ZVORNIK - Nedeljko, poznatiji kao Stevo, Ristanović iz Tršića kod Zvornika veze i hekla tako da bi mu svaka žena pozavidjela na umješnosti, iako je rođen daleke 1927. godine.
Već skoro 35 godina on stvara prava mala umjetnička djela i više i ne zna koliko je uradio stolnjaka, jastučića, miljea, košulja, haljina, sukanja, prostirki, stoličarki...
Kad mu se kćerka Sofija udala ostalo je mnogo započetih radova, i kako njegova žena nije bila zainteresovana za to, on je uz pomoć gospođe Zorke, koja je radila u školi, počeo da završava radove.
"Kad neko dođe ja bacim iz ruku, jer stideo sam se muškaraca, međutim kad sam dobio malo više pameti, pomislim što da se stidim nisam ništa ukrao i počnem pred svima da radim sve više i milo mi je što se time bavim. Uveče ne mogu rano da spavam i onda uzmem i radim, a leti radim i napolju i baviću se time sve dok mogu", kaže Stevo.
Materijal za rad su mu donosile tri unuke iz Njemačke, a sad ima i ovdje kupiti pa je jednostavnije. Objašnjava da je lako raditi na leakrilu, ali nije baš lak za održavanje, dok se po panami teže radi, ali se bolje održava, jer se može i otkuvavati. Može se fino raditi i na vrećama, priča Stevo, pokazujući razne komade urađene punim vezom, među kojima ima komada starih i 30 godina tako pedantno urađenih da se skoro ne razlikuje lice i naličje.
Iako je mnogo stvari izvezao, nikad nije prodavao, mada su mnogi tražili, jer kaže da niko ne može da plati koliko tu treba posla, vremena i materijala, dok neki misle da je to lako.
"Najviše stvari sam poklonio kćerkama i čeljadima koji su mi u srcu ja i poklanjam'', kaže krepka starina. On pokazuje ogromni stolnjak koji je radio sa snahom Stanom, koju puno cijeni i za koju je kad je došla u njegovu kuću izvezao i specijalnu haljinu koja je šivena u Banji Koviljači.
Njegovi radovi su bili zapaženi na izložbama ručnih radova u Zvorniku, ne samo zato što je bio jedini muškarac, već zbog njihovog kvaliteta. Radio je godinama kao podvornik u školi u Tršiću i tu je zaradio skromnu penziju.