu sposobnost da sama sebi prokrči put i nađe balans, a mi, kao kreativci, po inerciji sledimo tu trajektoriju i trudimo se da je verno reprodukujemo.
NN: The Stone ostaje vjeran old-school black metal estetici devedesetih - da li to vidite kao ograničenje ili kao svjesni umjetnički izbor?
MJ: Estetika o kojoj govoriš je neraskidivi deo našeg umetničkog delovanja, a mi pripadamo generaciji black metal bendova koja baštini tu formu već definisanog puta tokom devedesetih godina i koji dan danas predstavlja kamen temeljac za sve što je nastalo "post festum". Ovo ne podrazumeva da slepo pratimo jedan te isti kurs, već u okviru zadatog stila tražimo nove i efektnije forme izraza, kako da svoju muziku predstavimo što autentičnije. Upravo je to ključni faktor koji čini da svaki naš album manifestuje drugačiju energiju koja autonomno stoji sama za sebe, prkoseći svim tendencijama repeticije.
NN: Na albumu se čuje određeni pomak ka pristupačnijim strukturama, iako je zvuk i dalje kompleksan - koliko vam je bitna komunikacija sa slušaocem?
MJ: Veoma bitna rekao bih, jer interakcija sa slušaocem predstavlja klimaks razmene energije koja muzici kao umetnosti daje svrsishodnost i zatvara krug između stvaraoca i konzumenta. Prosto rečeno, ako stavimo po strani svako filozofiranje na tu temu, jako nam je stalo da slušaoci razumeju i prihvate našu muziku kao sopstveni identitet i slobodno dožive istu na način kako oni to žele i osećaju. Ono što predstavlja zabranjenu zonu za bend, je podilaženje slušaocu na način da svoju kreativnost oblikujemo tako da ona bude dopadljivo štivo za širu populaciju i samim tim lako dostupna svima. Upravo suprotno se dešava kod nas, jer svaki album, a posebno ovaj najnoviji, iziskuje vreme provedeno u interakciji sa muzikom, tekstovima i na kraju energijom koja album čini jedinstvenim.
NN: Tekstovi često obrađuju teme nihilizma, smrti i egzistencijalizma - šta vas danas najviše inspiriše na tekstualnom planu?
MJ: Mislim da je navedena definicija poprilično uopštena i ne oslikava u potpunosti srž tematike koju tekstovi obrađuju. Fenomen smrti, zatim nihilistički odnos prema životu, pojam tame i mraka kao suštinske protiv teže svetlosti koja čoveka neretko oslepi u težnji da sopstveni život smesti na najvišu tačku egzistencionalne svesti, odnos čoveka prema korenima prošlosti i na koji način je percipira, sve su to narativi koji se provlače kroz naše tekstove, odeveni ruhom poetskog naboja i ojačani sarkazmom, daju svojevrsnu formu koja interakcijom sa ljudima biva često prepoznata i kao sopstveni identitet pojedinca, koji opet, na njemu svojstven način interpretira i daje značaj tematici.
NN: Koliko je važno eksperimentisanje unutar žanra i gdje povlačite granicu da ne izgubite identitet benda?
MJ: Eksperimentisanje u muzici ne znači nužno progresivnost, a vrlo često, pojedinci, svesno ili nesvesno daju znak jednakosti između ta dva pojma, pa muzika koju stvaraju izlazi iz okvira prepoznatljivosti stila, a neretko sama sebe devalvira svojim opozitnim karakteristikama. Kada se muzičar, u svojoj ambiciji da pomera granice sopstvenog zvuka, previše udalji od inicijalne tačke stilskog izražaja, tada se postavlja legitimno pitanje, da li govorimo o istom kreativnom identitetu? Znamo da je to opšte mesto u black metalu, jer on kao svojevrsna hermetična pojava, prkosi i preispituje svaki vid eksperimentisanja unutar žanra, odolevajući radikalnim promenama i nametanju onoga što on to nije i nikada neće biti. Istini na volju, mnogo toga se desilo tokom proteklih tridesetak godina. Uplivi raznoraznih kompromisnih struja učinili su ovaj žanr dostupnijim i prihvatljivijim, čak i za one koji su ga se nekada plašili i sa gnušanjem odbacivali.
NN: Kako gledate na poziciju The Stone unutar srpske i šire regionalne metal scene danas?
MJ: Teško je objektivno govoriti o statusu benda u zemlji i regionu čija se metal scena u svetskim okvirima i dalje kotira na nivou statističke greške i gde se iste boljke boluju decenijama unazad. Kada smo kretali sa bendom bili smo čamotno sami i uglavnom smo kroz put tumarali kao usamljeni vuk. Rekao bih da situacija ni danas nije puno drugačija. Osećaj samotnjaštva nije utihnuo, a verovatno ni ne treba jer nakon tri decenije to je postao naš modus operandi. Nikada nismo bili bend koji bi zarad jeftinog prestiža trgovao sopstvenim identitetom. Ne jurimo lajkove i ne uzbuđujemo se previše što na statistici Spotify platforme nemamo brojke od kojih boli glava. To svesno prepuštamo drugima koji u tome vide svoj uspeh.
NN: Početkom maja održali ste koncert u Beogradu kao zvaničnu promocija "Kletve".
MJ: Moram reći da predstojeći koncerti pre svega daju prednost promociji "Kletve", kao i pojedinim pesmama sa poslednjih par izdanja, a da zapravo prava proslava tridesetogodišnjice tek predstoji i planiramo je za početak naredne godine. Podsetiću da je bend krenuo sa radom decembra '96. godine, a da smo prvi demo snimili februara '97. i upravo iz tog razloga želimo da se taj koncertni jubilej poklopi sa tim periodom.