Ot­kri­ve­ne za­ni­mlji­ve "obli­ne" u na­šoj ga­la­ksi­ji

Naučni­ci iz da­na u dan ot­kri­va­ju no­ve taj­ne sve­mi­ra, a po­slje­dnja u ni­zu ba­vi se na­šom ga­la­ksi­jom.

Na­ime, na­kon šest go­di­na proučava­nja po­se­bne vrste zvi­jez­da, polj­ski naučni­ci sa Uni­ver­zi­te­ta u Var­ša­vi na­pra­vi­li su no­vi i na­pre­dni­ji 3D mo­del ga­la­ksi­je te ot­kri­li ka­ko je ona ne­što drugačija ne­go što smo do­sad mi­sli­li. 

Naučni­ci su do sa­da Mli­ječni put sma­tra­li pri­lično ra­vnom ga­la­ksi­jom, sa tek po­ne­kom obli­nom na sa­mom nje­nom ru­bu.

Ali du­go­go­diš­nje proučava­nje ot­kri­lo je ka­ko i ni­je baš sve ra­vno u ga­la­ksi­ji. Pre­ci­znim mje­re­nji­ma svje­tlos­ti ko­ja do­pi­re od pul­si­ra­jućih pro­mje­nji­vih zvi­jez­da Ce­fe­ida, a ko­ja je ve­oma sta­bil­na i jača od Sun­ca, naučni­ci su us­pje­li izra­di­ti pot­pu­nu kar­tu ga­la­ksi­je. 

Tim naučni­ka pro­na­šao je hi­lja­de Ce­fe­ida ši­rom ga­la­ksi­je, pažlji­vo ih čuvao i na­kon po­nov­lje­nih mje­re­nja stvo­rio por­tret ga­la­ksi­je. Sklo­plje­na kar­ta po­ka­zu­je da disk Mli­ječnog puta ni­je ra­van. On je sa­vi­jen na na­ju­da­lje­ni­jem kra­ju od centra ga­la­ksi­je. 

Naučni­ci iz Var­ša­ve, s auto­rom ra­da Pre­zme­kom Mo­ro­zom na čelu, po­jaš­nja­va­ju da su ko­ris­ti­li in­di­vi­du­al­ne obje­kte ka­ko bi iz­gled ga­la­ksi­je po­ka­za­li u tri di­men­zi­je.

Ta­ko vi­di­mo da na­ša ga­la­ksi­ja, gle­da­na, uslo­vno rečeno, sa bo­ka, ima oblik slo­va S. Šta uzro­ku­je tu zao­blje­nost, ni­je po­zna­to, ali naučni­ci ra­de i na ot­kri­va­nju te taj­ne. 

 

Pro­mjen­ji­va zvi­jez­da

Ce­fe­ida pri­pa­da po­se­bnoj kla­si pro­mjen­ji­vih zvi­jez­da, značaj­nih po ve­oma ti­je­snoj ko­re­la­ci­ji između pe­ri­oda pro­mjen­ji­vos­ti i ap­so­lu­tne lu­mi­no­znos­ti (ko­ličina ener­gi­je ko­ju isijava ti­je­lo u je­di­ni­ci vre­me­na).

Ove zvi­jez­de do­bi­le su na­ziv po zvi­jez­di Del­ta Cep­hei, čiju pro­mjen­ji­vost je prvi ot­krio Džon Gu­drik, 1784. go­di­ne. 

Za­hva­lju­jući po­me­nu­toj pe­ri­od - lu­mi­no­znost ko­re­la­ci­ji, ko­ju je prva ot­kri­la Hen­ri­je­ta Svon Le­vit, 1912. go­di­ne, pos­ta­lo je mo­guće Ce­fe­ide ko­ris­ti­ti kao stan­dar­dnu svi­jeću (as­tro­nom­ski obje­kat čija je lu­mi­no­znost po­zna­ta) za određiva­nje uda­lje­nos­ti do zvjez­da­nog ja­ta ili ga­la­ksi­je u ko­joj se one na­la­ze.

Po­što re­la­ci­ja pe­ri­od - lu­mi­no­znost može da se ka­li­bri­še sa ve­oma ve­li­kom pre­ci­znošću ko­rištenjem naj­bliže zvi­jez­de Ce­fe­ide, uda­lje­nos­ti nađene ovim me­to­dom su među naj­tačni­je ut­vrđenim uda­lje­nos­ti­ma ko­je su lju­di­ma da­nas na ra­spo­la­ga­nju. 

 

Spi­ral­na ga­la­ksi­ja

Mli­ječni put je pre­mošćena spi­ral­na ga­la­ksi­ja u ko­joj se na­la­zi naš So­lar­ni sis­tem i ko­ja je član Lo­kal­ne ga­la­ktičke gru­pe unu­tar Vir­go su­per­ja­ta ga­la­ksi­ja.

Na­ziv "mli­ječni" je izve­den iz iz­gle­da ga­la­ksi­je gle­da­no sa Ze­mlje - svi­je­tla tra­ka ko­ja se vi­di na noćnom ne­bu for­mi­ra­na od zvi­jez­da ko­je se ne mo­gu po­je­di­načno ra­zli­ko­va­ti go­lim okom.

Ter­min Mli­ječni put je pre­vod la­tin­skog na­zi­va Via Lac­tea. Sa Ze­mlje, Mli­ječni put iz­gle­da kao op­seg za­to što se nje­go­va stru­ktu­ra u obli­ku dis­ka po­sma­tra iznu­tra. 

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.