Oliver Dulić, predsjednik Skupštine Srbije, tvrdi da će general Ratko Mladić biti uhapšen i isporučen Haškom tribunalu onog trenutka kada bude lociran u Srbiji, odbacujući navode da postoje političke prepreke za njegovo hapšenje.
Dulić je ocijenio da rješenje statusa Kosova, kakvo god da bude, neće uticati na destabilizaciju političkih prilika u BiH, niti će se odraziti na region.
NN: Kako komentarišete optužbe, adresirane na Beograd, da se general Ratko Mladić nalazi u Srbiji, a da srpske vlasti ne žele da ga isporuče Haškom tribunalu?
DULIĆ: Država Srbija radi sve što je u njenoj moći da pronađe, uhapsi i isporuči optuženike za ratne zločine, ne samo zbog toga što je to naša međunarodna i zakonska obaveza, već i zbog toga što je to važno za proces pomirenja u celom regionu. Mi bismo hteli da se utvrdi lična odgovornost svakoga pojedinca za te strašne stvari koje su se dešavale u prošlosti, ali i zbog toga da se više nikada ne ponovi. Onoga trenutka kada general Ratko Mladić bude lociran u Srbiji biće uhapšen i isporučen Haškom tribunalu. Ne postoji nijedan razlog da neko sumnja da postoji bilo kakva politička prepreka, ili neke druge prirode, u samoj Srbiji da uhapsi Mladića. Bilo bi dobro da se taj proces završi što je pre moguće i bilo bi dobro da i ta stranica naše istorije bude zatvorena. U budućnosti se nadam da ćemo više pričati o tome kako da investiramo u region, da privatizujemo kompanije, srušimo carinske barijere i izgradimo mostove, a ne da pričamo o generalu Mladiću i ljudima koji su optuženi za najteža dela.
NN: Srbija se nalazi pred ozbiljnim zadacima, među kojima su i nastavak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju i rješavanje statusa Kosova i Metohije. Da li je Kosovo izgubljeno za Srbiju?
DULIĆ: To je, pre svega, jedno komplikovano pitanje koje dosta tangira sve nas koji se bavimo politikom i tiče se ne samo regiona, već celog sveta. Nadamo se da će rešenje, koje bude pronađeno, biti u skladu i sa interesima kosovskih Albanaca i sa interesima Srbije. Status Kosova treba da bude takav da nema ni pobednika, ni pobeđenih. Nadamo se da će Srbi i Albanci uspeti da nađu zajednički jezik u rešavanju statusa i da će rešenje biti takvo da obe strane budu zadovoljne. Bilo bi loše da se to rešenje pronađe na takav način da ne bude jedan temelj i stub izgradnje odnosa između srpskog i albanskog naroda koji će, siguran sam, u budućnosti biti otvoreni i koji moraju da budu kamen temeljac stabilizacije prilika na Balkanu. Sve poslaničke grupe u Skupštini Srbije zalažu se za nastavak pregovora o Kosovu, jer je rešavanje statusa Kosova najteži zadatak s kojim bi Srbija trebalo da se suoči. Kosovo nije problem nastao samo devedesetih godina i neophodno je kroz dijalog naći kompromisno rešenje prihvatljivo za Beograd i Prištinu.
NN: Prema Vašoj procjeni, da li će rješenje statusa Kosova uticati na prilike u BiH?
DULIĆ: Rešenje statusa Kosova, nadam se, neće imati odjeka nigde, pa se neće odraziti ni na BiH. Uveren sam da će se rešenje za Kosovo naći u okviru međunarodnog prava i mislim da bi to bilo dobro za sve. Nadam se da neće doći do destabilizacije regiona i destabilizacije države Srbije sa konačnim rešenjem statusa Kosova, ali ne treba da razgovaramo o hipotetičkim stvarima. S naše strane učinićemo sve da svako rešenje koje se pronađe bude u pravcu stabilizacije političkih i ekonomskih prilika na Balkanu.
NN: Sa Igorom Radojičićem, predsjednikom Narodne skupštine RS, potpisali ste Sporazum o saradnji dva parlamenta. Koji su naredni potezi?
DULIĆ: Potpisani sporazum predstavlja osnov za dalju saradnju u čitavom regionu i otvoren je za sve druge koji žele da sarađuju sa parlamentima RS i Srbije. Sporazum će omogućiti saradnju skupštinskih radnih tijela u 69 oblasti. Protokolom je definisana saradnja 69 odbora Narodne skupštine Srbije sa 69 adekvatnih komisija koje postoje u parlamentu RS, i to je nastavak saradnje u okviru specijalnih i paralelnih veza koje postoje između Republike Srbije i RS, kao dela BiH. Svi oblici saradnje su definisani sa jednim ciljem, a to je da se iskustvo koje postoji u našim državama, a koje je vezano za evropske integracije, ekonomske reforme, ostvarenje boljitka svih naših građana, definiše na jedan drugačiji način, da se sistematizuje i da ne gubimo mnogo vremena u periodu koji je ispred nas. Mi smo u vremenu intenzivnih evropskih integracija, u vremenu kada su neophodne intenzivne parlamentarne aktivnosti i svaki sastanak i komunikacija koja će postojati između poslanika, a koja bi išla u pravcu ubrzanja procesa i razmene iskustva je dobro došla. Protokol je model saradnje kakvu želimo da uspostavimo sa svim državama u regionu, da bismo unapredili odnose i da bismo najzad počeli da razgovaramo o najvažnijem pitanju za svakog građanina zemalja bivše Jugoslavije koji ne živi dobro, a to je kako da se živi bolje i kako da se sruše zidovi koji su izgrađeni između naših država, kako da se izgrade mostovi, tako da jednog dana, kada budemo ulazili u EU, uđemo kao jedan ekonomski i politički zaokruženi region.
Nema razloga za brigu zbog saradnje RS i Srbije
NN: Kako gledate na kritike koje stižu iz FBiH o sve intenzivnijoj ekonomskoj i političkoj saradnji RS i Srbije?
DULIĆ: Nema razloga za brigu, jer protokol koji smo potpisali, a i buduće akcije ne tiču se postavljanja statusnog pitanja, već na ovaj način želimo da pokažemo da parlamenti u regionu mogu da sarađuju na bolji način i da to sistematizuju. Ponudio sam i parlamentu FBiH da uspostavimo takvu saradnju, koja će biti identična saradnji sa parlamentom RS. Srbija sa tim nema problema i mi to želimo da uradimo, a na njima je da odluče šta žele. S Miloradom Živkovićem, predsedavajućim Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH, dogovorili smo da se realizuje poseta bh. parlamentaraca Beogradu u drugoj polovini februara i razgovaraćemo o konkretizaciji odnosa, koje ćemo uspostaviti između parlamenata Srbije i BiH. S naše strane apsolutno su otvorena vrata za svaki vid saradnje sa svima u regionu, koja će doprineti da naš region snažno kroči u procese evropskih integracija i da sruši barijere i granice, da se okrene sa prošlosti prema budućnosti i da uspostavimo odnose među nama koji bi bili odnosi mira. Ključna stvar i preduslov koji će definisati naše buduće odnose suštinski se nalazi u ekonomiji, unapređenju energetike, bezbednosti i pravne saradnje i svega onog što definiše bolji život.