Policija RS je bolje organizovan i efikasniji dio bezbjednosnih struktura u BiH i ako se čime vrijedi pozabaviti to je i deset kantonalnih ministarstava unutrašnjih poslova ili pitanje funkcionisanja onih struktura koje su formirane na nivou BiH, kazao je u intervjuu za "Nezavisne" Stanislav Čađo, ministar unutrašnjih poslova RS. Naveo je da strukture koje se zalažu za ukidanje policije RS izmišljaju razne priče s ciljem da se pokaže javnosti da policija RS ne treba da postoji jer je "zločinačka, kriminalizovana i nesposobna da vrši svoju funkciju".
NN: Najavili ste da će uskoro biti prezentovan projekat o sprečavanju korupcije unutar MUP-a RS. O kakvom projektu je riječ i koliko će, po Vašem mišljenju, moći uticati na sprečavanje korupcije unutar MUP-a?
ČAĐO: Pitanje korupcije u institucijama sistema je jedna od tranzicijskih bolesti od kojih niko nije imun, pa ni MUP i policija. Znamo da se one manifestuju na različite načine i niko nema iluziju da će ih riješiti kadrovskim promjenama rukovodilaca, apelima, pričom ili bilo kakvim jednokratnim potezom. Sami ste svjedoci da smo dosta toga u proteklom vremenu činili, posebno u sektoru saobraćaja, ali to nije dovoljno. Moramo se s ovim problemom suočiti i protiv njega planirati i preduzimati sistemske mjere, koje će obuhvatiti sve segmente djelovanja i rada policije, pa i šire. E to ovaj projekat i jeste, i to je jedan od stvarnih reformskih zahtjeva koji ulazi u suštinu, a ne bavi se, da tako kažem, šminkom ili čeprkanjem po periferiji. Vrlo brzo ćemo javnosti predstaviti ovaj projekat tako da će svi, pa i vaši čitaoci biti u prilici da detaljnije sagledaju i ocijene njegovu vrijednost. Razumljivo je da ćemo odmah ići u njegovu realizaciju i da prve stvarne efekte očekujemo već narednih mjeseci.
NN: Po dolasku na mjesto ministra kazali ste da ćete se uhvatiti u koštac sa organizovanim kriminalom i korupcijom u vlastitim redovima. Šta je do sada učinjeno po tom pitanju?
ČAĐO: U ovih godinu dana učinili smo ono što je objektivno bilo moguće, a to nije malo. U kadrovskoj politici potpuna prednost je data profesionalizmu i eliminisanju svih uticaja na rad policije, čije posljedice su često bile šurovanje sa onim što u širem smislu možemo razumjeti kao organizovani kriminal. Poboljšavali smo organizaciju unutrašnjih faktora u MUP-u RS koji se bave ovim pitanjima kao što su disciplinski sudovi, tužioci, Jedinica za profesionalne standarde i slično. Sve to je rezultovalo da je u ovoj godini 281 radnik MUP-a RS bio obuhvaćen pokretanjem različitih mjera disciplinske odgovornosti, što je za 30 odsto više nego prethodne godine, a izrečeno 47 odsto više disciplinskih mjera. Dakle, pomaci su evidentni, ali ja nisam zadovoljan. Još postoji nešto što bih nazvao policijska solidarnost, ili potreba da se ide linijom nezamjeranja. Ja to ne prihvatam. Kako možete biti kolegijalni ili solidarni, kako god hoćete, sa kolegom koji krši zakon. Po čemu ste onda vi bolji ili drugačiji od njega? Na taj način mu indirektno priznajete samo to da je on smjeliji od vas. Pa to je nedopustivo. Zakon je ono što je iznad svih nas i iznad svih personalnih odnosa.
NN: Iz FBiH često se mogu čuti optužbe da se u strukturama policije RS nalaze osobe osumnjičene za ratne zločine i pojedinci koji su učestvovali u genocidu u Srebrenici. Da li su te optužbe tačne?
