Zapadne sile iskoristiće 20. godišnjicu Dejtonskog sporazuma za novi pokušaj smanjenja nadležnosti RS i jačanja institucija u Sarajevu.
Ova godina prepuna je “okruglih” godišnjica nekih od najvažnijih događaja iz ratnih devedesetih. Poslije Srebrenice i “Oluje”, u novembru na red dolazi Dejtonski mirovni sporazum za Bosnu i Hercegovinu.
Već od septembra, treba očekivati niz inicijativa, i na međunarodnom planu i u BiH, koje će zapravo predstavljati udar na Republiku Srpsku, rekli su “Blicu” diplomatski izvori.
RS i njen predsjednik Milorad Dodik doživljavaju se na Zapadu kao glavni kočničari za uspostavljanje “funkcionalne BiH” i to jer insistiraju na svojim maksimalnim nadležnostima u okviru Dejtonskog sporazuma.
“Uslovi za izmenu Dejtona sada ne postoje. Riječ je o međunarodnom pravnom aktu koji se ne može menjati bez pristanka Srbije i Rusije - saglasni su sagovornici beogradskog lista.
Ipak, kako dodaju, očekuje se da će u susret 20. godišnjici u raznim međunarodnim forumima, počev od okruglih stolova u uticajnim institutima, preko javnih obraćanja političara, pa do zvaničnih institucija poput Evropskog parlamenta, biti stvarana atmosfera za ponovni pokušaj ustavne reforme u BiH.
Konkretna obilježavanja ove godišnjice još se dogovaraju. Mogućnost koja se na Zapadu ozbiljno razmatra je da u Savjetu bezbijednosti UN bude donijeta rezolucija o Dejtonskom sporazumu. Za razliku od britanske rezolucije o Srebrenici, koja zbog Rusije nije prošla u SB UN, ovdje bi glavnu riječ vodili Amerikanci.
“Rezolucija je jedna od opcija o kojima se razmišlja. Ipak, nakon ruskog veta u Njujorku na takav dokument o Srebrenici, kao i na rezoluciju o obaranju malezijskog aviona, kada je shvaćeno da se Moskva ne libi da spreči sve što joj se ne dopada, ova inicijativa je dovedena u pitanje - objašnjavaju izvori.
Predjsednik RS Milorad Dodik nedavno je potvrdio da ima saznanja da se razmatra donošenje rezolucije o Dejtonu u SB UN.
“Očigledno je da će različiti faktori inicirati neki tekst o Dejtonskom sporazumu, 20 godina posle, pred Savetom bezbednosti. Nadam se samo da će se postići opšti konsenzus o tome i da neće biti kao što je bilo sa rezolucijom o Srebrenici, koja je odbijena zato što nije bila usaglašena. Ona je bila deo gledanja samo jedne strane, koja je pokušala da je nametne - rekao je Dodik-
Potpisnici dejtonskog sporazuma
Mirovna konferencija za BiH, kojom je okončan rat u toj zemlji, trajala je od 1. do 21. novembra u američkoj vojnoj bazi Rajt Peterson kod grada Dejtona u Ohaju. Glavni učesnici su bili Slobodan Milošević, Franjo Tuđman i Alija Izetbegović, koji su kasnije u Parizu i potpisali sporazum, a pregovarač Ričard Holbruk. Niko od njih više nije među živima.