Očekujem da političari dođu do dogovora o tome kakvo ustavno ustrojstvo države zaista žele, kaže u intervjuu za "Nezavisne" ambasador Velike Britanije u BiH Metju Rajkroft.
"Ustavne promjene u BiH nisu pitanje za međunarodnu zajednicu, to je proces koji mora doći iznutra", kaže Rajkroft, čiji mandat u BiH ističe za nekoliko sedmica.
NN: Da li je BiH napravila napredak tokom Vašeg mandata u BiH?
RAJKROFT: Da, naravno da je napravila napredak. Već sam pomenuo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji je potpisan nakon pregovora koji su započeli tokom britanskog predsjedavanja EU. Nakon dugih pregovora riješeno je i pitanje usvajanja zakona o reformi policije. Donesen je i Zakon o visokom obrazovanju BiH. Otvoren je intenzivan dijalog između BiH i NATO o pristupanju savezu. Usvojen je i državni zakon o fiskalnom vijeću, koji bi trebalo da dovede do formiranja državnog fiskalnog vijeća. Sve su ovo bitne stvari koje su se dogodile tokom mog mandata, kao i napredak u mnogim socijalnim i ekonomskim sferama, posebno u Republici Srpskoj.
NN: U kojim oblastima je izostao očekivani napredak?
RAJKROFT: Pa, recimo, u oblasti pregovora o ustavnim reformama. Tu imamo zastoj. Međutim, važno je naglasiti da ustavne reforme nisu bile niti su uslov od strane EU za proces evropskih integracija do sada. Radi se jednostavno o tome da BiH mora imati funkcionalniji ustav da bi se mogla nositi sa izazovima približavanja EU. Takođe, malo je napretka postignuto među političarima u smislu pronalaženja konsenzusa o tome kakvo ustrojstvo države zaista žele. Negativna retorika, međusobna optuživanja i nedostatak konsenzusa su osnovni razlog zašto Vijeće za implementaciju mira još nije spremno da donese odluku o zatvaranju Kancelarije visokog predstavnika.
NN: Šta očekujete od predstojećih ustavnih promjena u BiH?
RAJKROFT: Kao što sam već spomenuo, očekujem da političari dođu do dogovora o tome kakvo ustrojstvo države zaista žele. Ustavne promjene u BiH nisu pitanje za međunarodnu zajednicu, to je proces koji mora doći iznutra, u koji svojim glasovima moraju biti uključeni i građani, jer oni svojim izabranim predstavnicima u vlasti treba da kažu kakvu BiH žele. I kakav god bude taj politički dogovor, nadam se da će biti za dobrobit svih građana BiH.
NN: Hoće li Velika Britanija i u kojoj mjeri biti uključena u ovaj proces?
RAJKROFT: Nije naš posao da se miješamo u to kakvo će biti buduće ustavno uređenje BiH. Ali bićemo spremni da pomognemo našom ekspertizom, savjetima, stručnom pomoći. Uglavnom, Velika Britanija nastaviće biti angažovana u BiH, mada će se kao i do sada priroda našeg angažmana mijenjati kako zemlja bude napredovala ka EU.
NN: Treba li se proces ustavnih promjena vezati za gašenje OHR-a?
RAJKROFT: Ne. Ustavne promjene, rekao sam, nisu dio uslova za zatvaranje Kancelarije visokog predstavnika.
NN: Hoće li Velika Britanija snažnije podržati napore BiH da u što skorijem roku postane članica EU?
RAJKROFT: Mi ćemo stalno nastaviti podržavati BiH na putu ka EU. Velika Britanija snažno podržava proširenje EU i kao što sam nedavno rekao u jednom radio-intervjuu, ja Evropu vidim kao cjelinu, kao ujedinjeni kontinent. BiH vidim kao dio te zajednice, ne samo geografski, već i politički. Mi nećemo odustati od našeg stava da sve zemlje Balkana treba da uđu u EU.
NN: Je li preoptimistična najava da bi BiH tokom 2010. godine mogla postati kandidat za članstvo u EU?
RAJKROFT: Takve stvari teško je prognozirati. Sve će ovisiti od brzine implementacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
NN: Očekujete li da predstojeća kampanja za lokalne izbore ponovo probudi nacionalnističke strasti i aktuelizira negativnu retoriku?
RAJKROFT: Primijetio sam da u BiH postoji ta tendencija oživljavanja negativne retorike pred izbore. Ali se isto tako nadam da su političari ovdje naučili lekciju da je BiH sada u novoj fazi svog postojanja, u evropskoj fazi, i da birače sada mnogo više interesuje kada će ući u EU, kada će se razviti privreda, otvoriti nova radna mjesta, poboljšati socijalne usluge, kvalitet života... Nacionalistička retorika je retrogradna i stvar prošlosti i čini mi se da su i birači umorni od toga. Ljudi žele viziju naprijed, u budućnost.
NN: Ukoliko se to desi, šta će učiniti međunarodna zajednica i visoki predstavnik Miroslav Lajčak?
RAJKROFT: To će imati direktan uticaj na našu procjenu političke situacije u BiH, što je jedan od uslova za zatvaranje OHR-a.
Na prošlom zasjedanju Vijeća za implementaciju mira rečeno je: "Od ključne je važnosti da politički lideri BiH u potpunosti poštuju Dejtonski mirovni sporazum, izbjegavajući bilo kakve potpirivačke izjave ili poteze koji bi ugrozili ili narušili mirovni sporazum..." Upravni odbor Vijeća za implementaciju mira i visoki predstavnik neće tolerisati izjave i poteze koji podrivaju državu, ili pak traže povlačenje iz reformi, i na njih može biti reagirano na odgovarajući način.
Na BiH se neće odraziti irsko "ne"
NN: Hoće li se irsko "ne" na referendumu o Lisabonskom ugovoru odraziti na evropski put BiH?
RAJKROFT: Neće. EU je i ranije imala određene krize u procesu usaglašavanja svojih propisa i razvoja svojih institucija i mislim da su takve razvojne krize normalne. U stvari, to su izazovi, a ne krize. BiH trenutno ima puno toga za uraditi, i cijelo pitanje Lisabonskog ugovora biće riješeno prije nego što BiH ispuni svoje obaveze, tako da to sve neće imati nikakvog uticaja na vašu zemlju.