VAŠINGTON - Bosna i Hercegovina je uz Makedoniju najsiromašnija republika u bivšoj Jugoslaviji, navodi u najnovijem izvještaju o Bosni i Hercegovini Centralna američka obavještajna agencija (CIA).
`Trenutni odnos uvoza/izvoza je u deficitu i zajedno s velikom nezaposlenošću predstavlja dva najozbiljnija ekonomska problema. Zemlja dobija značajnu pomoć od međunarodne zajednice, ali se mora pripremiti za smanjenje te pomoći`, stoji u izvještaju CIA od 5. oktobra ove godine.
Prema podacima CIA, bruto domaći proizvod je 22,89 milijardi dolara, a po stanovniku je to 6.800 dolara godišnje. Stopa nezaposlenosti je 45,5 odsto, a broj ljudi koji žive ispod granice siromaštva 25 odsto. Nivo inflacije je 4,4 odsto.
CIA navodi da je BiH tranzitna tačka u trgovini narkoticima prema zemljama zapadne Evrope, te da je `veoma ranjiva` zbog aktivnosti pranja novca što je, kako ističu, posljedica neregulisane ekonomije, slabog zakonodavnog sistema i korupcije.
Po podacima iz 2005. godine, spoljni dug BiH je 3,1 milijardu dolara, devizne rezerve su 2,5 milijardi dolara. Kada je u pitanju strana pomoć koju je BiH dobila proteklih godina, CIA raspolaže podacima iz 2001. kada je ta pomoć iznosila oko 650 miliona dolara.
CIA ističe da su, iako se poljoprivreda u BiH nalazi u privatnim rukama, farme male i neefikasne i da država tradicionalno uvozi hranu.
`U industriji ima previše ljudi, što je nasljeđe socijalne ekonomske strukture bivše Jugoslavije. Međuetnički rat u Bosni je doveo do pada proizvodnje za 80 odsto u periodu između 1992. i 1995. godine, a nezaposlenost je narasla. Izvoz se podigao s niskog nivoa u periodu između 1996. i 1999. godine, ali je ponovo pao u periodu između 2000. i 2002. godine`, navodi se u izvještaju.
Prema podacima iz jula 2006. godine, u BiH ukupno živi 4.498.976 stanovnika, od čega je najveći broj starosne dobi od 15 do 64 godine, tačnije njih 70,1 odsto.
Prema podacima CIA, od ukupnog broja stanovnika 48 odsto su Bošnjaci, 37 odsto Srbi, 14,3 odsto Hrvati i 0,6 odsto ostali. Od toga je muslimana 40 odsto, pravoslavnih 31 odsto, katolika 15 odsto i ostalih 14 odsto.