BANJALUKA - Za razliku od mladih, koji u većini ne daju podršku ulasku BiH u NATO i EU, većina populacije starije od 55 godina u Republici Srpskoj daje podršku evroatlantskim integracijama, što može upućivati na neposredno iskustvo ratnog perioda i želju za zaštitom od ponovnih rizika tog tipa.
Pokazuju ovo rezultati istraživanja javnog mnjenja o evroatlantskim integracijama BiH u okviru projekta koji sprovodi Fakultet političkih nauka (FPN) u Banjaluci u saradnji sa Razvojnom agencijom EDA iz Banjaluke, uz podršku Ambasade SAD u BiH.
Borislav Vukojević, koordinator Anketnog centra FPN-a u Banjaluci, rekao je da je istraživanje rađeno na višefaznom i vešeetapnom uzorku koji su činili 1.001 punoljetni građanin i građanka RS, s tim što su uspjeli zastupiti i nacionalnu strukturu.
"Učestvovalo je 80 odsto srpskog stanovništva, 8,5 odsto bošnjačkog, oko dva odsto hrvatskog i desetak odsto onih koji nisu željeli da se izjasne o nacionalnoj pripadnosti", pojasnio je Vukojević.
Rekao je da su tokom anketiranja dokazali da u vezi s pitanjem evroatlantskih integracija starosna dob igra veliku ulogu.
"Starija grupa iznad 55 godina je više i za ulazak u NATO i za EU, a što je ispitanik bio mlađi i što se ispitivanje približavalo grupi od 18 do 22 godine, to su anketirani bili manje za ulazak u NATO i EU. Ovim smo uspjeli dokazati da je starosna dob faktor koji najviše utiče na odlučivanje o tome, što, naravno, povezujemo s tim da su stariji iskusili ono što je radio NATO devedesetih godina prošlog vijeka i kasnije, te je logično da to sve posmatraju kroz taj kontekst", kaže Vukojević.
Vukojević kaže da su ispitanicima ponudili nekoliko opcija te da istraživanja pokazuju da, kad je u pitanju pridruživanje NATO integracijama, 53,1 odsto je bilo onih koji su izričito rekli ne, 8,5 odsto onih koji kažu da pristaju na pridruživanje NATO-u ako u njega uđe Srbija, a svega 20,4 odsto njih sigurno je da žele u NATO. Dodao je da je bilo i oko 15 odsto ispitanika koji su neopredijeljeni u vezi s tim pitanjem.
"Kada je u pitanju pridruživanje EU, značajno je drugačija situacija. Više od 60 odsto je sigurno za ulazak u EU, dok 9,6 odsto svoju odluku vezuje za Srbiju, a onih koji se protive ulasku u EU daleko je manje", kaže Vukojević.
Dodao je da će u okviru projekta sprovesti još dva istraživanja, jedno nakon Dana Republike, a drugo nakon obilježavanja stradanja žrtava NATO bombardovanja iz 1999, kada će sprovesti i istraživanje zbog čega starija populacija podržava evroatlantske integracije, a mlađa ne.
Zdravko Zlokapa, dekan FPN-a u Banjaluci, kaže da istraživanja pokazuju da je znatna većina građana protiv ulaska u NATO, a zašto je to tako, ostaje u sferi nagađanja.
"Ogromna većina naših građana je za ulazak u EU što je na neki način razumljivo, jer se EU na ovim prostorima uvijek povezivala sa blagostanjem, dobrim životom, dobrim standardnom, a to je nešto što svi želimo", rekao je Zlokapa.
Istakao je da je zanimljivo da stariji građani od 55 godina pokazali tendenciju da se više izjašnjavaju za ulazak u NATO od mladih, te da je očekivano i da većina građana ulazak u NATO odbijala uslovno u zavisnosti od tog šta uradi Srbija.
Aleksandar Draganić, projekt menadžer projekta iz Razvojne agencija EDA, kaže je da je istraživanje rađeno na osnovu telefonskog anketiranja građana u RS.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.