Prisustvo OHR-a u zemlji 15 godina od Dejtona pokazuje da politički lideri BiH još nisu razvili potrebnu političku kulturu, smatra Stefano Sanino, zamjenik generalnog direktora u Generalnoj direkciji EU za proširenje, koji boravi u posjeti BiH.
"Ipak, vjerujem da se ova politička kultura neće promijeniti ako OHR ostane mnogo duže. Kao što znate, to ne pomaže budućoj kandidaturi BiH za učlanjenje u EU", smatra on.
NN: Koliko smo blizu, odnosno daleko, od učlanjenja u EU?
SANINO: Put ka članstvu u EU podrazumijeva određene formalne korake, od kojih su glavni: podnošenje zahtjeva za članstvo, sposobnost podnosioca zahtjeva da ispuni uslove za učlanjenje - takozvane kopenhagenške kriterijume - koju procjenjuje Evropska komisija, i pregovori o pristupanju. Iskustva iz ranijeg proširenja pokazuju da cjelokupan proces traje nekoliko godina. Na primjer, Hrvatska je podnijela zahtjev za učlanjenje u EU u februaru 2003, Evropska komisija je dala pozitivno mišljenje o hrvatskom zahtjevu u aprilu 2004, dok su pregovori o pristupanju otvoreni u oktobru 2005. i još su u toku.
NN: Koliko smo daleko od trenutka kada BiH bude sposobna da pošalje kredibilnu aplikaciju za članstvo u EU?
SANINO: Što se tiče vremenskog okvira za zahtjev za učlanjenje u EU, minimalan uslov je da BiH pokaže da može da ispunjava svoje obaveze iz SSP-a. Ove obaveze, sa stanovišta prioriteta, odnose se na potrebu usklađivanja Ustava sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, što je bitan dio kopenhagenških političkih kriterijuma.
NN: Da li je OHR prepreka kandidaturi za učlanjenje?
SANINO: Prisustvo OHR-a u zemlji 15 godina od Dejtona pokazuje da politički lideri BiH još nisu razvili potrebnu političku kulturu i mentalitet da bi dokazali da zaista smatraju da su im neophodne reforme politički i to kroz konstruktivan dijalog i kompromis. Ipak, vjerujem da se ova politička kultura neće promijeniti ako OHR ostane mnogo duže. Kao što znate, to ne pomaže budućoj kandidaturi BiH za učlanjenje u EU. Kada politički lideri budu konstruktivniji i kada se budu uzdržavali od jednostranih postupaka, gradeći stabilan politički ambijent, OHR će imati manje razloga da bude ovdje. U svakom slučaju, ovo posljednje je jedan od neophodnih uslova za zatvaranje OHR-a koje je postavio Savjet za sprovođenje mira.
NN: BiH je jedina zemlja u Evropi, ne računajući Kosovo, koja nema puni suverenitet nad svojom teritorijom. Koliko smo mi kao partneri kredibilni u takvim uslovima?
SANINO: Zemlje koje su pozvane da se pridruže EU treba da imaju puni teritorijalni suverenitet, s obzirom na složenost pregovora i reforme koje su potrebne za pristupanje EU. Očekujemo da BiH napreduje i pokaže da reforme pripadaju njoj sâmoj, tako da međunarodno prisustvo ubuduće ne bude potrebno. U svakom slučaju, EU nastavlja dijalog sa svim vlastima BiH i pratiće približavanje i usklađivanje zakonodavstva putem odgovarajućih mehanizama EU. Što se BiH bude više približavala EU, to će ovaj dijalog biti intenzivniji; dakle, BiH treba da uzme stvar u svoje ruke i progovori jednim glasom.
NN: Kao što vjerovatno znate, u BiH su trenutno sukobljena dva koncepta o budućem uređenju BiH. Jedan koncept je "jedan čovjek - jedan glas", a drugi "kredibilni predstavnici konstitutivnih naroda u BiH". Koji koncept je prihvatljiviji za EU?
SANINO: Ono što je bitno za BiH jeste da se EU i međunarodnoj zajednici obraća jednim glasom. BiH mora da bude u stanju da usvaja, primjenjuje i sprovodi zakone i propise EU. Na BiH je da se opredijeli za koncept koji će je dovesti do tog rezultata.
NN: Vidite li neke koristi koje BiH može da ostvari u EU, a koje mogu da motivišu političke subjekte da brže krenu ka članstvu?
SANINO: Članstvo u EU donosi brojne prednosti za građane i poslovnu zajednicu BiH. Građani BiH imaće korist od ekonomskih i finansijskih prednosti jedinstvenog ekonomskog prostora EU. Isto tako, članstvo u EU otvoriće nove mogućnosti za studente iz BiH koji će moći da studiraju u drugim zemljama članicama EU. Sve u svemu, građani BiH moći će da uživaju iste mogućnosti koje sada imaju građani 27 zemalja članica EU.