Generalno, mislim da Banjalučani imaju interesovanje za knjigu, što je dobro. Loše je što je ove godine bilo problema u organizaciji 12. sajma knjige. Sajam se odvijao u dve sajamske sale i prvih dvatri dana je ovde, u Teniskoj dvorani "Borac", bilo daleko manje publike nego u prvoj hali.
Tek su trećeg ili četvrtog dana organizatori stavili neke panoe koji su publiku usmeravali i u ovu halu, što mislim da je jedan veliki propust. Druga stvar je to što ovde nije postojala kategorizacija prostora. Ako imate halu koja je udarna i halu koja je, uslovno rečeno, sporedna onda treba da postoji kategorizacija, pre svega, u ceni. Kao što imate hotel sa tri, četiri, pet zvezdica tako imate halu jedan i halu dva, to je tržište, ali ovde to, nažalost, nije ispoštovano.
Čuo sam da u hali u Sportskoj dvorani `Borik` neki trgovci knjigama imaju i po nekoliko štandova, a u ovoj hali, koja je sporedna, stavili su neke ozbiljne izdavače. Evo, mogu da pođem od nas, `Službeni glasnik Srbije` je izdavač godine u Srbiji 2006, a završili smo u sporednoj hali. To je jedan propust za koji se nadam da se više neće ponoviti i da će organizatori izvući pouku iz toga.
Sajam kao sajam je generalno dobar, ali dobrim ga čine ljudi koji dolaze na sajam, koji imaju interesovanje za knjigu, koji kupuju knjigu i koji prate nova izdanja.
To je ono zbog čega nam je drago da smo ovde i zbog čega ćemo ponovo doći. Međutim, nije dobro što u Banjaluci imate dva sajma knjiga u dve nedelje. To možete da napravite u Parizu, Londonu, Pekingu, ali ne na tržištu od 200.000 do 300.000 stanovnika, koliko ima Banjaluka.
To ne možete napraviti ni u Beogradu niti u jednom gradu u okruženju. Ali, to su `srpska posla`. Nadam se da će uvideti da je to potpuno besmisleno i da će se ta stvar rešiti na zadovoljstvo i organizatora i izdavača i posetilaca.