BiH

Pratite nas na Google news

Pitanje proširenja EU neće biti prioritet novom sazivu Evropskog parlamenta

Pitanje proširenja EU neće biti prioritet novom sazivu Evropskog parlamenta
Foto: Tanjug/AP arhiva | Pitanje proširenja EU neće biti prioritet novom sazivu Evropskog parlamenta
Tanjug

BEOGRAD - Nakon izbora novog saziva Evropskog parlamenta, pitanje proširenja EU biće sklonjeno sa agende, a zemljama regiona poslata je loša poruka time što ne postoji spremnost pojedinih članica da se Sjevernoj Makedoniji i Albaniji odredi datum za otpočinjanje pregovora o pristupanju, ocijenjeno je danas na konferenciji "Izbori za evropski parlament" u Beogradu.

Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić kazala je da su evropski izbori već uticali na zemlje Zapadnog Balkana, jer i njemački Bundestag, kao i holandski parlament, nisu voljni da se Sjevernoj Makedoniji i Albaniji utvrdi datum za otpočinjanje pregovora, što, kako kaže, nije korektno i šalje lošu poruku regionu.

Dodala je da će važan period za zemlje u regionu po pitanju uticaja izbora na evrointegracije početi od 2. jula, kada će poslanici Evropskog parlamenta "sjesti u klupe u Strazburu", odnosno kada se krene u izbor evropske vlade, Evropske komisije i njenih članova, komesara.

"Na nas u regionu uticaće koga će izabrati da bude predsednik EK, ko će biti novi visoki predstavnik za spoljnu politiku, ko će biti na čelu Odbora za spoljne poslove u EP, izvestilac za Srbiju", navela je Grubješićeva i istakla da su to sve funkcije na koje bi trebalo da se obrati pažnja.

"Naročitu pažnju bi trebalo obratiti na to da li će ostati portfelj komesara za proširenje ili će se menjati. U toku su razgovori, pregovori, dogovori, politička trgovina između onih koji su dobili većinu glasova na izborima i onih koji su dobili manje, tako da tek predstoji period usaglašavanja u tom smislu", kazala je Suzana Grubješić.

Što se tiče Srbije, prema njenim riječima, čeka se da se vidi šta će se desiti na međuvladinoj konferenciji koja će se održati prije završetka rumunskog predsjedavanja EU, odnosno do kraja juna.

"Očekujemo da Srbija otvori makar jedno poglavlje od pet spremnih i da se time pošalje pozitivna poruka da proces proširenja, proces integracija, nije zaustavljen, da se nastavlja makar i ovako usporenim tempom, kojim niko ne treba da bude zadovoljan", navela je Grubješićeva.

Direktor Instituta za evropske studije Miša Ðurković istakao je da je po prvim reakcijama nakon izbora za EP evidentno da će pitanje proširenja EU biti na neki način sklonjeno sa agende, jer će nova Evropska komisija vjerovatno morati da rješava unutrašnja pitanja konsolidacije EU u narednom periodu.

"Ali, Zapadni Balkan neće biti ostavljen skroz po strani. Očekujem da će pre svega neke ekonomske i infrastrukturne inicijative biti ponuđene", kazao je Ðurković i dodao da se za zemlje regiona postavlja pitanje šta da rade u narednom periodu.

On je dodao da je pozitivno to što se kod svih zemalja regiona rađa pozitivna svijest da probleme kao što su masovni odliv stanovništva, nevezano od proširenja, moraju sami da riješavaju, tražeći pomoć od EU, ali i drugih zainteresovanih partnera.

Govoreći o samim izborima za EP, Ðurković je ocijenio da je poslije dužeg vremena na izborima za EP i u kampanji pred izbore dominirala evropska politika, a ne unutrašnje prilike zemalja članica.

Kaže i da su se konkretne posljedice izbora za EP već desile i podsjeća da su se vlade dve zemlje članice raspale nakon izbora, u Grčkoj i Austriji, i da ih sada čekaju prevremeni izbori.

Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije kaže da je na ovogodišnjim izborima porasla izlaznost i ističe da je to važno, jer govori da su se građani EU probudili.

Ako bi neko htio da dovodi u pitanje značaj postojanja EU, on bi naveo da je od 1979. do 2014. broj ljudi koji izlazi na Evropske parlamentarne izbore stalno padao i da je sa 59 odsto pao na 42, kazao je Zečević, dodajući da se to tumačilo tako da građane EU uopšte ne interesuje Unija.

"Po prvi put na ovim izborima imate obrnutu tendenciju, u 27 država članica, izuzimajući Veliku Britaniju, imamo ozbiljan skok na 51 odsto izlaznosti, što govori da su se građani EU probudili, jer su zabrinuti za budućnost EU", kaže Zečević.

Smatra da su ljudi izašli na izbore, jer hoće da pokažu da im je stalo do EU, zato što bi, kako kaže, rasturanje Unije imalo ozbiljne posledice za čitav evropski kontinent.

"Mislim da je većina ljudi izašla iz tog razloga. Manji deo birača je izašao jer je želeo da izrazi protest protiv ovakve EU kakva je danas i želeo bi da je menja i to je onaj birački deo koji glasa za krajnje desne evroskeptične stranke", navodi Zečević.

Drugi fenomen ovih izbora, prema mišljenju Zečevića, jeste da prvi put od kada se održavaju izbori, nema većine poslaničkih klubova narodnih partija i socijaldemokrata u EP, što je, ocjenjuje, ozbiljna novina, jer su ove dve grupacije godinama suvereno vladale EP, pa i EU.

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Najčitanije