Od ilustracije za domaće tržište može da se živi, ali jako teško i skromno.
Često radiš za džabe, honorari kasne, račune jedan mesec platiš, drugi ne, retko putuješ, u pozorištu kupuješ kartu za treću galeriju, uspevaš da prehraniš jednog manjeg kućnog ljubimca umerenog apetita. Svi umetnici na ovim prostorima slično žive i zaslužuju bolji status, kaže Ana Petrović, koja je do sada ilustrovala desetak knjiga i koja i dalje sa entuzijazmom nastavlja tim umjetničkim stopama.
Ova 27-godišnja Beograđanka koja je pažnju ljubitelja stripa, humora i kreativnosti privukla svojim veb-stripom "Toni Zec" govori za "Nezavisne" o svojim daljim planovima, inspiraciji te otkriva koliko su karakteri njenih likova slični njenome.
NN: Završili ste Fakultet primijenjenih umjetnosti u Beogradu, smjer grafika i knjiga. Bavite se ilustracijom knjiga za djecu i odrasle. Vaši radovi su veoma zanimljivi, a da li znate broj knjiga koje ste do sada ilustrovali? Otkuda crpite ideje za ilustracije i crtanje uopšte?
PETROVIĆ: Ilustrovala sam desetak knjiga ("Slušaj kako mi lupa srce", "Polisena i njeno prase", "Da li ste vi žaba?", "Urnebesna fizika", "Lepenko među Srbima"...) Sarađivala sam s različitim izdavačkim kućama i učestvovala u različitim projektima. Planiram da taj spisak širim i dalje. Ideju crpim prvenstveno iz svakodnevice. Volim sve da posmatram, uočavam detalje i slušam različite ljudske priče. Onda se povučem u svoj stan gde sortirana zapažanja prenosim na papir. Drago mi je kad mi prijatelji i poznanici pošalju neku fotografiju ili crtež uz rečenicu: "Ovo me je podsetilo na tvoju ilustraciju." Crtanje je nešto što oduvek volim da radim. Počela sam kao dete i od tada nisam prestala.
NN: Umjetnici ilustratori zaslužuju bolji status kako u umjetnosti, tako i u društvenom sistemu, slažete li se? Može li se od ilustracije živjeti?
PETROVIĆ: Od ilustracije za domaće tržište može da se živi, ali jako teško i skromno. Često radiš za džabe, honorari kasne, račune jedan mesec platiš, drugi ne, retko putuješ, u pozorištu kupuješ kartu za treću galeriju, uspevaš da prehraniš jednog manjeg kućnog ljubimca umerenog apetita. Svi umetnici na ovim prostorima slično žive i zaslužuju bolji status. I glumci, i baletski igrači, i pisci, i muzičari, pa i ilustratori. Mislim da je ovde podjednako teško i ponižavajuće u svim sferama umetnosti, kulture pa i šire. Ilustratori imaju prednost da preko kompjutera i interneta mogu da rade i za strano tržište. U tome je jedini spas.
NN: Publika na internetu, tačnije na Facebooku, prati Vaš strip u kojem su glavni likovi Toni Zec, šarmantna Cici i namrgođeni Biki. Kako su nastali njihovi karakteri i da li će ugledati svjetlost dana u štampanom izdanju? Hoćemo li vidjeti Bikija u nekoj situaciji da postaje optimista i nasmijan lik?
PETROVIĆ: Likovi su nastali vrlo spontano. Zec je bio samo jedna od životinjica koje sam crtala po sveskama, knjigama, školskim klupama, studenstkim radovima... Izvirivao je na sve strane sa svojim širokim osmehom koji je uticao na formiranje njegovog veselog karaktera. On je zec vedrog duha, prilično bezazlen, pomalo naivan, vrlo znatiželjan, ne razmišlja mnogo o posledicama i ništa ne može ugroziti njegov pozitivan pogled na svet. Toni nije sam. On ima i prijatelja, svoju suštu suprotnost velikog namrgođenog bika koji je uvek nezadovoljan i surovo realan. Tu je i Cici, šarmanta i zavodljiva zečica, puna saveta i samopouzdanja. Bikijev osmeh nije još uvek u planu, ali tu su neke druge ideje. Početkom februara ova tri lika dobiće svoj sajt. U planu je i izložba i štampano izdanje stripova i ilustracija, ali trenutno o tome ne mogu ništa konkretnije da kažem. Toni se uvek razvijao polako i postepeno, tako će i ostati.
NN: Imate mnogo fanova i u Bosni i Hercegovini koji Vas prate putem Facebook stranice. Da li ste ilustrovali knjige nekih autora iz BiH i da li biste priredili izložbu u Banjaluci, ako biste imali poziv?
PETROVIĆ: Nisam zasad sarađivala, ali volela bih. Toni ne zna za granice.
