Penzioner Slavko Petrović iz Loznice proslavio je juče 82. rođendan. Međutim, razlog za slavlje bio je i taj što je ovaj bivši vozač i taksista sa beogradskih ulica, preživeo i smak svijeta, kao i 2012. godinu, koju je predvideo kao godinu svoje smrti.
Držeći se krilatice da pametan živi koliko hoće, a budala koliko mora, Slavko je sebi za života podigao spomenik na lozničkom groblju. To i nije tako neobično da na spomeniku nije uklesana i 2012. godina, do koje je planirao da poživi.
- Slavim rođendan umesto da mi daju daću. Mnogima je čudno što je u epitafu zapisano “1931-2012“ - objašnjava Slavko, uz obrazloženje da se na dnu spomenika nalazi srce probodeno strelom i odnosi se na osobu koja mu je slomila srce.
Računao je, kaže, da je dobro ako preživi 2012.
- S obzirom na moje zdravstveno stanje, moglo se desiti da završim i pre, ali eto, ostalo je još par dana do kraja 2012. i valjda ću nadživeti ovaj datum - kaže Slavko, čije dvorište je od groblja odvojeno samo betonskim zidom.
Skoro sve pripreme oko sahrane je završio, a našao je i osobu kojoj će ostaviti novac za troškove jer želi da sve bude pod kontrolom.
Priča i da je odrastao i živio u Beogradu, a imao je i porodicu: suprugu, pastorku i sina, ali se ispostavilo da ni on nije bio njegovo dijete.
- Žena me je varala, a ja sam to otkrio tek nakon odlaska u penziju. Tada sam pokušao samoubistvo - kaže. Bolestan je i sam, rođaka ga obilazi i pomaže mu, a napominje da godinu na spomeniku neće mijenjati!
- Pa, dokle god da doguram - poručuje čika Slavko.