BRČKO Teatar mladih iz Mostara izveo je na četvrtoj večeri brčanskih Susreta pozorišta BiH predstavu "Sretna Nova 1994". Po tekstu Zlatka Topčića komad je režirao veliki Rahim Burhan koji već više od jedne decenije radi u Njemačkoj.
Ono što se očekivalo u razgovorima nakon odigranih predstava na tekstove savremenika, u subotu naveče napokon se i desilo: učesnici okruglog stola su najmanje govorili o predstavi, ali se razvila žučna polemika o aktuelnom trenutku savremenog dramskog teksta i poziciji dramskog pisca u našim uslovima. S pravom, jer brčanski Susreti su jedini festival domaćeg pisca u BiH s obzirom da je repertoar upravo tako i omeđen. Šteta je jedino što i sam Topčić nije bio prisutan jer bi sigurno imao šta da kaže.
`To je tanak zaplet koji je mogao da preraste u predstavu, ali bi puno bolje bilo da je prerastao u operski libreto. Meni je jako žao što je odlični Toni Pehar, uz veliki napor Rahima Burhana, otišao u patetiku s puno pretencioznog, s puno izgovorenih misli koje prelazeći granicu postaju neupotrebljive`, rekla je dr Maja Volf iz Beograda i dodala da joj je takođe žao što `svako može da piše, ali nije greh naučiti šta je dramsko`.
Slične ocjene čule su se i od Marka Kovačevića, profesora Akademije scenskih umjetnosti iz Sarajeva koji ne negira nekim domaćim autorima da znaju pisati, ali ne i dramske tekstove.
`Tako glumačka energija Tonija Pehara i Sunčice Todić kroz brojne replike bez smisle koje zvone prazno, poništava njihovu sposobnost kao glumaca`, zaključio je Kovačević.
`Šta rade vaši dramaturzi koje školujete? Za koga ih školujete i šta ste ih naučili? Jesu li zaposleni u pozorištima ili samo pišu tekstove za programe i afiše? Borite se na akademijama s tim problemom. Predlažem da se otvori ta 'kutija' i razgovara o svemu jer su iskustva drugih sada potpuno dostupna`, reagovao je Rahim Burhan ističući da je sve promjene u tekstu prije postavke radio Topčić jer on, kako je rekao, to `nikada nije radio bez pisca`.
Književnik Ranko Risojević iz Banjaluke branio je pisce govoreći o odnosima u pozorištima.
`Teatar kod nas uglavnom vode 'impotentni' ljudi pa su tako pisci odvojeni od teatra, a u takvim okolnostima nije moguće napisati dobar dramski tekst`, rekao je pored ostalog Risojević koji je i sam iz ranijeg stvaralačkog perioda kao dramski pisac ponio iskustvo pomenute `impotencije`.