Nauka

Pratite nas na Google news

Kako su Srbi patentirali prah za "ubijanje" virusa COVID-19

Kako su Srbi patentirali prah za "ubijanje" virusa COVID-19
Foto: Pixabay/Ilustracija | Kako su Srbi patentirali prah za "ubijanje" virusa COVID-19
N.N.

Naučnici iz Srbije patentirali su razvoj antivirusnih i antimikrobnih materijala u prevenciji širenja virusa korona u ventilacionim uređajima. Patent je osvojio treće mjesto na međunarodnom takmičenju Udruženja pronalazača "Korona inovacije".

Tim predvođen dr Vladimirom Pavlovićem sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu zapravo je napravio kompozitni materijal, prah koji se nanosi na filtere u ventilacionim uređajima, a sastoji se od čestica titan-dioksida, apatita i ekstrakta biljaka sa područja Srbije, koje dodatno povećavaju antimikrobno dejstvo materijala.

Ovaj naučnik, koji radi i za NASA, objašnjava da različite vrste nanočestica, koje inače imaju antimikrobna svojstva, zapravo mogu napraviti problem, jer kada se mnogo smanje, mogu da prođu kroz ćelijsku membranu i loše utiču na zdravlje, naprave haos u organizmu.

"Umesto da se skoncentrišemo na korišćenje nanomaterijala, vratili smo priču malo unazad i koristiili 'zelene tehnologije'. Uzeli smo biljne ekstrakate i materijale koji su mikronskih dimenzija, a nemaju zdravstveni rizik koji bi možda imali da su sitniji. Povećali smo antimikrobno dejstvo. Uspeli smo da pokažemo da mehanički aktiviran titan-dioksid u pojedinim slučajevima ima antimikrobne karakteristike koje su na nivou antibiotika", kaže profesor Pavlović.

Korona sve natjerala na nova rješenja

On dodaje da je problem dezinfekcije univerzalan, a da ga je virus korona stavio u prvi plan svuda u svijetu. Skromno kaže da nagrada jeste priznanje, ali da se i mnogi drugi naučnici u svijetu bave ovakvim istraživanjima, pa i Rusi koji su nedavno svojim sistemom dezinfikovali naše bonice i ulice.

Tim koji još čine Branislav Vlahović, profesor Centralnog univerziteta Sjeverne Karoline, Vera Pavlović sa Mašinskog fakulteta, Suzana Filipović iz Instituta tehničkih nauka SANU, Pavle Mašković sa Agronomskog fakulteta u Čačku i Predrag Petrović, profesor čačanskog Tehničkog fakulteta, nastavlja rad.

Na redu su biohemisjka istraživanja, iz oblasti molekularne biologije, a posebno se radi na traženju odgovora na pitanje zašto određene vrste biljaka posjeduju antimikrobne karakteristike. Radi se i na dodatnim istraživanjima titan-dioksida, u pokušaju da se mijenjaju njegovi elektronski nivoi.

"Njegova antimikrobna aktivnosti između ostalog zavisi od toga koja je širina takozvane zabranjene zone. Najčešće je takva da pod delovanjem ultraljubičastog zračenja, on postaje antimikroban, gubi dejstvo. Mnoga istraživanja u svetu se zapravo rade da se ta širina zabranjene zone pomeri, da on može da bude aktivan i pri vidljivoj svetlosti", objašnjava Pavlović.

Kompanije žele da ubrzaju naučnike

Cilj je da se nagrađeni patent pojavi na tržištu. Istraživanje je sada podijeljeno na dva dijela, jedan bi trebalo da pomogne Fondu za nauku Srbije, a za drugi su konkurisali za fondove u okviru američke vlade.

"Da biste izašli s proizvodom, nije dovoljno da znate da materijal ubija bakterije, potrebno je obaviti čitav niz drugih istraživanja da budete potpuno sigurni da je bezbedan za upotrebu. Takođe, moramo da znamo u kojim vremenskim intervalima može da deluje i da propišemo tačnu proceduru kako se koristi", objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da je rad došao do toga da ima rezultate koji mogu da budu primjenjivi, te da su i pojedine firme zainteresovane da ulože novac da bi materijal što prije izašao na tržište.

Na međunarodnom takmičenju Udruženja pronalazača "Korona inovacije" učestvovali su timovi iz 35 zemalja, sa više od 200 pronalazaka u oblasti visokih nauka i tehnologija.

(Sputniknews.com)

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Najčitanije