Neverovatno je kada vidite koliko kreativnih ljudi živi na ovoj planeti. To je prosto predivno. Kada izvršimo reanimaciju kulture i otarasimo se devededesetih kao izvoznog artikla u umetnosti sa ovih prostora, onda možemo da se nadamo boljoj slici o nama, smatra umjetnik Nikola Grull, dijete beogradskog asfalta, sa trenutnom adresom u Banjaluci.
Grull je rođen i odrastao u Beogradu, gdje se dobar dio svog života i školovao. Završio je Akademiju umjetnosti u Banjaluci, a oprobao se u raznim kreativnim oblastima, od slikarstva, zidnog slikarstva, dizajna do fotografije.
Izlagao je samostalno, ali i u okviru kolektivnih postavki, bio je i učesnik kolonija, a posljednja na kojoj je stvarao nova djela je kolonija "Pliva" nedavno završena u Šipovu.
U intervjuu za "Nezavisne" priča kakva iskustva nosi sa kolonija, o nedostatku izlagačkog prostora, entuzijazmu sa kojim stvara većina umjetnika u BiH.
NN: Kod nas se generalno ne organizuje mnogo kolonija, čak i one koje su se ranije održavale gase se. No, koliko je za jednog umjetnika bitno da osjeti tu čar rada sa drugim umjetnicima?
GRULL: Svaka razmena iskustva dobro dođe, pogotovo ako se u "ekipi" nađu starije kolege koji su prošli sve to što nas kao mlađe generacije umetnika čeka. Tih desetak dana druženja svakako dobro dođe, sama promena sredine je dobra. Što se tiče kolonija, one su kod nas, nažalost, postale žrtve društva, tačnije kultura je generalno na samim marginama, tako da me ni ne čudi da se kolonije gase, muzeji "prodaju" i slično.
NN: Vaša postavka "Buđenje podsvesti" otvorena je i u Nevesinju. Koliko zapravo sam naziv, a i radovi tog ciklusa, pozivaju na buđenje?
GRULL: Moja ideja tokom samog stvaranja ciklusa "Buđenje podsvesti" je da prvo krijem slike od ljudi dok ih stvaram kako ne bi stvarali neki utisak tokom procesa rada. Publika treba da da svoj sud kada vidi slike u galeriji. Sa druge strane, nijedna slika nema naziv jer hoću da čujem šta ljudi osećaju dok gledaju slike, da li su to dobra ili loša osećanja. Moja inspiracija za sve te slike je moj lični doživljaj situacija i događaja iz mog života i okoline gde sam živeo i gde živim. Da li ovi radovi pozivaju na buđenje? To jedino može da kaže publika koja je videla slike.
NN: Godinama unazad kultura je na niskim granama, a ove godine čini se doživljava potpuni krah. Koliko je u takvim situacijama sve zasnovano na entuzijazmu?
GRULL: O ovoj temi bi mogao da pišem stotine stranica. Kultura kod nas je u kliničkoj smrti. Na ovim prostorima imamo konstatni pad od početka onih nesretnih dešavanja devedesetih godina prošlog vijeka pa do dan-danas. Kultura je identitet jednog naroda, nema kulture nema naroda, ali ljudi to ne shvataju. Zadnjih godina kako je popularna tema kriza, mada ne znam kada nismo bili u nekoj krizi, prvo gde se reže naravno kultura. Ljudi generalno misle da smo mi lezilebovići koji nešto stvaraju i usput uvrnuti u mozgu da ne kažem ludi. Nažalost, to je sredina u kojoj radimo i u kojoj stvaramo. Entuzijazam je jedino što pokreće, jer drugačije ne može. Često sebe upitam, kada sabiram troškove u vezi sa slikarskim materijalom, transportom i ostalim troškovima, čemu sve ovo? Srećom, ta epizoda kratko traje i vraćamo se prvobitnom entuzijazmu i tako u krug.
NN: Da li se i dalje na našoj likovnoj sceni, kako ste jednom pomenuli, vrte ista imena ili konačno i drugi talentovani umjetnici dobijaju priliku da se pokažu?
