BANJALUKA - Oko 85 odsto žena u ruralnim područjima RS nema nikakvu imovinu upisanu na sebe, pokazalo je istraživanje Organizacije žena "Lara" iz Bijeljine.
Organizacija je sprovela istraživanje o socijalnom statusu i društvenom položaju stanovnika na ukupno 1.000 ispitanika.
Miljana Aleksić, sociolog u Organizaciji žena "Lara", navela je da su rezultati pokazali da čak 85 odsto žena nema nikakvu nepokretnu imovinu uknjiženu na njeno ime, dok tek njih 15 odsto ima imovinu, najčešće naslijeđenu od roditelja.
"Na drugoj strani, čak 73 odsto ispitanih muškaraca posjeduje nepokretnu imovinu na vlastito ime, dok 27 odsto ne posjeduje nekretnine ove vrste, ali ne zato što su te nekretnine vlasništvo žene, već vlasništvo roditelja ili muških nasljednika", istakla je Aleksićeva.
U ovom istraživanju 92 odsto žena na selu reklo je da nisu aktivne ni u jednoj organizaciji, ni u političkoj stranci, nevladinoj organizaciji, mjesnoj zajednici, nekoj sekciji niti bilo čemu slično.
"Takođe, svega 29 odsto anketiranih muškaraca angažovano je u društveno političkom životu, od čega 18 odsto u političkim partijama, pet odsto u aktivnostima mjesne zajednice, 3,5 odsto u raznim sekcijama, udruženjima, nevladinom sektoru i drugo", precizirala je Aleksićeva.
Radmila Sekulović, predsjednik Udruženja žena "Rogatica" iz Rogatice, kazala je da su navedeni podaci, iako poražavajući, tačni i važe za sve opštine RS.
"Oko 70 odsto žena na selu ne radi nigdje u našoj opštini, uglavnom su kod kuće, a ukupna ekonomska situacija je, blago rečeno, katastrofalna", kazala je Sekulovićeva.
Dijana Tepšić, portparol Gender centra u Vladi RS, kazala je da su žene najmarginalizovanija grupa u našem društvu po svim osnovama, posebno žene koje žive na selu.
"Prema podacima koje smo mi dobili, za žene na selu se podrazumijeva da se imovina vodi na muškarcima, pa čak i kada imaju nešto što je prepisano na njihovo ime, one se toga odriču u korist muškaraca, sina ili nekog rođaka, jer smatraju da tako treba", navela je Tepšićeva.
Ona je istakla da se ženski rad često neograničeno iskorištava, posebno na imanjima njihovih očeva, braće i muževa koji su isključivo vlasnici, da veliki broj žena na selu nije evidentiran na tržištu rada.
"Svim ovim problemima žene na selu su višestruko osiromašene u odnosu na muškarce, zbog čega nisu u mogućnosti da podignu kredit, da dobiju neke podsticaje od države i slično", kazala je Tepšićeva.
Ona je kazala da je za bolje uslove života na selu potrebno poboljšati opšte životne uslove za žene na selu, naročito u pogledu stanovanja, sanitarnih uslova, električne energije, snabdijevanja vodom, saobraćaja i komunikacija.
"Potrebno je omogućiti ženama i djevojčicama na selu dostupnost obrazovanju i stručnom usavršavanju i izboru zanimanja i podsticati preduzeća koja ulažu u seoska područja da i ženama nude kvalitetno zaposlenje, kao i podsticati preduzetništvo žena na selu", navela je Tepšićeva.
Nasilje
Istraživanje organizacije "Lara" je pokazalo da su svaka peta ispitana žena i svaki deseti muškarac bili žrtve porodičnog nasilja.
Među 500 anketiranih, 95 ispitanica ili 19 odsto navelo je da su tokom svog života bile žrtve porodičnog nasilja, a osam odsto nije željelo da odgovori na ovo pitanje.
Od 500 ispitanih muškaraca devet odsto je navelo da su bili žrtve nasilja u svojim porodicama, dok tri odsto nije željelo da odgovori na ovo pitanje.
Prema riječima sociologa Miljane Aleksić, sve ukazuje na to da su i osam odsto žena i tri odsto muškaraca koji nisu željeli da govore o iskustvu nasilja zapravo bili ili i dalje jesu žrtve i da je procenat nasilja u porodici u ruralnim sredinama čak 40 odsto.