NJUJORK - Ledeni Jupiterov mjesec Evropa, ispod čije se debele ledene površine vjerovatno krije ogromni slani okean, godinama je bio jedan od glavnih kandidata u potrazi za životom izvan Zemlje, najviše zahvaljujući prisustvu gejzira vode, ali najnovija naučna studija pokazala je da raniji tragovi takvih vodenih mlazova možda nisu ono što se mislilo i da nema pravih dokaza o njihovom postojanju.
Nova analiza starih podataka svemirskog teleskopa Habl, objavljena u časopisu Astronomy & Astrophysics, pokazala je drugu sliku o gejzirima na Evropi, prenosi sajt Aanda.
Priča o "gejzirima", koje su naučnici nazivali i “perjanicama”, počela je 2013. kada su Lorenc Rot i njegovi saradnici objavili da su u posmatranjima Habla pronašli tragove vodene pare blizu južnog pola Evrope.
Rot je tada saopštio da otkriće da vodena para izbija blizu južnog pola Evrope jača njenu poziciju kao glavnog kandidata za potencijalnu nastanjivost.
"Međutim, još ne znamo jesu li te perjanice povezane s tekućom vodom ispod površine ili nisu", upozorio je on.
Na mogće postojanje gejzira na Evropi ukazivala su i druga istraživanja.
Ranije Rotovo upozorenje na oprez dobilo je, međutim, na značaju sa novim istraživanjem.
Nova studija ne kaže da perjanice na Evropi sigurno ne postoje, ali pokazuje da Hablovi podaci više nisu dovoljno jaki da bi se tvrdilo da ih je teleskop zaista vidio.
Autori su u novom radu ponovo analizirali posmatranja spektrografom STIS na Hablu. Tim naučnika je pronašao dva glavna nedostatka u izvornoj analizi.
Prvi problem bilo je tačno određivanje položaja signala s Evrope na Hablovom detektoru.
Tu grešku dodatno je pojačala globalna atmosferska karakteristika koja pre deset godina nije bila poznata.
Naime, novija Hablova posmatranja pokazala su da cijeli mesec okružuje tanka, ali postojana vodonikova egzosfera.
Atomi vodonika u njoj raspršuju ultraljubičastu svetlost sa Sunca i stvaraju prirodan sjaj oko satelita. Taj sjaj naveo je naučnike da precene količinu fotona koja dolazi s ivice mjeseca.
Roh ističe da je ponovna analiza njegovog tima smanjila prvobitnu sigurnost u postojanje perjanica sa 99,9 na manje od 90 posto, što u statističkoj analizi znači da se rezultat više ne smatra naučnim otkrćem, navodi sajt Aanda.
To je važno jer bi perjanice bile najlakši put do skrivenog okeana na Evropi. Ako pukotine u ledu povremeno izbacuju vodenu paru, led i soli iz unutrašnjosti, buduća letjelica sa Zemlje mogla bi da analizira taj materijal bez sletanja i bušenja.
Ako perjanica, međutim, nema, Evropa je i dalje zanimljiva, ali njen okean postaje teže dostupan.
Zbog svega navedenog, ključnu ulogu imaće misija agencije NASA, Europa Kliper, lansirana 14. oktobra 2024.
Ona bi do Jupitera trebalo da stigne u aprilu 2030. a cilj misije nije da pronađe život, nego da utvrditi ima li Evropa uslove pogodne za život.
Budući da Kliper leti vrlo nisko, on će svojim radarima za snimanje ispod leda (REASON) i masenim spektrometrom (MASPEX) direktno "opipati" atmosferu i unutrašnjost Jupiterovog mjeseca i utvrditi kakvi uslovi tu vladaju, piše Tanjug.