Boris Vuk Vuče, bajker je iz Celja, u vikendu iza nas boravio je u gradu na Vrbasu na četvrtom izdanju "Moto-festa" i bio je gost Moto-kluba "Stršljen".
Inače, Vuče je na motoru više decenija, posljednjih nekoliko godina vozi samostalno, nije član nijednog kluba, a u Banjaluci je redovan gost.
Sa članovima MK "Stršljen" druži se, naravno, i van Banjaluke, a kakvi su njegovi utisci o ovom gradu, o s amomfestivalu, te iskustva u vožnji dvotočkaša, pročitajte u intervjuu koji je dao za "Nezavisne".
NN: Kakvi su Vam utisci iz Banjaluke?
VUK: U Banjaluci sam od prvog "Moto-festa", tamo od 2018. godine. Osim na "Moto-fest" dolazio sam često i u posjetu. Članovi Moto-kluba "Stršljen" su mi veliki prijatelji, zaista su dobri domaćini, volim da se družim s ovdašnjim ljudima i ne samo u Banjaluci, nego gdje god se nađemo i dođemo motorima.
NN: Od kada vozite motor?
VUK: Živim za motor, a vozim ga od kraja sedamdesetih godina prošlog vijeka. Dosad sam promijenio 12 ili 13 motora, a prvi je bio Jawa 350-250, počeli smo kao klinci s em-zeovima.
NN: Tada je bilo mnogo manje motora na cestama?
VUK: Da, motociklizam se jako promijenio. Motora ima sve više. Stara škola je bila malo drukčija, bilo je manje klubova i manje motora, ali je bilo dobro i onda kao i danas, jer je meni svejedno da li vozim sam ili u grupi. Ko voli da vozi, voli i jednu i drugu varijantu. Važno je da smo na točkovima.
NN: Kada Vam je najljepše voziti što se tiče vremenskih uslova?
VUK: Normalno da je najljepše kada je sunce, kada nije prevruće i kada je ugodna temperatura, ali vozim uvijek bez obzira na to da li su vrućine ili je kiša. Ko ne vozi po kiši, kao da nikada nije ni vozio, jer mi pravimo velike ture. Ja sam danas ovdje, sutra idem, za Bihać, poslije toga za Surčin, pa na moto-skup u Bugarsku u Varnu i normalno je da nas na putu čekaju različiti vremenski uslovi.
NN: Dakle, mahom vozite duže destinacije?
VUK: Tako je, kod kuće uopšte ne vozim. Gotovo da nikad nisam upalio motor, a da nisam prešao granicu. Puno volim bivšu Jugu i uglavnom se tuda krećem, a prešao sam i cijelu Evropu.
NN: Oduvijek sam se pitao otkud bajkerima toliko vremena za vožnju.
VUK: Ja ne radim više. Odradio sam svoje. Nisam još u mirovini, ali imam vremena pa to sad iskorištavam.
NN: A u vrijeme kada ste radili?
VUK: Na motoru sam koristio sav godišnji odmor, sve slobodne dane i vikende.
NN: Da li ste ikada pali s motora?
VUK: Više puta.
NN: Imali ste ozbiljnijih povreda?
VUK: Jednom slomljena ruka, bilo je tu još nekih kompliciranih lomova, ali sve je to riješeno i sanirano. Živim dalje i vozim dalje.
NN: Koliko ste najduže odsustvovali od vožnje motora nakon nekog pada?
VUK: Dok je trajala rehabilitacija, između godinu i godinu i po dana nisam vozio. Poslije toga sam već bio na motoru.
NN: Da li padove uslovaljava više stanje na putu ili neopreznost vozača?
VUK: Moram priznati da sam dva puta sam bio kriv. Bio sam prebrz, ali to je sastavni dio toga. S godinama se stiče iskustvo i sada se mnogo više čuvam. Danas je promet i mnogo veći nego prije, tako da je i opreznost veća.
NN: Što se tiče samog "Moto-festa", stara škola kaže da motori i rokenrol idu jedno uz drugo.
VUK: To je to, to bratstvo i druženje, za to se živi. Svaki kilometar koji napravim, napravim ga kako zbog same vožnje, tako i zbog druženja koje me poslije čeka. Moto-klub "Stršljnjen" ima "Moto-fest", koji je na najvišem nivou u regionu i koji je po mom mišljenju najjači.
NN: Na kom su nivou naši putevi?
VUK: Moram da kažem da sam prije dva dana pričao s ljudima koji su dolazili iz Makedonije i iz Slovenije o tome da su dobri putevi kod vas. Mislim da mi kao takozvana Evropa stagniramo, a da ste vi otišli dalje, a pritom mislim na Republiku Srpsku, Bosnu i Hercegovinu uopšte i Srbiju. Brže se stvari dešavaju kod vas.
NN: Evropska unija ne ulaže puno u zaštitu motociklista u saobraćaju?
VUK: Priča se dosta o tome, ne mogu da kažem. Priča se, upozorava se, ide nabolje, ali nismo najzadovoljniji kako nam putevi izgledaju. Biće bolje.