Društvo

Dvadeset porodica u Goraždu dobija krov nad glavom

Dvadeset porodica u Goraždu dobija krov nad glavom
Foto: Ilustracija | Dvadeset porodica u Goraždu dobija krov nad glavom
Fena

GORAŽDE - Dvadeset porodica povratnika i raseljenih osoba u Goraždu riješiće stambeno pitanje useljavanjem u novu zgradu izgrađenu u okciru Državnog projekta stambenog zbrinjavanja (DPSZ) Regionalnog stambenog programa (RSP) u Bosni i Hercegovini.

Svečanost povodom dodjele ključeva i useljenja u novu zgradu, koja je izgrađena sredstvima RSP-a, biće upriličena danas ispred te zgrade u Goraždu.

U okviru Regionalnog stambenog programa u BiH planirana je izgradnja/obnova ukupno 3.202 stambene jedinice za izbjeglice i raseljene osobe, od čega 2.260 porodičnih kuća i 52 višestambene zgrade sa 942 stana namijenjena za stambeno zbrinjavanje po modelu neprofitnog socijalnog stanovanja.

S novoizgrađenom zgradom u Goraždu, do sada je izgrađeno i useljeno devet zgrada sa ukupno 221 stanom, te obnovljeno/izgrađeno 637 porodičnih kuća. Do kraja 2019. planirana je obnova i izgradnja još 740 stambenih jedinica, od čega 543 porodičnih kuća i 197 stanova.

Ukupna vrijednost Regionalnog stambenog programa je oko 1,2 milijarde KM, od čega se više od 200 miliona odnosi na projekte u BiH.

"To bi bilo neizvodivo bez podrške međunarodne zajednice, prije svih, Evropske unije, kao najvećeg donatora sa učešćem od oko 450 miliona KM, te Sjedinjenih Američkih Država, Njemačke, Norveške, Italije, Švajcarske, Danske, Turske i drugih zemalja donatora. Podršku programu daju Visoki komesarijat Ujedinjenih naroda za izbjeglice (UNHCR), Organizacija za bezbjednost i saradnju u Evropi (OSCE) i Razvojna banka Savjeta Evrope (CEB)", navodi se u saopštenju iz Ministarstva za ljudska prava i izbjeglice BiH.

Bosna i Hercegovine je za vodeću instituciju državnog projekta stambenog zbrinjavanja imenovala Ministarstvo za ljudska prava i izbjeglice BiH, a implementaciju potprojekata povjerila je Federalnom ministarstvu raseljenih osoba i izbjeglica, Republičkom sekretarijatu za raseljena lica i migracije Republike Srpske, te Odjelu za izbjeglice, raseljene osobe i stambena pitanja Vlade Brčko Distrikta BiH.

Komentare na ovu vijest mogu postaviti samo prijavljeni čitaoci.

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Molimo vas da vaša iskustva i zapažanja prilikom korištenja aplikacije za komentarisanje podijelite sa nama.

