BEOGRAD - U ovom talasu djeca zaražena virusom korona razvijaju sve teže kliničke slike, neka završe i na respiratoru. Imunolog dr Srđa Janković navodi da su u najvećem riziku djeca s hroničnim oboljenjima, neurološkim smetnjama i imunodeficijentna djeca, ali i da više od polovine sve djece koja su liječena u intezivnoj njezi zbog kovida nisu prethodno imala vidljive faktore rizika.
Doktor Srđa Janković, imunologa iz Tiršove, je gostujući na RTS naveo da su u povećanom riziku prije svega gojazna djeca, zatim ona koja imaju dijabet, hematološko-onkološka oboljenja, neurološka oboljenja i imunodeficijentna djeca.
"Takva deca jesu više ugrožena ako dobiju kovid, ali isto tako moram da kažem da se ta preddispozicija ne vidi uvek, da i dete koje je na oko potpuno zdravo bilo do tog trenutka, može da dobije sređom retko, ali može da dobije i dobija dešava se to težu kliničku sliku kovida", navodi Janković.
Statistike u svijetu kažu da negdje oko polovine, pa i više od polovine sve djece koja budu liječena u intezivnoj njezi zbog kovida nisu prethodno imala vidljive faktore rizika.
"Tako da sa jedne strane - da, naravno da treba brinuti o onima koji imaju faktore rizika više. Sa druge strane treba znati da svako dete i svaka odrasla osoba ima neki rizik teže kliničke slike ako dobije kovid. To jeste razlog zašto zagovaramo i vakcinaciju između ostalog i dece iako nisu možda primarno rizična grupa", objašnjava Janković.
Kaže da vjerovatno ispod jedan odsto djece dobija težu kliničku sliku kako u Evropi tako i u svijetu.
"Možda svako stoto dete teže oboli u proseku, ali svako stoto dete od veoma zarazne bolesti koja zarazi veliki broj dece nije mali broj, pogotovo ne kada imamo epidemijske talase, tako da je potrebna zaštita dece svim merama, pa i vakcinacijom ostaje nešto što i te kako ima smisla, nešto što i te kako zagovaramo", ističe Janković.
Objašnjava da čim se virus raširi u populaciji, čim je veliki broj zaraženih, on bira veliki broj u svim uzrasnim grupama čak i onim koje nisu možda prve na udaru po predispozicijama za težu kliničku sliku.
"To što deca više obolevaju u zemljama gde je obuhvat vakcinacije veliki je posledica toga što postoji delimična zaštita vakcinama u ovim drugim grupama, a to ne znači naravno da nema smisla zaštititi i decu vakcinacijom. Naravno onih uzrasta gde je vakcina registrovana", objašnjava Janković.
Da li deca pate od postkovida
Na pitanje - da li djeca pate od postkovida i kakvi su simptomi odgovara da mu njegovo iskustvo u Tiršovoj i iskustvo njegovih kolega pokazuje da ima djece koja pate od postkovida.
"Da umirim sa jedne strane roditelje - to ne mora biti uvek biti teško stanje, ali može biti stanje koje traje nekoliko meseci i koje je mučno i za dete i ta roditelje - s produženim temperaturama, malaksalošću i nekim drugim tegobama koje viđamo naravno ne kod većine već kod manjine dece koja su preležala kovid", navodi on.
Ali i ta manjina naravno, kaže Janković, uopšte nije zanemariv broj djece, niti uopšte djecu možemo uvijek da gledamo samo kroz broj - svako dijete želimo da zaštitimo.
"Tako da odgovor je - da. Postkovid sindrom kod dece može da bude vrlo mučan problem, a kod jednog malog broja ali značajnog može da dođe čak i do opasnih komplikacija u vidu zapaljenskog sindroma koji se leči na intezivnoj nezi koji čak može i život da ugrozi", objašnjava Janković.
Miokarditis kao neželjeni efekat vakcine
Na pitanje šta je sa upalom srčanog mišića kod mladih, a vakcinisanih navodi da je među neželjenim efektima vakcine za sada utvrđenim postoji određeni broj potvrđenih slučajeva miokarditisa koji se povezuje s vakcinacijom.
"To jeste nešto češće u mlađim uzrastima. To mora da se stavi u kontekst - to je još uvek rizik koji ni po težini ni po učestalosti ne može da se predi sa rizikom same infekcije i zbog toga je i vakcina registrovana i preporučena i za decu i u svet, a kod nas od 12 godine za sada", ističe Janković.
Ističe da je miokarditis najčešće prolazan.
"Zato kad uporedimo rizik svih komplikacija vakcine, pa i tog miokarditisa koji je najčešće prolazan, mada svakako ne nešto što mi želimo da se dogodi da vidimo, to jeste neželjena reakcija, ali ne ostavlja trajne posledice. Kovid infekcija ne samo da može izazvati takođe miokarditis i to mnogo teži, nego može i druge organe da ugrozi. Tako da je odnos rizika vakcinisanog i nevekcinisanog deteta i kada uzmemo u obzir taj rizik - miokarditisa koji je mali, još uvek u korist vakcinacije", objašnjava Janković.
Na pitanje šta je potrebno da se uradi da vakcina protiv kovida uđe u kalendar obavezne vakcinacije za djecu odgovara da je to zakonsko pitanje.
"To je i zakonsko pitanje, postoji i pravilnik o obaveznoj imunizaciji, kalendar redovne imunizacije. Pre svega mi imamo i druge vakcine koje su preporučene, a nisu obavezne. Sa stanovišta mene kao imunologa i jedne i druge su svrsishodne. Ali ovo je zakonsko pitanje. To znači - mora prvo da uđe u zakon, pa u podzakonske akte, a to se naravno radi kada se u sveobuhvatnoj stručnoj i javnoj raspravi dođe do zaključka da je tako nešto na dobrobit budućih generacija. Za sada će ostati preporučena vakcina", ističe Janković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.
