Zoran Dragišić, osnivač Evroatlantskog saveta Srbije, narodni poslanik u Skupštini Srbije i profesor na Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu, govori za "Oslobođenje" o mogućem ulasku BiH i Srbije u NATO, šta bi to značilo i kako sukob u Ukrajini utiče na odnos NATO-a prema Balkanu.
Profesore Dragišiću, većina država zapadnog Balkana je u redovima NATO-a. Koliko je to dobro sa sigurnosnog aspekta za države koje to još nisu poput Bosne i Hercegovine i Republike Srbije?
To je svakako za sve države zapadnog Balkana koje su članice NATO-a veoma dobro i veoma značajno, jer se na taj način njihova celokupna bezbednost podiže na mnogo viši nivo, jer su sve pod kišobranom najjačeg vojnog saveza koji je zapamtila planeta. Bosna i Hercegovina i Srbija su izvan tog saveza isključivo zbog, po mom mišljenju, pogrešne politike. Prosto, Srbija će morati na kraju da se opredeli jer ovakva politika samoproklamovane vojne neutralnosti očigledno više nije održiva.
Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik nedavno je najavio da će zahtijevati prekid saradnje BiH sa NATO-om. S druge strane, predsjednik HDZ BiH Dragan Čović, sa kojim Dodik politički tijesno sarađuje, kaže da put BiH ka NATO-u ne može biti zaustavljen. Kako Vama to sve izgleda izvana?
To mi sve izgleda kao neko politikantstvo. I to politikantstvo sa temama koje ne bi trebalo da budu deo nekakvih dnevnopolitičkih kampanja. Pitanje integracije Bosne i Hercegovine u NATO je prvorazredno bezbednosno pitanje, tako da mislim da će BiH pre ili kasnije ući u NATO, tim pre što su u Bosni i Hercegovini povučeni mnogi potezi u pravcu integracije. Tako da je put BiH u NATO nezaustavljiv, bez obzira na to šta Dodik trenutno priča. Jedna stvar je nekad dnevnopolitička propaganda, a druga stvar je kada budete u situaciji da zaista donosite ozbiljne odluke i ja mislim da tada neće biti apsolutno nikakvih problema jer put BiH zaista jeste NATO.
Imajući u vidu koliko je puta Vojska Srbije dosad izvela vježbe sa snagama Alijanse, čini li Vam se da Dodik nastoji biti "veći papa od pape"?
Vojska Srbije i Republika Srbija imaju veoma bogatu i plodonosnu saradnju sa NATO-om. Imaćemo uskoro i vežbu "Platinasti vuk", u koju će Srbija biti uključena. Mi smo imali ogroman broj aktivnosti, imamo ih i dan-danas. Imamo kancelariju za vezu koja se nalazi u našem Ministarstvu odbrane, imamo svog vojnog i civilnog predstavnika u Bruxellesu, tako da Srbija i NATO sarađuju veoma tesno. Imamo najviši stepen saradnje sa NATO-om koji je moguće da ostvari jedna država koja nije članica. Ja mislim da je samo pitanje političkog trenutka kada će Srbija zatražiti prijem u NATO.
Smatrate li da bi članstvo u NATO-u pomoglo u rješavanju dijela problema u BiH, u prvom redu većem investiranju u sigurno okruženje?
Nema sumnje. Iskustvo svih država članica koje su ušle u NATO pokazalo je to, pre svega, mislim na istočnoevropske države, bivše članice Varšavskog ugovora, da je nivo investicija u te zemlje višestruko povećan od trenutka kada su postale članice NATO-a i to je ta tzv. dividenda bezbednosti. Jer, ako ste deo NATO-a - prvo to je garancija svakom investitoru da ste vi pravno uređena država, da ste bezbedna zemlja i da je strateški put te države definisan na dugi rok. Dakle, to je jedna predvidljiva zemlja - samim tim čim je predvidljiva država, predvidljivo je i poslovno okruženje.
Više od godinu je prošlo od početka ruske invazije na Ukrajinu. Finska se pridružila NATO-u. Kako rat u Ukrajini utiče na odnos NATO-a prema Balkanu? Šta NATO može učiniti u svom trenutnom angažmanu?
NATO je, nakon invazije Rusije na Ukrajinu, postao još čvršći i jači. Ono što su Rusi radili decenijama u pokušaju da razbiju Evropsku uniju i NATO, da se jedinstvo među članicama NATO-a i EU naruši, nisu uspeli da urade. Naprotiv, u državama kao što su Finska i Švedska, gde je neutralnost deo njihove višedecenijske strategijske kulture, spoljnopolitički i strateški koncept se drastično promenio. Finska je već postala članica NATO-a, a uskoro će i Švedska. To je zapravo direktna posledica ruske agresije na Ukrajinu. Umesto razbijanja NATO-a, NATO je postao još čvršći i jedinstveniji, jer je ta agresija pokazala da su ujedinjene evropske države i to transatlantsko partnerstvo zapravo jedino što garantuje da se čitava Evropa ne pretvori u Balkan devedesetih godina.
Prema Vašem mišljenju, koliko je jak utjecaj Rusije i Kine na NATO integracije BiH i zapadnog Balkana? Jesu li to na svojoj koži najbolje osjetile Crna Gora i Sjeverna Makedonija?
Rusija je pokušala da spreči ulazak i Crne Gore i Severne Makedonije u NATO. Tamo su pravljeni ozbiljni problemi od strane ruske agenture i oni pokušavaju da jugoistok Evrope iskoriste kao poligon, gde mogu da izazovu sukobe i destabilizaciju celokupne evropske bezbednosne arhitekture. Pitanje Kosova pokušavaju da iskoriste, pokušavaju da koriste pitanje Bosne i Hercegovine, tako da je generalno zapadni Balkan u ovom trenutku pod izuzetno snažnim hibridnim udarom Rusije. Naročito u Crnoj Gori, da kažem, NATO se pokazao prilično naivan i veoma kasno je reagovao. Ali, u ovom trenutku svest o tome šta se događalo u Crnoj Gori neposredno pre nego što je ušla u NATO, šta se događalo u Severnoj Makedoniji, apsolutno postoji kod donosilaca odluka u Briselu i mislim da takve ruske akcije više neće proći.
(Objavljivanje ovog teksta je dijelom finansirano grantom Ministarstva spoljnih poslova Sjedinjenih Američkih Država (Department of State). Mišljenja, nalazi i zaključci koji su ovdje navedeni pripadaju autorima i ne odražavaju nužno mišljenja, nalaze i zaključke Ministarstva spoljnih poslova Sjedinjenih Američkih Država).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.