Ilija Ivanović iz Kragujevca, apsolvent Smjera za glumu na banjalučkoj Akademiji umjetnosti, jedan je od najperspektivnijih glumaca svoje generacije s obzirom na to da već igra u tri predstave Narodnog pozorišta Republike Srpske.
Posljednja uloga koju je ostvario u ovom teatru jeste uloga Miroslava u komadu "Majstori, majstori".
Ovaj komad, koji je na scenu postavio reditelj Marko Misirača, istovremeno potpisujući i adaptaciju filmskog scenarija Gorana Markovića, naišao je na pozitivne reakcije publike i kritike, a tim povodom kako o ovoj i drugim predstavama, tako i o svojim profesionalnim planovima mladi Ivanović je govorio za "Nezavisne".
NN: Šta nam možete reći o ulozi Miroslava u komadu "Majstori, majstori"? Kakva je bila saradnja sa rediteljem Markom Misiračom, ansamblom i koliko je uopšte bio zahtjevan rad na predstavi s obzirom na to da Vaš lik povezuje sve ostale u komadu?
IVANOVIĆ: Miroslav je mladi, ambiciozni i idealistički nastrojen inspektor koji bi trebalo da predstavlja sistem i štiti pravdu, što sve vreme kroz komad i pokušava. Njegovim prisustvom se otkrivaju anomalije školskog sistema, koji bi trebalo da oblikuje i formira naraštaje. Saradnja sa Markom je bila zaista divna, imao je mnogo poverenja u mene i vodio je računa o meni tokom celog procesa koji je bio jako zahtevan, buran i dragocen za mene jer sam imao scene maltene sa svim glumcima iz ansambla.
NN: Da li su Vam istoimeni film i Bogdan Diklić u njemu smetali ili pomogli?
IVANOVIĆ: Pritisak je svakako postojao, zbog filma, njegovog kultnog statusa i bravura naših najvećih glumaca. Pokušao sam koliko-toliko da se odmaknem od Diklićevog tumačenja lika.
NN: Goran Marković pohvalio je predstavu, naročito glumačku podjelu. Koliko Vam to znači?
IVANOVIĆ: Veoma. Za nekoga ko je odrastao uz filmove "Sabirni centar", "Već viđeno", "Nacionalna klasa", "Specijalno vaspitanje" pohvala takvog reditelja je kao ostvarenje dečačkog sna.
NN: Igrate i u predstavi "Razbijeni krčag" po tekstu Hajnriha fon Klajsta i u režiji Tatjane Mandić Rigonat. Skoro ste gostovali u Beogradu i Mostaru, gdje su bile pozitivne reakcije publike i kritike. Koliko ova predstava, po Vašem mišljenju, napreduje iz izvođenja u izvođenje i da li i sami još uvijek radite na liku Ruprehta?
IVANOVIĆ: Predstava je iz igranja u igranje sve intenzivnija, ozbiljnija i oštrija, a iz dana u dan sve aktuelnija, što je smešno i strašno. Na ulozi uvek ima da se radi, što je više igram to je više otkrivam i osvajam.
NN: Sa Tatjanom Mandić Rigonat sarađivali ste i na predstavi "Jelena Anžujska" u Knjaževsko-srpskom teatru u Kragujevcu. Kako pamtite ovo iskustvo?
IVANOVIĆ: To je prvi proces nakon završetka četvrte godine. Za ulogu sam saznao sedam dana pred početak procesa. Avgust u Kragujevcu uz svakodnevne probe me je rehabilitovao od svih preispitivanja na koje svako nailazi na kraju fakulteta. Delio sam scenu sa Marijom Bergam i Banetom Vidakovićem, od kojih sam imao tremu jer sam ih gledao samo na televiziji, ali je brzo nestala. Kada se zaigrate i prepustite priči, svi su isti, nije bitno ko je zvezda. Od Tatjane sam mnogo naučio o pozorištu. Njena posvećenost vas prosto nosi i nadahnjuje. To je rediteljka koja je izuzetno hrabra.
NN: Za razliku od "Majstora" i "Krčaga", komad "Ni riba ni meso" u režiji Nikole Bundala igra na maloj sceni, odnosno sceni "Petar Kočić". S obzirom na to da je u pitanju intimnija atmosfera, da Vašeg lika Hermana upoznajemo preko poslovnog i privatnog života, da duže vrijeme provodite na sceni, da sarađujete sa mladim ljudima, godinama Vama bližim nego u prethodna dva slučaja, da li Vam je ova uloga i najdraža i najteža u NP RS ili se varam?
IVANOVIĆ: Apsolutno moja najdraža i najzahtevnija uloga trenutno jeste uloga Hermana Cvibla u predstavi "Ni riba ni meso". Rad na toj predstavi je bio neverovatan. Najbolji proces od svih koje sam do sada imao. Ekipa koju je jako zrelo predvodio Nikola Bundalo uz pomoć Aleksandra Vasiljevića je bila predivna i veoma posvećena. A deliti scenu sa Danilom, Smiljanom i Natašom je stvarno blago za mene.
NN: U jednom ranijem intervjuu najavljivali ste da spremate monodramu "Ja u svetu glume". Kako napreduje rad na ovoj monodrami i da li je riječ o Vašoj diplomskoj predstavi?
IVANOVIĆ: Nakon predstave "Razbijeni krčag" sam imao nameru da konačno počnem sa konkretnim radom na zadatku iz predmeta gluma 7, ali sam dobio ulogu u predstavi "Majstori, majstori" i fakultet je postao ponovo sekundaran. Dao sam obećanje da ću završiti fakultet do kraja 2025. godine, tako da ću leto posvetiti ispitima i monodrami.
NN: Kakvi su Vaši planovi nakon što diplomirate, u kojim pozorišnim kućama, u kakvim serijama i filmovima biste voljeli sebe da vidite?
IVANOVIĆ: Pa ja sam nekako sebe već preselio u Banjaluku, ostao sam ovde jer mi prija grad. Dobio sam prostor i priliku da se pokažem i vidim od kakvog sam materijala. Za mene pozorište je prioritet, mesto gde se razvijam i kao čovek i kao glumac. Voleo bih da nastavim rad u Narodnom pozorištu Republike Srpske. A voleo bih da igram u filmovima i serijama poput "Jutro će promeniti sve", "Vratiće se rode", "Područje bez signala", "Meso", "Underground", "Usekovanje", "Lepa sela lepo gore". Voleo bih da se okušam u raznim žanrovima filma i televizije.
NN: Za kraj jedno uopšteno pitanje: šta gluma predstavlja za Vas, šta je najdragocjenije što ona daje?
IVANOVIĆ: Za mene je gluma ozbiljna igra. Najzabavnije i najuzbudljivije sredstvo da se uhvatim u koštac sa problemima i temama koje prate čoveka otkad je sveta i veka. Profesija koja vas trenira da posmatrate, promatrate, upijate i učite stalno, i da preispitujete sebe i svet oko sebe. Na tom putu mentalna kondicija i fleksibilnost su jako važni jer gluma iziskuje da stalno pomerate granice, budete sveži, informisani i spremni za akciju, što nije jednostavno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.