Austrija predlaže da zemlje Zapadnog Balkana više ne čekaju punopravno članstvo u EU kako bi osjetile njegove koristi – svaki konkretan reformski korak mogao bi im postepeno otvarati dijelove evropskog jedinstvenog tržišta.
Austrijska ministarka spoljnih i evropskih poslova Beate Majnl-Rajzinger predstavila je taj pristup na sastanku ministara spoljnih poslova Berlinskog procesa u Crnoj Gori, održanom 1. oktobra.
Ideja nazvana "Stufenbeitritt", odnosno pristupanje korak po korak, trebalo bi da promijeni dosadašnji princip prema kojem kandidati najveći dio koristi članstva dobijaju tek kada završe čitav pristupni proces.
Austrija želi drugačiji model: sprovedene reforme i napredak u pojedinim oblastima bili bi praćeni konkretnim pogodnostima još prije punopravnog članstva.
Kaum ein Land profitiert so sehr von einer wachsenden EU wie Österreich. Allein nach der großen Erweiterungsrunde 2004 haben sich unsere Exporte in die neuen Mitgliedstaaten verdreifacht, und über 130.000 Arbeitsplätze sind entstanden. Diese Erfolgsgeschichte können wir am… pic.twitter.com/AUt2MGZ857
— Beate Meinl-Reisinger (@BMeinl) October 1, 2026
Kako bi izgledao ulazak "stepenicu po stepenicu"?
"Sa svakim završenim pregovaračkim poglavljem trebalo bi da se otvori dio jedinstvenog tržišta, korak po korak do punopravnog članstva", objasnila je Majnl-Rajzinger.
Prema njenim riječima, na taj način bi pristupni proces postao mjerljiviji i predvidljiviji i za zemlje kandidate i za Evropsku uniju.
Austrijski plan ne podrazumijeva odustajanje od punopravnog članstva. Ono ostaje krajnji cilj, ali bi kandidati određene koristi od evropskih integracija dobijali mnogo ranije.
Kako je saopštilo austrijsko Ministarstvo spoljnih poslova, zauzvrat bi se od zemalja kandidata očekivalo sprovođenje reformi i jačanje vladavine prava.
Drugim riječima, napredak u reformama trebalo bi da donese i konkretnu nagradu.
Šta bi se otvaralo prije punopravnog članstva?
Austrijski prijedlog ne odnosi se samo na trgovinu.
Postepeno uključivanje zemalja Zapadnog Balkana moglo bi obuhvatiti uklanjanje trgovinskih prepreka, energetiku, transport, mobilnost mladih i digitalno jedinstveno tržište.
Kao primjer onoga što želi postići Austrija navodi se Crna Gora.
Ta zemlja je od oktobra 2025. dio SEPA prostora, čime su olakšana prekogranična plaćanja građana i kompanija. Kao naredni korak pominje se smanjenje, odnosno ukidanje troškova rominga.
Ideja Beča jeste da takve pogodnosti više ne budu izuzeci, nego pravilo tokom pristupanja.
Šta bi novi model značio za BiH?
Za BiH bi takav pristup mogao biti posebno značajan jer zemlja ima status kandidata za članstvo, ali još nije otvorila pristupne pregovore.
Austrija već duže zagovara postepenu i sektorsku integraciju BiH i drugih zemalja regiona.
Majnl-Rajzinger je početkom septembra, poslije sastanka s ministrom spoljnih poslova BiH Elmedinom Konakovićem u Beču, poručila da bi konkretan reformski napredak trebalo da donosi i konkretan napredak prema EU.
Austrijski model predviđa da kandidati koji ispune evropska pravila u određenom sektoru dobiju pristup odgovarajućem dijelu jedinstvenog tržišta i prije punopravnog članstva.
To bi značilo da zemlje ne bi morale da čekaju završetak kompletnog višegodišnjeg procesa da bi građani i privreda osjetili dio ekonomskih efekata približavanja Uniji.
Zašto Austrija insistira na ubrzanju?
Beč svoj prijedlog ne predstavlja samo kao ekonomsku inicijativu.
Austrijska ministarka proširenje EU naziva jednim od najvažnijih geostrateških instrumenata Unije i upozorava da dugotrajno čekanje zemalja Zapadnog Balkana ostavlja prostor drugim silama.
"Ako zemlje kandidate ostavimo da predugo čekaju, ne treba da se čudimo kada drugi uđu u taj prostor sa svojim pravilima, novcem i uticajem", poručila je Majnl-Rajzinger.
Prema austrijskom Ministarstvu spoljnih poslova, približavanje Zapadnog Balkana EU važno je i zbog bezbjednosti, zaštite kritične infrastrukture i otpornosti država u vrijeme rastućih geopolitičkih tenzija.
Austrija računa i na ekonomsku korist
Beč za novi talas proširenja ima i vrlo konkretan ekonomski argument.
Austrija je bila među zemljama koje su značajno profitirale od velikog proširenja EU 2004. godine.
Prema podacima koje je iznijela Majnl-Rajzinger, austrijski izvoz u države koje su tada postale članice u međuvremenu se utrostručio i premašio 30 milijardi evra godišnje, dok je stvoreno više od 130.000 dodatnih radnih mjesta.
Austrija je danas među deset najvećih stranih investitora u svih šest ekonomija Zapadnog Balkana.
Zbog toga Beč smatra da bi naredno proširenje moglo istovremeno donijeti korist zemljama regiona i sadašnjim članicama EU.
Punopravno članstvo ipak ostaje cilj
Austrijski prijedlog, dakle, nije zamjena za članstvo niti model u kojem bi zemlje Zapadnog Balkana trajno ostale u nekoj vrsti "druge lige" Evropske unije.
Punopravno članstvo ostaje krajnji cilj.
Razlika je u tome što bi put do njega bio podijeljen na vidljive etape: država sprovede reforme i ispuni evropska pravila u određenoj oblasti, a zauzvrat dobije pristup odgovarajućem dijelu evropskog tržišta.
Austrija tvrdi da njen prijedlog već nailazi na podršku u EU. Majnl-Rajzinger je još u septembru navela da su ideju sektorske integracije preuzele i Njemačka i Francuska, dok je Beč ranije o toj temi pripremio zajednički dokument sa Češkom, Slovačkom, Italijom i Slovenijom.