"Dučićeve večeri poezije" u poslednjih nekoliko godina dostigle su visok nivo i podigle standarde manifestacija ove vrste u kojima nismo oskudevali, ali koje su već bile ušle u neke klišee.
Večeri u Trebinju su izašle iz tog klišea, pre svega jer se one prave kao multimedijalna manifestacija i susret, gde se prirodno prožimaju scenografija i poezija, muzičke numere, pesničke reči, kritički osvrti.
To je onaj oblik manifestacije koji pruža mogućnost da se razne vrste umetnosti, u istoj večeri, čuju sa iste scene, ali tako što jedna drugu ne isključuju, već se međusobno ispomažu.
Ove godine uvedena je novina na `Dučićevim večerima poezije`, da članovi žirija pred publikom obrazlažu svoj stav vezan za dobitnika Dučićeve nagrade. Ovo je vrlo pozitivna stvar, jer vrlo probirljiva trebinjska publika na taj način može da osporava ili prihvata stavove žirija.
Ja lično mislim da je ta publika u Trebinju jedan od najbitnijih segmenata, jer na ovoj sceni u Dučićevom gradu i njegova poezija, kao i poezija njegovih sledbenika i pesničke sabraće, dobija vrlo jak odjek i ona u Trebinju ima izvanrednu akustiku. Jednostavno, Trebinje dobija sa `Dučićevim večerima poezije`, ali i poezija mnogo dobija sa Trebinjem.
Ne verujem da ima još neki grad u kome bi pesnička reč tako prirodno odjeknula i tako se prirodno čula kao u ovom gradu. Ovde samo hrabri smeju besediti pred Hercegovcima, a samo mudri i odmereni ćutati.