GRULL: Status quo. Kako sam i prethodno rekao, to je do sredine i društva u kojem živimo. Videćemo posle perioda godišnjih odmora kako će se stvari odvijati.
NN: Većina slikara se žali i na nedovoljan broj izložbenih prostora. Kakva Vi iskustva imate?
GRULL: Ako pričamo o Banjaluci, onda ima malo prostora za izlaganje. Muzej savremene umjetnosti RS je muzej i zna se kakve postavke idu tamo. Takođe važi i za galeriju Akademije nauka i umjetnosti RS. Tako da vam ostaje Banski dvor i to je to. Bio je pokušaj s paviljonom u parku "Petar Kočić", ali svi znamo kako je to završilo i kakvu funkciju ima taj objekat. Prosto ne mogu i neću da verujem da se nije barem jedna zgrada iz kruga Fabrike "Čajavec" mogla preurediti da ima funkciju prostora namenjenu umetnicima. Tu ideju bi trebalo da forsira udruženje koje ne postoji, ali postoji kada se koristi u lične svrhe. Tako da se ljudi posle pitaju zašto mladi beže glavom bez obzira. Moja izložba se trenutno nalazi u Nevesinju i volio bih da ljudi pogledaju kako može da se napravi moderan izlagački prostor s malo sredstava. Nevesinjska galerija je trenutno najmoderni izlagački prostor u RS. Taj model mogu da prekopiraju i drugi gradovi pa čak i Banjaluka i eto rešenja.
NN: U vrijeme tehnološkog napretka i novih umjetničkih tehnika pojedini slikari i dalje ostaju čvrsto vezani za kist i platno. Kao svestran umjetnik, mislite li da ipak treba ići u korak s vremenom?
GRULL: Ne mislim da je umetnik zastareo ako koristi platno kao sredstvo izražavanja. Vreme donosi nove tehnološke inovacije, a na umetniku je da se opredeli kako i sa čim da se izrazi. Pored slikarstva bavim se dizajnom i fotografijom i neminovno je da vučem iskustvo iz dizajna na platno... Potrebno je zapitati se šta je korak sa vremenom. Ako je baciti četku i uzeti kameru u ruke i snimati video-rad, onda moram da vas razočaram pošto i to više nije moderno. Same eksperimente sa videom je radio Endi Vorhol što znači pre skoro pedeset godina. Umetnik uvek ide u korak sa vremenom ako sebi to dozvoli. Bitna je ideja, a ne sredstvo izražavanja.
NN: Umjetnost uvijek ruši granice. Koliko je danas u stanju da poveže ljude i u svijet pošalje ljepšu sliku o nama?
GRULL: Umetnik je uvek korak ispred svog vremena i kritički nastrojen prema vremenu u kojem živi. Zato ljudi nas gledaju kao čudake. Moderne tehnologije pogotovo internet omogućile su brže povezivanje i razmenu umetnika i iskustva. Neverovatno je kada vidite koliko kreativnih ljudi živi na ovoj planeti. To je prosto predivno. Kada izvršimo reanimaciju kulture i otarasimo se devedesetih kao izvoznog artikla u umetnosti sa ovih prostora, onda možemo da se nadamo boljoj slici o nama. Ove godine u koloniji je bio kolega iz Škotske i tokom priče sa njim saznao sam koliko generalno ljudi iz Evrope malo znaju o ovim prostorima. Ne znaju kakvi smo kao ljudi, u kakvoj prirodi živimo, kakva je klima... jedino za šta povezuju ove krejave je rat. To je tužno.
Otvoreni prostor vs. atelje
NN: Kakva je razlika između stvaranja u ateljeu i na otvorenom? Šta Vas više inspiriše?
GRULL: Moram da priznam da i kada sam u koloniji i dalje sam "ateljejski umetnik". Razlog je tehničke prirode. Na koloniju dolazim već pripremljen sa skicama i idejom šta ću da radim. Naravno, dolazi do promene u samom postupku rada, jer se neke stvari jednostavno nametnu. Skica je samo osnova koja se tokom postupka građenja slike menja. Nikad sebe nisam video kako sedim u sred neke poljane ili šume da slikam, jednostavno navika i tehnološki postupak me vezuju za atelje.