ČAĐO: Nisam siguran. Tako izrečene ocjene su vrlo tendenciozne i u direktnoj su funkciji ostvarivanja političkih ciljeva određenih grupacija. Njihov načelan karakter definiše ih kao zlonamjerne. Ako dobronamjerno mislite, onda budite jasni i konkretni: ta i ta lica su osumnjičena za ratne zločine i nalaze se u toj i toj instituciji, mjestu ili gdje god. Institucije, a MUP RS u svakom slučaju, postupiće onako kako to zakon nalaže, profesionalno i odgovorno. Ne znam kome bi u stvarnom interesu bilo da vodi bilo kakvu hajku neutemeljenu na činjenicama.
NN: Da li, po Vašem mišljenju, iza tih optužbi stoje one strukture koje se zalažu za ukidanje policije RS?
ČAĐO: Sasvim jasno i nedvosmisleno da. I to je samo jedan u nizu izmišljenih argumenata s ciljem da se pokaže javnosti da policija RS ne treba da postoji jer je zločinačka, kriminalizovana i nesposobna da vrši svoju funkciju, itd. Odatle treba da slijedi isto to i za Republiku Srpsku. E, pa ja mislim potpuno suprotno i zajedno sa svojim saradnicima i ogromnom većinom pripadnika MUP-a RS i policije trudimo se da dokažemo i dokazujemo suprotno, a to je da je policija RS bolje organizovan i efikasniji dio bezbjednosnih struktura u BiH. Ako se čime vrijedi pozabaviti to je i deset kantonalnih ministarstava unutrašnjih poslova ili pitanje funkcionisanja onih struktura koje su formirane na nivou BiH. Nije valjda da će sve to idealno funkcionisati onog momenta kada ne bi bilo policije RS. Ja znam da je mnogima to želja, ali daleka im je ko što su oni daleko od pameti, ako misle da je tako.
NN: Koliko pregovori o reformi policije utiču na rad same policije na terenu. Da li su radnici policije demotivisani zbog stalnih priča oko ukidanja policije RS i koliko to može da utiče na samu bezbjednost?
ČAĐO: Naravno da to nije pozitivno stimulativan faktor. Sigurno je da to produkuje određenu nervozu, ali nije li to baš ono što zlobnici žele. Zato vjerujem da svaki čestiti policajac Republike Srpske razmišlja upravo suprotno i da će odgovornim i profesionalnim ličnim angažmanom učiniti da bude upravo suprotno od onoga što zlobnici žele: znači biti dodatno motivisan da radi svoj posao profesionalno, odgovorno, najbolje što može.
Nismo zadovoljni nacionalnim balansom zaposlenih
NN: Koliko osoba nesrpske nacionalnosti radi u MUP-u RS?
ČAĐO: Nismo zadovoljni ovim balansom i trudimo se da ga poboljšamo. Uzmimo podatke iz 1998. godine kada je u policiji RS radilo 0,01 odsto pripadnika drugih nacionalnosti, pa 2001. godine sa 4,29 odsto i prošlu 2006. godinu, kada ih je bilo 8,4 odsto od ukupnog broja zaposlenih. U školovanju na Policijskoj akademiji je sporazumom iz 1999. godine, upravo u cilju uspostavljanja konkretnijeg nacionalnog balansa, utvrđeno da 75 odsto polaznika čine kandidati nesrpske nacionalnosti. I to se poštuje, tako da su odškolovana ukupno 882 policajaca od čega 10 odsto Srba, a ostalih 90 odsto, ali dobar dio njih je prelazio u druge bezbjednosne strukture jer su primanja bila veća nego u MUP-u RS. I u rukovodećim strukturama se taj balans poboljšava, tako da recimo od osam najistaknutijih rukovodnih pozicija u MUP-u i policiji na dvije se nalaze pripadnici drugih naroda. Da ponovim, nismo u potpunosti zadovoljni stanjem, ali se trudimo i opredijeljeni smo da idemo u pravcu poboljšanja stanja u oblasti zastupljenosti pripadnika drugih naroda, posebno u onim sredinama koje su izraženije multietničke i gdje su potrebe za tim po prirodi stvari i potrebe posla veće.