Komentari: 2

ManjacaSlavna

ne znam da li NN smiju da objave Prikrivanje ili takijah Jedna od značajnijih osobina islama, bez koje islamsko praktično ponašanje nije razumljivo nemuslimanima, koji sa njima dolaze u dodir, naziva se: takijah. Suština takijaha sastoji se u pravu da se prikriva tj. da se ne govori istina. To znači kad musliman proceni da bi mu govorenje istine moglo doneti štetu, onda on može da čini dela koja su inače islamski nedopuštena, da govori neistinu, a da se poziva na veru itd. A sve to zbog toga što bog zna da on to čini zato što nije u snazi da se otvoreno predstavi, i zato što time čuva sebe i omogućava da kad sutra bude bio u mogućnosti može za islam da učini mnogo više. Najkraće rečeno, musliman može da vara nemuslimane. Može, recimo, da kaže da više nije musliman, da se krsti u crkvi, da postane član ateističke političke partije, da slaže ženu nemuslimansku da je voli, samo da bi je privoleo na bračni odnos i sve što islamu donosi koristi. Kada je islam bio jak i fizički superioran, potreba za takijahom nije bila velika. Ona se primenjivala u ratu radi pobede nad neprijateljem. Postoji jedan Muhamedov hadis koji kaže "Rat je varka". Ali, kad je islam počeo da slabi, a potrebe za kontaktima sa nemuslimanima postajale su sve jače i potreba za takijahom je stalno rasla. Ona je najslabija u zemljama gde su muslimani većina, a najveća je u zemljama gde su manjina. U tim zemljama veoma je teško utvrditi šta je takijah, a šta istina, kada se analiziraju reči i dela muslimana koji u tim zemljama žive. Kuran koji inače od vernika traži da govore istinu "i istinu sa neistinom ne mešajte i istinu svejedno ne tajite" /K. 2. 42), ipak kaže: "Alah nikoga ne opterećuje preko mogućnosti njegovih" (K. 2.286), zato kad čovek ne bi mogao da podnese rizik istine onda može da slaže. A to je opravdano sledećim kuranskim ajetom: "Onoga koji zanuječe Alaha, nakon što je u njega verovao - osim ako bude na to primoran a srce mu ostane čvrsto u veri - čeka Alahova kazna… (K. 16.106). kao što vidimo važno je da srce ostane čisto, a Alah koji sve vidi i zna to jasno i lako utvrđuje onda on neće kazniti čak ni onoga ko pljune na Kuran, ako to sada mora da bi se spasio. Andrić je budući duboko svestan ovog šerijatskog instituta veoma detaljno obradio njegovu primenu, a da ni jednom nije upotrebio sam pojam takijah. Njegovo delo odiše brojnim primerima takijaha, ovde ćemo poći od već analizirane "Travničke hronike", jer je posebno karakteristična. Setimo se opisa ratnog plena u vidu odsečenih delova tela srpskih seljaka i prijema upriličenog povodom toga. Tu Andrić daje primer takijaha i to unutar sultanove i halifove vlasti, pa veli: "Sutradan su se sastali Davil i fon Miterer, ne pitajući se ko kome duguje posetu i zaboravljajući koliko je prošlo vremena od njihovog poslednjeg viđenja. Prosto su poleteli jedan drugom, rukovali su se dugo i gledali bez reči jedna drugom u oči kao dva brodolomnika. Fon Miterer je već bio obavešten o vrednosti turske pobede i poreklu trofeja. Oružje je bilo oteto od neke srbijanske čete, a zastave i sve ostalo poticalo je od običnog pokolja koji je ogorčena i dokona vojska izvršila nad bosanskom rajom, negde kod Zvornika, za vremenske crkvene svečanosti. Fon Miterer nije bio čovek koji bi se upuštao u razmatranje i sa njim nije vredelo dalje govoriti. Ali Davil je odbolovao u sebi ovaj prijem, pitajući se neprestano: Čemu ta laž? Otkud ova uzaludna i gotovo detinjasta svirepost. Šta znači njihov smeh i šta njihov plač? Šta krije njihovo ćutanje? I kako ovaj vezir, sa svojim visokim shvatanjima, i naoko čestih Sulejman - paša i mudri Tahir - beg mogu da pripremaju ovakve stvari i čak da prisustvuju ovakvim prizorima iz nekog drugog, nižeg, i strašnog sveta? Koje je njihovo pravo lice? Šta život, a šta sračunata gluma? Kad lažu, a kad govore istinu?" Osnovna dilema koja se ovde može postaviti da li je ovo takijah ili obična laž? Ona je, međutim, neosnovana. Prema učenju islama, on je jedina vera, prava, nepogrešiva. Muslimani su kao takvi jači od hrišćana i moraju da im vladaju. Šta se međutim dešava? Konzuli dolaze u Bosnu protivno volji muslimana. Tako je samo prisustvo konzula dokaz slabosti islama. I šta onda muslimanima preostaje, kad je već konzul tu? Jedino što im preostaje jeste da pred njim glume silu. Da ga na sve moguće načina lažu i prikrivaju svoje slabosti - Jer šta će se desiti ako ih vidi i obavesti Napoleona? Moglo bi biti da on sutra stigne u Travnik pa i sam Stambol. To je suština odnosa koji svi muslimani imaju prema konzulu, ali i prema svakom nemuslimanu. Sakriti svaku slabost islama i muslimana. Ne dozvoliti da se ona vidi. Jer, ako se vidi, nemuslimani će udariti baš u tu tačku, da je šire, produbljuju sve dok ne sruše samo carstvo, jedinu pravu veru i "čist turčijat". Sličnu priču Andrić nam priča takođe u "Travničkoj hronici". Ta je priča posebno karakteristična jer se radi o ratu koji mora da vodi bivši veliki vezir, znači čovek prvi do sultana i halifa, poglavara čitavog islamskog sunitskog sveta, s najnižom kategorijom ljudi, sa hrišćanskom srbijanskom rajom, koja je kao stoka za mužu

ManjacaSlavna

ako se kuće obnavljaju Srbima to je problem jer će ponovo u nekom budućem sukobu biti posuti krečom .................. što dalje od njih to bolje , oni mame Srbe i prave se dobrice kad su oni u problemu a kad imaju odvezane ruke kao devedesetih onda je bolje sam se ubiti

Više komentara Pošaljite komentar

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Najčitanije