Predstava "Bajka o malom Nikoli" koncem prošle godine premijerno je odigrana u Dječijem pozorištu Republike Srpske (DP RS), a novo igranje u nacionalnom teatru za mališane zakazano je za 20. januar.
Riječ je o komadu rađenom po tekstu Milivoja Mlađenovića, u režiji Emilije Mrdaković, a glavna uloga pripala je Nikoli Milakoviću, diplomcu Akademije umjetnosti Univerziteta u Banjaluci, koji već neko vrijeme nastupa kao član kolektiva DP RS.
U ovom komadu Milaković tumači lik osmogodišnjeg dječaka Nikole koji je zarobljen u svom virtuelnom i nepostojećem svijetu video-igara, a više o ovoj ulozi, radu na predstavi i bavljenju glumom govorio je u intervjuu za "Nezavisne".
NN: Koncem prošle godine u DP RS premijerno je izvedena "Bajka o malom Nikoli", pa kako ste zadovoljni krajnjim rezultatom?
MILAKOVIĆ: Mogu iskreno da kažem da sam zadovoljan rezultatom predstave, što se kaže, uvek može bolje, ali smatram da smo napravili sasvim korektan posao. Reakcije publike su odlične, kolege su zadovoljne, pojedini su izneli nekoliko konstruktivnih kritika i predloga kako bismo bili još bolji, i hvala im na tome. Verujem da će ova predstava tek da raste. Što je najvažnije, naši najmlađi drugari super reaguju na predstavu i, koliko čujem, mnogo im se dopada. Na pretpremijernom izvođenju je bilo oko 300 dece koja nisu progovorila za sve vreme igranja. Mislim da je to dovoljan pokazatelj koliko uživaju u predstavi. Mnogo mi je drago zbog toga, na kraju krajeva, ovo i jeste predstava za njih i najbitniji je njihov sud.
NN: Koja je glavna pouka koju će mališani izvući iz ovog komada?
MILAKOVIĆ: Glavna pouka koju naši drugari mogu da izvuku iz ove predstave jeste to da treba voleti i slušati svoje roditelje, biti otvorenog srca i biti dobar prema ljudima i pomagati kada god smo u prilici, ne očekujući ništa zauzvrat, jer dobro se dobrim vraća. Predstava otvara nekoliko tema o kojima je vrlo važno da se priča. Centralna tema je dobročinstvo i koliko je važno i dragoceno biti dobar, plemenit i susretljiv prema ljudima u svojoj okolini. Zatim pogrešan način vaspitanja deteta od strane roditelja, koji sve što čine, čine iz dobre namere, ali se koriste pogrešnim sredstvima. Kako lako dete može biti zapostavljeno i kakve posledice mogu da budu.
NN: U ovom komadu je igrao "podmlađeni" ansambl DP RS, kako je ova činjenica uticala na atmosferu i koliko je Vama lično to značilo?
MILAKOVIĆ: Nama mlađima je ukazano veliko poverenje time što smo dobili mogućnost da u neku ruku samostalno, bez pomoći starijih i iskusnijih kolega na sceni, postavljamo predstavu. Velika je odgovornost u tome i nadam se da smo uspeli da opravdamo očekivanja i da ostanemo dosledni dosadašnjem radu kolega koji su u pozorištu i po 15-20 godina. Značajno je za mladog glumca da dobije ovakvu priliku, pre svega jer stiče određenu vrstu iskustva i sigurnosti na sceni. Mi smo sjajno funkcionisali, bili smo u svakom momentu otvoreni za pomoć jedni drugima, savetovali se, kritikovali, korigovali, stvorila se određena doza hemije među nama i možda su baš to kolektivni benefiti. Takođe, mislim da je želja svakog glumca da radi sa osobom kao što je rediteljka Emilija. Jedna od koleginica je u toku procesa izjavila da joj je kao majka. Predivna i brižna osoba pre svega, fenomenalan, inovativan i kreativan reditelj koji pruža slobodu glumcu da donosi svoje predloge, nudi svoja rešenja, za šta smatram da je mnogo važno. Mnogo mi je draga i nadam se da ćemo u budućnosti ponovo da sarađujemo.
NN: Čitali smo komentare da ova predstava dolazi "u pravo vrijeme". Kakav je Vaš stav po tom pitanju?
MILAKOVIĆ: U vremenu gde se sve više pažnje usmerava ka nekim virtuelnim svetovima i stvarima, gde se prolaznici ne pogledaju u oči zbog okupiranosti mobilnim telefonom, gde deca postaju zavisna od elektronskih naprava svakakvih vrsta, gde roditelji zanemare svoju decu zbog previše posla, gde je sve manje govora o nekim pravim vrednostima kao što su porodica, prijateljstvo, dobročinstvo, smatram da je ova predstava u pravom momentu došla da nas opomene i podseti na to da treba da se volimo i brinemo jedni o drugima i da je to zapravo suština.
NN: Koji su najveći izazovi i odgovornosti pri radu u teatru za djecu?
MILAKOVIĆ: Svaka nova predstava je izazov i odgovornost za sebe, bilo to pozorište za decu ili bilo koje drugo pozorište. Treba biti iskren, dosledan, pošten i odgovorno pristupati poslu. Decu ne možeš prevariti, ona su najiskrenija publika i ukoliko nisi dovoljno uverljiv i iskren, džaba sve, i to je jedan od najvećih izazova. Pozorište treba da bude društveno angažovano u toj meri da ukazuje našim najmlađim drugarima na probleme u društvu, podstiče na razmišljanje i maštu, budi u njima kreativnost i želju za igrom.
NN: Šta Vas je privuklo ovoj umjetnosti i gdje se vidite u budućnosti? Da li ste gajili afinitete prema glumi u pozorištu za djecu ili je to spontano došlo?
MILAKOVIĆ: Iskreno, mnogo volim da radim sa decom, prija mi sa njima da provodim vreme. Ponekad se zaigram sa njima pa budem "gori" nego oni. Nakon akademije imao sam plan da se vratim za Bačku Palanku, odakle sam rodom, te da tražim mogućnosti u Srbiji. Međutim, tako se sve poklopilo da su mi se otvorila vrata DP RS. Divni ljudi su u ansamblu, odlični glumci, od kojih se mnogo može naučiti. Što se tiče planova za budućnost, nemam ništa konkretno. Ne planiram često unapred. Trudim se da uživam u momentu i slušam unutrašnji osećaj. Neka da Bog zdravlja i sreće, ostalo će doći kad bude trebalo.
Gluma kao profesija
NN: Kako ste odlučili da izaberete glumu kao profesiju?
MILAKOVIĆ: U početku je to verovatno bila neka želja za pažnjom, želja da nekoga zasmeješ, ulepšaš mu momenat. Kasnije, kako sam sazrevao, ulazio dublje u svet teatra, privuklo me to što se konstantno razmenjuje energija sa ljudima, ali nekakva posebna energija koju i sad ne znam konkretno da definišem. Energija koja u momentu izleči najveću temperaturu i pokrene adrenalin u krvi.