NN: Da li imate još svog zeca u stvarnom životu i koliko je on slika i prilika plavog Tonija?
PETROVIĆ: Imam kunića Tonija, nije plav, ali blesav jeste. Star je dve i po godine, vrlo je drag i umiljat. Često u igri ume da napravi i neku zvrčku. Jednom je usred noći uključio usisivač. Drugi put mi je na glavu oborio paravan. Mali je i sladak pa mu se sve oprašta.
NN: Koji je Vaš životni moto, a koji Vaših crtanih likova?
PETROVIĆ: Hm… Menja se. U novoj 2016. godini neka bude, neka bude, neka bude, neka bude: "Mirna i ispravna istrajnost donosi uspeh." Samim tim moto mojih likova će biti: "Anina mirna i ispravna istrajnost donosi i nama uspeh."
NN: Da li ćete u svoj online strip uvesti još neke likove? I koliko uopšte oni imaju ljudskih osobina i oslikavaju možda realne situacije koje su se desile Vama i drugima oko Vas?
PETROVIĆ: Toni, Biki i Cici su delovi moje ličnosti dovedeni do ekstrema. I ja mogu biti nezadovoljna kao Biki, kojem sve smeta i koji misli da je život pun besmisla. Sa druge strane, volim humor i izazove poput Tonija, a često se oslanjam na šarm koji poseduje Cici. Njihovi pogledi na svet su moji pogledi na svet. Pojavljuje se i jedna mačka i Tonijeva baka. Moguće da će se pojaviti još neki lik, ali ova trojka ostaje glavna.
NN: Ko je Vaš omiljeni ilustrator, a ko autor stripa? Omiljena knjiga?
PETROVIĆ: Ilustrator je Dobrosav Bob Živković. Zvuči kao da se hvalim, ali uvek volim da napomenem da je on i naš veliki porodični prijatelj. Oduševljava me svojim načinom razmišljanja, humorom i količinom rada. Nedavno sam upoznala i strip-crtača Sašu Rakezića poznatijeg kao Aleksandra Zografa. Pored njegovih stripova, prijale su mi i strip radionice koje je održavao u Pančevu. Vrlo je smirena i opuštena atmosfera. Dok crtamo i držimo spuštene glave, usredsređeni na vrh olovke, paralelno možemo čuti i neverovatne priče o snovima, razgovorima sa biljkama, muzici...
NN: Bili ste na razmjeni umjetnika Srbije i Švedske, pa ste boravili u toj skandinavskoj zemlji. Koja iskustva nosite sa sobom?
PETROVIĆ: Oktobar 2015. godine provela sam u gradu Malmeu na jugu Švedske, zahvaljujući udruženju "Krokodil" i Švedskom institutu. Radila sam u Centru za strip umetnost. Tamo sam imala svoj radni sto, kolege i sastanke. Posetila sam i njihov festival stripa. Poenta rezidencije je da se izmestiš iz svog grada, obaveza, problema i da mesec dana posvetiš svom projektu za koji inače nemaš dovoljno vremena i snage. Ja sam radila naravno stripove o Toniju, smišljala nove, stare dorađivala, prevodila ih na engleski. Bilo je uzbudljivo i prijatno promeniti okruženje.
NN: Koji su Vaši sljedeći projekti?
PETROVIĆ: Sledeći projekat je Tonijev sajt. Trenutno pripremam radove i osmišljavam strategiju sa svojim poslovnim partnerom. Postojaće dve verzije sajta, jedna na engleskom i druga na našem jeziku. Stripove i ilustracije ćemo postavljati dva-tri puta nedeljno. Biće stripova koje su Tonijevi pratioci već videli na Facebooku, ali biće i novih. Moći će da se kupe printovi, bedževi, sveske... Sajt će osvanuti početkom sledećeg meseca.
Kako je Ana odgledala sve predstave
NN: Ranije sam pročitala da radite kao razvodnica u Narodnom pozorištu u Beogradu? Da li to radite i dalje i koliko taj posao ima dodira sa Vašim umjetničkim svijetom?
PETROVIĆ: Taj posao sam radila jednu sezonu nakon studija. To mi je prijalo iako nema direktan dodir sa mojom profesijom. Razvodnice su minimalno plaćene, smatram da i one zaslužuju bolji status. Najveća prednost ovog posla je gledanje predstava. U toku dana bih crtala, što je uglavnom usamljen posao. Onda bih uveče otišla u pozorište, obukla uniformu, pričala sa koleginicama razvodnicama, dočekivala publiku, pomagala im da se smeste, prodavala programe i gledala predstavu. Odgledala sam skoro ceo repertoar Narodnog pozorišta. Neke predstave i po više puta. Proučavala sam scenografiju, kostime, izraze lica, kako glumaca tako i publike. Mnogo sam naučila o osvetljenju i dizajnu svetla. Sva ta zapažanja koristim u ilustracijama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.
