Tema koja objedinjuje moj rad je sadržana u mitu o rajskom vrtu. Korovi su samo jedni od mnogih stanovnika raja. A rajski vrt koji ja slikam ili crtam je onaj izgubljeni raj koji treba da pronađemo u nama samima, kaže Vojislav Radovanović, umjetnik iz Beograda, o izložbi "CRTEŽ kao DOGAĐAJ".
Radovanović je do sada realizovao više od 30 samostalnih i učestvovao na preko 150 grupnih izložbi i manifestacija u Srbiji i inostranstvu. Pored slikarstva kao primarne profesije, radi i kao voditelj i autor u medijima.
NN: Kakvi su Vaši utisci, a kakvi utisci posjetilaca sa upravo završene izložbe "CRTEŽ kao DOGAĐAJ" u Galeriji ULUS u Beogradu?
RADOVANOVIĆ: Zaista sam srećan jer sam imao priliku da predstavim svoju umetnost u jednoj od najznačajnijih galerija u Beogradu. Iako sam do sada izlagao samostalno više od 30 puta, ponekad u veoma značajnim galerijama pa i muzejima, ipak sam ovu izlažbu shvatio kao najznačajniju do sada. U jednom trenutku sam odlučio da zbog fragilnosti radova ne pravim nikakvo svečano otvaranje, ali i pored toga izložba je bila izuzetno posećena. Nisam očekivao ni toliki broj posetilaca, a ni tolike pohvale. Nikada ne stvaram da bih bio hvaljen niti se preterano opterećujem tuđim mišljenjem, uvek to radim zbog neke iskonske, unutarnje potrebe da nešto stvorim i na taj način kažem ili prenesem neku poruku, ali kada ste iskreni u svom stvaralaštvu i ne štedite se u radu, onda to publika i kritika takođe intuitivno prepoznaju i sigurno zbog toga reaguju toliko pozitivno.
NN: Dosljedni ste dugogodišnjem motivu korova. Takođe, na Vašim crtežima i slikama prevladavaju floralni motivi, motivi prirode. Šta je za Vas simbolički korov, a šta cvijeće?
RADOVANOVIĆ: Tema koja objedinjuje moj rad je sadržana u mitu o rajskom vrtu. Korovi su samo jedni od mnogih stanovnika raja. A rajski vrt koji ja slikam ili crtam je onaj izgubljeni raj koji treba da pronađemo u nama samima. Biblijska priča o izgnanstvu iz raja u mojoj umetnosti je zapravo kabalistička ideja da su Adam i Eva time što su pojeli plod sa drveta saznanja dobra i zla zapravo postali ravnopravni sa bogom. Tako su i oni postali bogovi pa se postavlja to pitanje da nisu možda oni isterali boga iz raja, i da li je možda taj mitski prostor raja zapravo planeta na kojoj mi danas živimo. Ako malo bolje razmislimo, mi jesmo bogovi, samo smo zaboravili za duhovni kontekst našeg bića. Mi danas genetski modifikujemo organizme, živimo u potpunoj tehnokratiji, uz pomoć medicine kupujemo vreme na planeti, uz pomoć plastične hirurgije transformišemo i kreiramo sebe, samo što više nemamo spiritualnu razinu. Moja umetnost govori o tom vrtu... Korovi su naravno možda najprisutniji na mojim crtežima i slikama jer su oni toliko snažni. Ljudi su jako površni i vole da sve generalizuju. O korovu mislimo sve najgore, a ne shvatamo da su korovi jako korisni, mnogi su lekoviti, mnogi jestivi, svi su lepi, neodvojiv su deo ekosistema, ali ono što je najvažnije, jeste činjenica da oni imaju životnu energiju koju nema nijedna genetski modifikovana biljka. Koliko god ih mi čupali, spaljivali, trovali, korov uvek nađe način da nikne na nekom novom mestu. Zato ta serija radova nosi naslov "Korov uvek procveta"... Korovi su neka vrsta metafore prenesene u politički ili socijalni kontekst, te biljke su kao svi oni koji svakodnevno doživljavaju sličan tretman u društvu ili sistemu.
NN: Zanimljivo je da su Vaši crteži bili dostupni oku posjetilaca bez ramova. Čini se da je za Vas pitanje slobode ključno. Da li je to tako?
RADOVANOVIĆ: Izložbu sam naslovio "CRTEŽ kao DOGAĐAJ" jer sam želeo da istaknem sopstveno iskustvo stvaranja, dakle crtež nije finalni ili komercijalni predmet, nego je on zapravo događaj koji se odvija unutar mene dok ga pravim ili unutar publike dok ga posmatra. Iz tog razloga sam poželeo da sve crteže izložim u njihovom najogoljenijem obliku, bez stakala, bez ramova...
NN: Da li ste imali pozive za izložbe u Bosni i Hercegovini? Koji su Vaši novi planovi i projekti na kojima radite?
RADOVANOVIĆ: Imao sam priliku da nekoliko puta izlažem na različitim grupnim izložbama i manifestacijama, ali se nikada nisam samostalno predstavio. Nažalost, baš kao i u Srbiji i BiH ima očiglednih ekonomskih problema zbog kojih institucije kulture ne mogu da realizuju ni program očuvanja kulturne baštine, a kamoli da ulažu u savremenu umetničku produkciju. Voleo bih da se nekada u budućnosti ukaže prilika za to. Već 17. maja ću učestvovati na izložbi "Blago za budućnost" u predstavništvu UNESCO u Parizu, a zatim moja sledeća samostalna izložba treba da se desi u Poljskoj u Torunu krajem godine.
NN: Demijan Herst je jedan od Vaših omiljenih umjetnika. Da li ćete dolaziti u Banjaluku da posjetite njegovu izložbu?
RADOVANOVIĆ: Herst je jedan od najvećih živih umetnika, njegova umetnost jako direktno govori o nama, o društvu, o našoj psihologiji, politici, ekonomiji... Svaki put kada negde putujem ispostavi se da on baš tu ima izložbu. Uglavnom je reč o manjim postavkama, ali jednom sam imao priliku da vidim njegovu retrospektivu. Svakako ću svratiti u Banjaluku, svima najtoplije preporučujem da posete muzej, a mi ovde u Beogradu imamo jako lepu zgradu, ali praznu.
