Filip Kapisoda sahranjen je u petak na starom groblju na Cetinju. Na poslednji put ispratilo ga je oko 500 ljudi koji su pokušavali da pruže riječi utjehe majci Ljiljani, ocu Mirku, bratu i sestri, Marku i Jani, prenose beogradski mediji.
Povorka je krenula iz kapele sa Novog groblju gdje su se u protekla dva dana prijatelji opraštali od Filipa, do Novog groblja i porodične grobnice Kapisoda, Filipovog vječnog boravišta. Na čelu kolone išao je Filipov prijatelj, glumac Božo Zubar. U rukama je nosio Filipovu sliku sa crnim florom dok je povorka prolazila cetinjskim ulicama. Mještani Cetinja bacali su po jedan cvjet, uglavnom ružu na kovčeg. Svi lokali pored kojih je prolazila tužna povorka bili su zatvoreni u znak tuge. Od Filipa se u petak oprostila i njegova bliska prijateljica, pjevačica Goga Sekulić, ali na sahrani nisu viđeni ljudi iz beogradskog džet-seta, s kojima se družio poslednjih godina.
Petar Kapisoda, Filipov brat od strica održao je oproštajni govor
Želeli smo da dođeš kući, ali ne na ovaj način. Bio si lep, mlad, prkosan, ali platio si danak to svojoj mladosti, iskrenosti i naivnoj ljubavi. Želeo si da se uhvatiš u vrtlog beogradskog šoubiznisa, ali kao što smo mi slutili, to nisi uspio. Fiko, brate moj, žao mi je što si ovako morao da platiš, rekao je u petak rukometaš Petar Kapisida opraštajući se od Filipa, svog brata od strica.
Milodarka Novaković, učiteljica iz OŠ "Njegoš"
Novaković: Utrnula sam kada sam čula vijest o tragediji
Bio je mezimče roditelja, uvek dobar đak, bez ijedne svađe. Ružna reč o Filipu Kapisodi nije mogla da se čuje. Kad sam videla na vestima šta se dogodilo, zaplakala sam i dugo nisam mogla da se oporavim od šoka, priča Milodarka Novaković, Filipova učiteljica iz Osnovne škole „Njegoš“ na Cetinju.
"Sedela sam kući i utrnula od straha kada sam čula vest o tragediji. Jednostavno nisam verovala da je to on. Ne znam šta je moglo jednog onakvog stabilnog, mirnog dečaka da natera na tako nešto. Ipak je to sudbina", priča Milodarka.
U školi Filipa Kapisodu svi znaju kao izrazito mirnog i vaspitanog dečaka.
"Četiri godine sam mu bila druga majka i znala sam ga dobro. Filip je bio pravo zlato. Sa svakim je našao razgovor, ali je bio tvrdoglav i dosledan sebi. Ma, jednostavno ne mogu da kažem bilo šta negativno o njemu, to bi bio greh", priča učiteljica.
U školi se svi sjećaju i da su ga djevojke mnogo voljele, da je nekoliko puta poneo titulu najljepšeg, ali da se nikad nije uobrazio.
"Sećam se da su devojčice iz odeljenja glasale da je on najlepši. Bio je prelep. Uvek je imao pažnju devojaka. Filip je dečak koji nije imao ništa skriveno u sebi, podmuklo i pokvareno. Još tada se videlo, sa samo sedam godina, da će od njega postati kvalitetan čovek. Puno sam od njega očekivala", priča Filipova učiteljica.